Cranberrie - under construction

Nisam umrla, nije mi se ništa dogodilo a što bi me spriječilo u pisanju, već jednostavno – nije mi se dalo.
Jedva preživljavam ove tropske temperature.
Još da mi ispod prozora šume palme umjesto trešnje, i da se čuju zvukovi džungle umjesto žaba iz potoka – mogla bi se uživit da sam na nekom mjestu oko ekvatora. Ali nisam. Tu sam gdje sam.

Jučer sam napisala jedan tako divan post ali mi ga je nešto pojelo. Pomalo me podsjećalo na onu stvar iz Izgubljenih – sad ga ima – sad ga nema.

Pa događalo se nije ništa specijalno.
Na novom poslu je sve 5, sva sam se preporodila otkada idem doma ravno u 4 sata.
Iznenada imam viška slobodnog vremena što je divno. A onda opet ne znam što bi sa sobom pa čitam ko sumanuta.
Na starom poslu je banana – plaću su dobili keš na ruke a mi koji smo otišli (izdajice) nismo dobili, nego ćemo dobit kad se odblokiraju. Tješi me jedino to što ću uskoro već dobiti plaću iz nove firme pa ono, ko ih šiša – kad daju daju.

Nemamo više peseka.
Morali smo ga dati uspavati jer je bio bolestan.
Tuga velika. Najviše je tužan bio šogi jer ga je on morao odvesti i poslije ga odvesti na kafileriju. Plakao je kao malo djete.
Zaključili su da neće više nikakve peseke imati.
To je baš teško. Ne zna to nitko tko se nije vezao uz to malo biće.
Još uvijek nisam prežalila svoju malu čupavu štetočinu, iako znam da joj je dobro tamo gdje je i da se ex dobro brine za nju. Ali svako malo gledam slike i filmiće i onda sam tužna...

Danas nešto i nije bio neki ludi dan.
Ošišala sam se i nisam baš zadovoljna.
Razbila sam ogledalo. I onda se još porezala na krhotine.
Stavila sam vodootpornu maskaru a nisam stigla kupiti sredstvo za odstranjivanje.
Morala sam jest puding od čokolade jer nemam više od vanilije.
Frend me otpilio za kavu.
Hm... bit će valjda bolje.

Vikend za sada obećava – idem na jedan ludi party – detaljan izvještaj slijedi – obećavam.
A sutra držim fige za M. da joj upali ono što joj već treba upalit.

A sad vas idem malo čitat J - nisam dugo

Da skratim priču - na novom poslu je - dobro.
Neće mi baš biti dosadno, ali neću se ni pretrgnut od posla, a neću niti ostajati dulje od 4 što je dobrodošla promjena u mom životu. Naime, moje kolegice se ravno u 4 dižu i idu doma, pa se dižem i ja. Doduše ne idem uvijek doma ali odlazim od tamo i puštam mozak na pašu.
Ekipa je potpuno ženska, i u uredu i u dućanu, pravi pravcati AFŽ - u doslovnom smislu te riječi.
Tko ne zna što je AFŽ zna što je babinjak, a to je ista stvar. No kako se nemam više namjeru jako vezati za ljude s kojima radim jer mi je ovaj zadnji oproštaj bio pretežak, nije mi ni previše važno kakve su privatno, samo mi je bitno kakve su na poslu, a tu su prave kolegice, svi sve rade i svatko će rado svakome uskočiti - i to mi se sviđa.
Jedini problem mi je zastarjeli kompjuterski program i hrpa artikala koje moram naučiti, točnije oko 600 artikala od kojih je masa njih na engleskom ili na francuskom ili na talijanskom - prestrašno. Ali budem ja to s vremenom.
Uglavnom dobila sam ugovor na neodređeno vrijeme (uz probni rok naravno), dobila sam odobrenje za godišnji krajem kolovoza i plaću od koje mogu normalno živjeti. Sve u svemu - nije loše.

Oproštaj od kolega i kolegica iz prošle firme mi je bio jako težak. Nisam cmoljila, ali skoro.
Za biranu ekipu smo kolegica koja je jučer imala zadnji radni dan, i ja napravile roštilj kod mene u vrtu. Bilo je naravno prepričavanje raznih dogodovština, olajavanja i sličnih zabavnih tema i jako jako puno smijeha. Rekla mi je sestra da nije očekivala da se poslovnjaci tak neozbiljno ponašaju i da se tolko cereče kak smo se mi cerečili.
Jako smo se dobro zabavili i baš nam je bilo super. Postoje i neke slike pa kad ih dobijem stavit ću ih da vidite kak smo se super zabavili.
Ekipa je uglavnom bila oduševljena sa terasom. To su skoro sve gradske cure koje žive u stanovima pa je bilo:
Joooooooooooooj kak su vam super ove ležaljke, i ljuljačku imate, i peseka, i cvijeće.... i potok imaš... wooooooooooooow... isuse i trešnju imaaaaaaaaaaaaš... gle kolka je...
A ja sam umirala od smijeha.
Kasnije smo igrali badminton i stolni tenis - tj. pokušavali smo ulovit lopticu od stolnog ali nije nam baš išlo pa je bilo vraćanja i s poda i odsvud... a tu je malo i vino bilo krivo :))))

H. i V. sam vidla ponovno u srijedu na badmintonu i izgrlila sam ih sa suzama u očima jer mi totalno fale.
Moram se pohvalit da sam badmić igrala ko prava profesionalka - cure nisu mogle vjerovati i pitale su me gdje sam vježbala :))))) A nisam vježbala - valjda mi je bio dobar dan.

A jučer je šogi slavio majmunovo kak moja seka veli. To je trebala biti fešta kao za otvorenje terase.
Uglavnom pozvao je 30-tak ljudi i roštiljalo se i radila se kotlovina.
Nemoram ni napominjat da je vani bilo 10-tak stupnjeva, zar ne?
Uglavnom ja sam došla doma oko 7 a oni svi sjede u zimskim jaknama i klopaju i lagano se tresu od zime.
Ja sam odmah udarila po medici jer mi je stvarno bilo zima, a poslije druge medice mi nekak više i nije bilo zima :)))) Medica rules :))))
Nakon klope smo se mi žene premjestile u kuću, a muški su glumili coolere - što su vjerovatno i bili - mislim cool, i došli su tek oko 11 unutra, a ja sam onda otišla doma jer mi se stvarno nije dalo gledati 15 pijanih muškaraca kak se krevelje i glupiraju i slušaju narodnjake.
Bila sam toliko umorna da mi čak ni za spavanje nisu smetali - spavala sam ko beba :))))