|
|
| < | ožujak, 2008 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Došao sam na ovaj svijet 3.11.prije 18 godina
,ne znam dal sam došao greškom ili planirano,ali glavno da sam došao
.Zovem se Igor i dolazim iz grada iz kojeg ne bi otišao nikad,a to je Rijeka
.Idem na fax ili ajmo to tako nazvat,uglavnom se dosađujem doma ili ako uspijem uzmem auto i malo se provozam.Slušam sve osim dosadnog metala i takvih p.......
.Najdraže su mi dakako domaće
, naravno techno i rnb i dakako cajke uz koje sam se i toliko puta napio i razbijao svoje i tuđe glave...
Još uz sve volim sve svoje frendove,frendice
i jednu posebnu curu
čije ime nije bitno,ime joj znaju svi koji znaju mene,ali takav sam kakav sam...Na ovom blogu ću pisat sve šta me zanima ili muči i to ču podijelit s onima koji imaju više iskustva od mene u životu
Moj msn
Igor.ivosic@hotmail.com
Slike ljudi koji mi puno znače u životu:
Jedna jedina i ja
Mifta
Olić
Robi
Bubi
Jović
Vlatka i Ana
I šećer na kraju=)
Prijateljice
Padam cure
Keza
Bljitvica
Patricia
Sanjin
Hmmm,komentari suvišni...
Facebook
Pjesme koje imaju posebno značenje u mom životu
Smejem se, a place mi se
Nekom sam sve tebi ne
nisam ti ni gost
ko si shvatam zadnji nazalost, zeno
Bio sam ti kao grad
velik kao i on sad
setis li se toga ponekad
Smejem se a place mi se
trazim lek u vinu
vino pijem da ubijem istinu
Ne boli sto nisam znao
da te drugi meni krao
boli sto sam zadnji saznao
Sta je bilo, bilo je
zeno moga sna
boli kad se voli pogresna, zeno
Bila si mi ceo svet
sad sve puca kao led
i na tugu dosao je red
Kukavica
Zasto te nema, zasto ne dolazis
ko kakva bolest iz glave ne izlazis
duge mi noci bez sna, duge ko godina
i svaka bora od tebe poklonjena
i nocna mora od tebe zaradjena
jedino sto imam sad
su suze i glad za tobom
Ref.
Jos jednom dodji manje da boli
ti idi miran zivot vodi
pomozi kukavici da umre muski
i starcu da se opet rodi
pomozi kukavici za spas u dusi
da manje od zivota boli
Sve drugare izgubio ne bih
da najboljeg ne videh u tebi
da su bar drugovi kraj mene ostali
a svaka zora kao da ne svice
crnja i gora od kraja tuzne price
jedino sto imam sad
su suze i glad za tobom
Majko stara
Majko, majko stara
slusaj pjesmu sina svog
majko, tko mi sudi
tko mi uze najdraze
suza, suza nemam
da isplacem svoju bol
Ref.
Boli me, majko, boli me
nocas dusa umire
bila je, majko, bila je
vrela krv zivotu mom
ja cu za njom, ja cu za njom
Majko, noc je tiha
more dise, miruje
samo tvoj jedinac
ove noci tuguje
suza, suza nemam
da isplacem svoju bol
Hm ovaj put neću bit toliko direktan jer kao šta se vidi iz priloženog imam novi design i još malo pa će i slike,malo drukčijih tj novijih,ali otom potom,trenutno sam toliko lijen da mi se neda živjet,doslovno mi se neda kad vidim s kakvim se problemima susrećem odkad se probudim dok ne odem spavat,ako odem ima i neprespavanih noći i dana kad se nije ni jelo ni niš i upravo se zbog toga završilo na hitnoj,ali bilo je tu i mojih sranja,ali sve je to ne bitno,al neću o tome na blogu,jer ne želim bit predmet ismijavanja i tračanja na jutarnjim ili popodnevnim kavicama i takvim pizdarijama....Moram još napomenut da se nadam uskoro da ću se preselit iz ove mutave ulice u neku bolje jer napokon imam neš svoje,kao i autić koji mora na registraciju i onda je samo moj i moj i ne jebem živu silu više,ak me pukne neko sranje samo okrenem volan,dakako....Ugl.opet počinjem o tome,ali neću nastavit jer to je u mojoj glavi i točka...Nadam se da ću se preselit jer me svaki kutak ovog stana podsjeća na sretne dane pune lijepih stvari,pisaćih,kreveta,sobe pune svjeća i kauča u dnevnom itd,puno lijepih stvari,al nesmijem kazat...Naime ovaj post bi trebao bit o ponosu i oprostu....Hm evo mojih zaključaka...To su dvije različite stvari koje se ne mogu baš uspoređivat,jer kada zavoliš onako žešće gubiš ponos i sve ti postane oprost,ako je naravno potreban,sigurno da ima slučajeva koje ljubav ne može pokolebat,pa koliko god im teško i krivo bilo ne žele reć neke stvari zbog tog svog jebenog ponosa,ja ga imam,ali sam ga izgubio po putu do doma....Ne znam stvarno nisam toliko ponosan da bi mogao reć neke stvari vezane za mene i moje osjećaje bez imalo kajanja,znam da sam katastrofa,čak su već moji doma to skužili,sada sam stanju kada mi je sve ravno i kad nisam normalan,jer normalan čovjek ne može reć staroj da je kuja kakve nema,nije ok i žalit ću cijeli život,ali dobro zna šta je bilo pa me razumije....I još šta se tiče oprosta,tu se nema puno toga za reć osim,ako voliš,gubiš ponos i opraštaš,očito sam samo ja takav...jbg...Nadam se da ću uskoro napisat blog iz novog stančića....Pozdravi,hvala mojoj ekipi i svima koji me trpe,mene i moje ispade i razno razna sranja...eto toliko zasada.....
