ponedjeljak, 31.03.2008.

Oprost i ponos????Hm šta je to???

Hm ovaj put neću bit toliko direktan jer kao šta se vidi iz priloženog imam novi design i još malo pa će i slike,malo drukčijih tj novijih,ali otom potom,trenutno sam toliko lijen da mi se neda živjet,doslovno mi se neda kad vidim s kakvim se problemima susrećem odkad se probudim dok ne odem spavat,ako odem ima i neprespavanih noći i dana kad se nije ni jelo ni niš i upravo se zbog toga završilo na hitnoj,ali bilo je tu i mojih sranja,ali sve je to ne bitno,al neću o tome na blogu,jer ne želim bit predmet ismijavanja i tračanja na jutarnjim ili popodnevnim kavicama i takvim pizdarijama....Moram još napomenut da se nadam uskoro da ću se preselit iz ove mutave ulice u neku bolje jer napokon imam neš svoje,kao i autić koji mora na registraciju i onda je samo moj i moj i ne jebem živu silu više,ak me pukne neko sranje samo okrenem volan,dakako....Ugl.opet počinjem o tome,ali neću nastavit jer to je u mojoj glavi i točka...Nadam se da ću se preselit jer me svaki kutak ovog stana podsjeća na sretne dane pune lijepih stvari,pisaćih,kreveta,sobe pune svjeća i kauča u dnevnom itd,puno lijepih stvari,al nesmijem kazat...Naime ovaj post bi trebao bit o ponosu i oprostu....Hm evo mojih zaključaka...To su dvije različite stvari koje se ne mogu baš uspoređivat,jer kada zavoliš onako žešće gubiš ponos i sve ti postane oprost,ako je naravno potreban,sigurno da ima slučajeva koje ljubav ne može pokolebat,pa koliko god im teško i krivo bilo ne žele reć neke stvari zbog tog svog jebenog ponosa,ja ga imam,ali sam ga izgubio po putu do doma....Ne znam stvarno nisam toliko ponosan da bi mogao reć neke stvari vezane za mene i moje osjećaje bez imalo kajanja,znam da sam katastrofa,čak su već moji doma to skužili,sada sam stanju kada mi je sve ravno i kad nisam normalan,jer normalan čovjek ne može reć staroj da je kuja kakve nema,nije ok i žalit ću cijeli život,ali dobro zna šta je bilo pa me razumije....I još šta se tiče oprosta,tu se nema puno toga za reć osim,ako voliš,gubiš ponos i opraštaš,očito sam samo ja takav...jbg...Nadam se da ću uskoro napisat blog iz novog stančića....Pozdravi,hvala mojoj ekipi i svima koji me trpe,mene i moje ispade i razno razna sranja...eto toliko zasada.....

utorak, 18.03.2008.

Čemu tuga čemu bol???

Čemu tuga,čemu bol?To prokleto pitanje postavljam svaki dan,minutu,sekundu....I dakako nemam odgovor,kao ni na mnoga druga pitanja...Ne mogu vjerovat da se sva sreća i sve može pokvarit u par dana,to sam shvatio,ali dio koji ne kužim je ZAŠTO?Već kad su neke stvari počele funkcionirat dogodi se ono šta najviše boli,kraj dakako...Ne želim da to tako bude ili da se desi,jer smatram da postoji dosta toga da bi se moglo probat funkcionirat...Jasnije bi mi bilo da ne postoji ništa,niti je postojalo,ali dok postoje neki osjećaji i puno još toga uz osjećaje,ne znam šta mislit...Svi koji me znaju da samnom nije sve ok,pokušavam se držat kao da sam sretan i da nisam lud,ali recimo frend mi dođe neš mi kaže iz zajebancije ili bilo tko,ja poludim i po tome se valjda primjeti da imam nekih problema,ali ne želim ih nikome reć jer ne želim druge zamarat tim stvarima jer i drugi imaju i malo većih problema,ali jebiga to su sve problemi i svako ih pokuša riješit na sebi najbolji način,dakako i ja,ali nekad mi se čini da štagod da napravim i kažem da nikada niš ne znači,ali nadam se da je to samo još jedno moje glupo razmišljanje....Znam da nisam najpametniji i najzgodniji i ne znam šta,ali smatram da sam bar nekako ok šta se tiče mojih osjećaja,jer oko toga sam najiskrreniji i znam po sebi o iskrenim osjećajima ne možeš srat,srat može samo onaj koji nema srca ili samo želi doć do nekog cilja,ali ja hvala bogu nisam takav...To su ukratko neka moja mišljenja i zaključci koje sam donio u ovih tjedan dana skoro 2....Imam poruku za sve koji će ovo pročitat,da čuvate ono šta volite i da cijenite i volite,ako je iskreno....Pozz.

