Kad si ja za petak nafrčem kosu...
05
ožujak
2013
Autor: Vesna Ravenšćak
Ti miša kaptolskog i onog Vajdličića (dramatični umjetnik, sjećate se). Ganja me i proganja danima da nekaj pišem. A tak mi i treba kad sam rekla da bum piskaralo. Sav se ukočil i ukrutil ko ovčarski hrt. To je neka vrsta pesa, koliko je meni poznato.
Pa evo pišem, kaj ću jadna drugo. Još bu me i sudu tužil. Još bu počel mahati ovjerenim papirima koje sam, istina, potpisala.
Uglavnom, kod nas vam je na Kaptolu zadnjih tjedana jako veselo. Užasno puno ljudi dođe, obično petkom... tak negdje, oko tisuću ljudi... ja sam si to probala pobrojati na prste, ali ne ide.
I onda se svi ti silni ljudi zabavljaju i smiju i popevaju si. Zatancali si još nisu, no to je ipak ekskluziva. Nemre svatko tancati u paterovoj krčmi... i mojoj krčmi, ako me razmete.
Moram vam reći da mi uopće nije teško mazati se i frizirati za te svečane petke. Satima se uređujem, nafrčem si i kosu s nekom spravom koju mi je Gričanka Monika posudila (ali to je tajna, nemojte nikome reći da sam si ja zapraf dobra s Gričankama). Doduše, sad ovaj zadnji petak je ta sprava krepala. Jednostavno nije htjela frkati kosu pa sam se morala zadovoljiti svojom vulgaris nature sfrkanom kosom.
Najdraže mi je popevanje prije nego svi gosti dođu... Malo si lalačemo, malo si kokodačemo, malo si mamakamo i tatakamo, ali najdraži dio mi je kad krenemo harmonično pjevati na jeziku daleke nam kaptolske kolonije - onda vam to glasi, otprilike, ovak: van, van, van, van... dej... najt... haj... lou... Zabavno, morate priznati! Taj vam je jezik naš Zvonkec i moj najfajn prijatel (frizer naš svagdašnji) potpuno usvojil. Ja mu se jednostavno divim kad krene pričati, a još češće pisati na tom jeziku. On je jako nadaren za stranjske jezike. Vele za njega da je polegplota, ako me razmete...
Joooj, pa skoro sam vam zaboravila reći da je moj drugi fajn prijatel, Mrki, dežurni kaptolski pijanec, imal koncert u G duru, sad ovaj protekli petak, odmah nakon našeg kaptolskog igrokaza. Skroz me iznenadil da tak lepo popeva. I rosa mu se pridružila. Njih su si dva baš dobri. Ma, i ja sam si dobra s njom, samo to skrivam od javnosti da me ne vužgaju na lomači. Da, znam licemjerna sam. Ali kaj se tu može.
Uglavnom, Mrki je na koncertu bil skroz na skroz trezan. Vrlo je ozbiljno shvatio danu mu priliku. Peval je i sviral kak da mu goli život ovisi o tome. Sav se raščupal i navlažil. Mislim, oznojil ,ne?
Pa vi sad meni recite da umjetnost ne djeluje pozitivno na ljude...
Ja si ništa nisam tancala na koncertu... Samo sam slušala njegov blagoglagoljiv tenor. Jednostavno su mi uha preuzela cijelo tijelo i hiptnotično sam buljila na pozornicu u Mrkijev band koji se zove, ma zamislite, Kom3dija.
Pozdravljam svekoliko pučanstvo i svekolike kaptolske i gričke miševe. Moram u krpe. Već je skoro 23 sata. Kaj vi mislite, kak ja održavam svoju mladenačku ljepotu? Gvercom i spavanjem, hvala na pitanju!
Do čitanja!
Vaša Veronika
Ti miša kaptolskog i onog Vajdličića (dramatični umjetnik, sjećate se). Ganja me i proganja danima da nekaj pišem. A tak mi i treba kad sam rekla da bum piskaralo. Sav se ukočil i ukrutil ko ovčarski hrt. To je neka vrsta pesa, koliko je meni poznato.
Pa evo pišem, kaj ću jadna drugo. Još bu me i sudu tužil. Još bu počel mahati ovjerenim papirima koje sam, istina, potpisala.
Uglavnom, kod nas vam je na Kaptolu zadnjih tjedana jako veselo. Užasno puno ljudi dođe, obično petkom... tak negdje, oko tisuću ljudi... ja sam si to probala pobrojati na prste, ali ne ide.
I onda se svi ti silni ljudi zabavljaju i smiju i popevaju si. Zatancali si još nisu, no to je ipak ekskluziva. Nemre svatko tancati u paterovoj krčmi... i mojoj krčmi, ako me razmete.
Moram vam reći da mi uopće nije teško mazati se i frizirati za te svečane petke. Satima se uređujem, nafrčem si i kosu s nekom spravom koju mi je Gričanka Monika posudila (ali to je tajna, nemojte nikome reći da sam si ja zapraf dobra s Gričankama). Doduše, sad ovaj zadnji petak je ta sprava krepala. Jednostavno nije htjela frkati kosu pa sam se morala zadovoljiti svojom vulgaris nature sfrkanom kosom.
Najdraže mi je popevanje prije nego svi gosti dođu... Malo si lalačemo, malo si kokodačemo, malo si mamakamo i tatakamo, ali najdraži dio mi je kad krenemo harmonično pjevati na jeziku daleke nam kaptolske kolonije - onda vam to glasi, otprilike, ovak: van, van, van, van... dej... najt... haj... lou... Zabavno, morate priznati! Taj vam je jezik naš Zvonkec i moj najfajn prijatel (frizer naš svagdašnji) potpuno usvojil. Ja mu se jednostavno divim kad krene pričati, a još češće pisati na tom jeziku. On je jako nadaren za stranjske jezike. Vele za njega da je polegplota, ako me razmete...
Joooj, pa skoro sam vam zaboravila reći da je moj drugi fajn prijatel, Mrki, dežurni kaptolski pijanec, imal koncert u G duru, sad ovaj protekli petak, odmah nakon našeg kaptolskog igrokaza. Skroz me iznenadil da tak lepo popeva. I rosa mu se pridružila. Njih su si dva baš dobri. Ma, i ja sam si dobra s njom, samo to skrivam od javnosti da me ne vužgaju na lomači. Da, znam licemjerna sam. Ali kaj se tu može.
Uglavnom, Mrki je na koncertu bil skroz na skroz trezan. Vrlo je ozbiljno shvatio danu mu priliku. Peval je i sviral kak da mu goli život ovisi o tome. Sav se raščupal i navlažil. Mislim, oznojil ,ne?
Pa vi sad meni recite da umjetnost ne djeluje pozitivno na ljude...
Ja si ništa nisam tancala na koncertu... Samo sam slušala njegov blagoglagoljiv tenor. Jednostavno su mi uha preuzela cijelo tijelo i hiptnotično sam buljila na pozornicu u Mrkijev band koji se zove, ma zamislite, Kom3dija.
Pozdravljam svekoliko pučanstvo i svekolike kaptolske i gričke miševe. Moram u krpe. Već je skoro 23 sata. Kaj vi mislite, kak ja održavam svoju mladenačku ljepotu? Gvercom i spavanjem, hvala na pitanju!
Do čitanja!
Vaša Veronika
Oznake: Crna kuća - mjuzikl u boji
