Cranberrie - under construction

Tak nam je bilo danas.

Nakon što smo Jubav i ja popili kavu ujutro u 9 na suncu, doduše otjerao nas vjetar, i nakon što smo obavili kupovinu namirnica koje mi trebaju za sutrašnju večeru, izašli smo van iz stana jer smo se sa frendovima dogovorili da idemo u Konjščinu, kad ono vani - oblaci.

Ali kao nije Konjščina daleko pa idemo svejedno makar da nam rit vidi puta.

A što je to s Konjščinom sad se već sigurno pitate :)

U Konjščini je danas bio srednjovjekovni sajam i borbe vitezova, i rekonstrukcija bitke protiv Turaka koja je bila 4.5.1545. godine.

Početak je obećavao, bilo je dosta ljudi ali ponuda proizvoda me malo razočarala.
Bilo je nekih 15-tak štandova na kojima su se uglavnom prodavali nekakvi drvenjarski porizvodi tipični za bilo koji drugi sajam, a od zadnimljivijih, tj. prigodnijih stvari mogu izdvojiti samo male buzdovane koji su bili baš zgodni, a odmah uz njih su bili drveni mačevi koje su klinci naravno masovno žicali roditelje...
Nekak mi drvenim ptičicama na kotačiće tu nije bilo mjesto ali kaj sad, ne...
Bio je jedan zgodan štand sa kožnim stvarima načinjenim stvarno u tom valjda srednjevjekovnom stilu, ali čemu služe - osim za ukras... nemam pojma... no bile su lijepo izrađene.
Ostalo: šećerna vuna, gumeni bomboni, licitarska srca, kupinovo vino, medovača... hm... nisam dugo dugo bila na sajmu u Sesvetama ali sve te stvarčice su me podsjetile na to....
Jedino kaj me zanimalo je bilo gađanje iz luka i strijele a ni to nije bilo starinsko nego je luk bio neki moderan.
Od najavljenih srednjevjekovnih jela - ja nisam vidjela niti jedan štand koji bi tako nešto nudio.
Onda je krenula kiša i to fest, pa smo se uputili negdje nešto pojest, ali to je izgleda neizvedino u Konjščini pa smo se okrenuli natrag prema Mariji Bistrici i moje oko sokolovo je spazilo restoran Purga uz cestu.
Pametna ja! Klopa je bila vrhunska - ali stvarno vrhunska...
Jubav je jeo metar kobasica - na to smo se cijelo vrijeme zekali, a on je na kraju dobio zaista metar kobasica - za krepat... i kao prilog je uzeo zapečeni grah koji je bio božanstven.
Ja sam se pravila fina pa sam uzela kotlete i salatu, i pojela mu pol graha bome kak mi je bio fini.
Frendovi su uzeli platu za dvoje - ostala im 3 komada mesa - toliko su im natrpali svega...
Ma mrak, stvarno mrak klopa.

Nakon klopice smo zaključili da je kiša prestala pa smo se vratili natrag ali na žalost, bitka je bila već gotova, a slijedeća je bila tek navečer pa nismo htjeli tako dugo čekati.
Promuvali smo se još malo ali počelo je biti sve hladnije pa smo krenuli doma.
No ne bi ja bila prava Sesvečanka, da ih nisam odvukla u Slastičarnu na kolače, i onda provezla kroz svoje naselje da vide gdje sam do nedavno živjela.

Nakon kaj smo došli doma, uhvatila sam se u koštac sa kolačom zvanim Ledeni vjetar.
Ali o tome ću sutra, ako dobro ispadne - za sad je u kalupu pa se još nekak drži ;)