Et, konačno doma. Došel sam dan ranije, jer više nisam mogel biti u Osijeku. Bediram se celo vreme, idem na kurac cimeru, idem na kurac ekipi. A najviše idem na kurac samome sebi. Jednostavno sam sjeban ko niko. Neznam.
Našel sam se danas s njom, ima bloga i blablabla. Uglavnom, tam pišeju nekša sranja, kak joj je lepo, kak se osjeća sigurno, kak ovo kak je on super, bajni i divni i krasni i zgodan i ima kurčinu ko godzilin rep, a ja sam onda valjda jadni, patetični, debeli, grdi tip s kurcom ko kinez. Super, kvragu, super. A sve je bilo tak lepo dok smo se našli. Volim te, ovo ono. Možda je tak onda razmišljala, ali it still pisses me of, i znam da to nije vredu, i znam da sam djetinjast, i glup i ljubomoran. Ali mislim, nebi trebal biti. Jebote, uvijek dok je imala sranja je hodala k meni, meni se žalila, kod mene se bedirala. Pa super, ako se osjećaš tak sigurno, idi se k njemu bedirati kak si se k meni hodala bedirati.
Znam da ovo nije u redu od mene, i da bude to pročitala, i možda sam se opet sjebal. Ali nebrem, ljubomora je jača od mene, jednostavno sam takav. Kaj s menom se ne osjeća sigurno, pa nisam baš neki papak. Dal sam ti celoga sebe, napisala si sama da oćeš naći nekoga kome moreš dati samoga sebe???? Kaj ja nisam dostojan toga, a tam neki kreten kojega poznaš 2 i pol meseca je. Pa dobro onda.
Sorry, opet sam žifčani, i opet ovaj blog zvuči ko da razgovaram s njom, ali sorry. Pozdrav iz (trenutno) Čakovca
Divotica,pa nem umrl tak rano, s 60. Za mene je to za ovaj rođendan još 2X tolko. Majka
|