srijeda, 12.03.2008.

Opet ja

Neću trošit riječi uzalud jer nema smisla kad sve piše u naslovu...Eto opet post nastao iz dosade i malo bedare,ali držim se nekako,tu i tamo me prebaci,ali sam ok...Eto u proteklih par dana se dogodilo full malo toga...Uglavnom svaki dan rutina nakon tjedan dana sreće i uživanja,vratio sam se nekim "starim"navikama,najviše sam u Allienu u kojem mi je svakim danom sve veća banana,ali moram muljat ovim svojim budalama doma da idem na fax,jer znam da ću sjebat tako svoju budućnost,ali da iskreno kažem ja budućnost ne vidim,praznina....Sve šta sam htio i imao izgubio sam zbog svoje sebičnosti i svog teškog ponašanja,jer da išta valjam mrvicu bi bilo bolje i ne bi se događale neke stvari koje mi se događaju,samo znam da eto nisu vrijedne mog bediranja jer shvaćam da sam voljen i dalje bez obzira na sve,ali imam neki glupi osjećaj da sam samo jedna naivna budala,ali opet kad se sjetim nekih stvari izgubim taj osjećaj koji me prati par dana i jbg....Svi koji me znaju,znaju da u tih par dana ne mogu samnom niti popričat bez da ih pošaljem na mjesto odkud smo svi došli...Možda je sve ovo samo neka moja izmišljena vizija iz glave,nadam se da je i nadam se da će se neke stvari popravit na bolje jer glava me ubija totalno...Jbg u nadi je spas,a nada kurva:-)....Pozz

utorak, 11.03.2008.

Još jedan običan dan...=(

Eto,pošto buljim u ovaj komp i slušam neke srcecjepajuće pjesme,odlučio sam se napisat post...Kao šta većina zna,položio sam i dobio vozačku,a sada za cca 2 tjedna i auto,još samo to čekam pa da se negdje spucam....Ne znam zašto sam depresivan,mislim znam,ali ipak blog mi je u posljednjih par mjeseci krcat raznoraznih bedirajućih poruka,a i zašto ispadat glup kad jednostavno mogu napisat jednostavan post,pa se kasnije bedirat...Uglavnom....Prošli tjedan je bio strava totalno sve do srijede kad je počela tlaka sa faxom na koji ne idem više niti ću ić...Nema smisla...Dakako moram spomenut i vikend koji je bio jeben totalno.U subotu me brat pokupio i išli smo se "folirati" s autićem i zna se tko je vozio....Ja dakako....Cijelu subotu smo se sprdali i vozili se,napokon normalni bratski odnos nakon nekoliko godina,šta mi je full drago,otkrio sam da smo isti i po karakteru i ponašanju i reakcijama,šta je strava....Nedjelja je bila još bolja,ujutro smo se zaletili u shoping ja i njegova cura,a on je popravljao golfa,a nakon shopinga i ja sam mu pomogao oko bokova i haube koji su bili razbijeni,on je dakako sve to namijestio i onda smo iskitali auto i stavili neki kit prije farbanja da se bolje boja uhvati...Onda sam ja nastupio i vozio njegovog punta po mlaci i vežici(njegovom kvartu)...A navečer sam malo vozio golfa,ali me brzo prošla volja,jer je auto banana totalna....Eto to je moja neka "zabava"u posljednjih par dana,al opet i dalje ostajem u bedu nekom....Bog samo zna.......Pozz svima...