Cranberrie - under construction

... vjenčanicu...

;)

Ali potrajalo je to.
Našla sam ju čak u drugom salonu u koji sam ušla.
Jesam već rekla da me to sve užasno nervira i da mrzim kupovati odjeću a još više isprobavati? Nisam?
E sad jesam...

Dakle prvo smo išle u Sposu.
I žena je stvarno bila ljubazna i strpljiva ali sve vjenčanice su im tako nakićene i prenatrpane svim i svačim - užas... Jedan model mi je bio onak - ok, ali dala bi po njemu šivati novu jer od ovih šljokica našivenih nisam mogla gledat koliko se blesiču...
Nakon isprobanih 10 modela od kojih su nas neki nasmijavali do suza, posebno kad su mi natakarile i veo i tijaru...
Za krepat cure moje... za krepat...

Onda smo se spustile dolje u Madonu jer sam vidjela u izlogu jednu lijepu, ali iz tog izloga su haljine za prodaju a u ovu nisam stala.
Slijedeća koju sam probala - bila je ova moja.
Lijep i neobičan dekolte, uska do bokova a dolje se širi... i ukrašena je samo prozirnim i lagano srebrnim perlicama, a načinjena je od muslina... I jako je ugodna i lagana.

Ali kako nismo bile najavljene, ženska više nije imala vremena pa smo se najavile za drugi dan, a to večer smo još išle u Heru koja me skroz razočarala - prilično loše sve sašiveno i skrojeno...

Onda smo za par dana išle u Noir i zaista moram pohvaliti i krojeve i materijale, ali jedini model koji bi od njhovih pristajao je bio nekako - prejednostavan... prazan... nekaj mu je falilo... a i koštala je više od svih koje sam gledala...

Pa smo išle mirne duše u Madonu i tamo sam isprobala još neke modele i moram reći da sam našla još dvije koje su mi baš dobro stajale, s tim da mi je jedna bila mrak!
Materijal saten, ukrasi su isto prozirne perle u obliku nekih stilizirani vijuga, naprijed lijepi dekolte ali leđa - otovrena onak dobrano ispod razine grudnjaka ali tak sve čvrsto stoji da nisam mogla vjerovati. Jedini minus mi je taj saten koji se blješči i težina - teška je ko vrag...

Na kraju probam ovu svoju i sve tri se složimo - to sam ja i to je moja haljina i kaparim ja i odem doma. :)

I onda, kako to mi žene već znamo... razmišljam... i gledam te slike... i nekak mi se učini da mi nekaj na dekolteu ne stoji dobro... i što više razmišljam o tome to mi se više čini da nekaj tu ne štima...
I loše spavam. I nervozna sam.
Strava. Zbog haljine.
I već sam bila toliko loše volje da je čak Jubav obećao da će ići sam mnom i da će mi on reći koja mi bolje stoji.
A onda je na sreću otputovao na put, ali čak je i s puta obećao da će ići sa mnom.

I onda sam jučer bila sa skroz jednom trećom frendicom u gradu i pričam joj ja svoje muke a ona kaže: pa ajmo ju sad još jednom probat.
I mi u salon i probam obje. Sad mi je ta s leđima nekak lošije stajala a moja mi je baš dobro stajala.
I tak sam ostala pri svojoj.

I amen.

Više nikakve vjenčane haljine ja ne isprobavam do kraja svog života.