Evo, ovaj put pišem i trezan sam. Osjećam se sjebano, i više neznam kaj da napravim. Fax je u naniba, i jednostavno se dešava tolko sranja, tolko nepravdi. Jebe me fax, jebe me ljubav, ili kaj god to bilo. Dopisujemo se prek mejla, i više neznam kaj oće, u jednom mejlu mi govori kak me voli, a dve rečenice posle mi piše kak nezna kaj osjeća prema meni. Pa bokte jebo, daj se odluči. Znam da bum došel na rođendan u 5. mjesecu do kad smo se dogovorili da bu ona odlučila kaj hoće. Došel bum doma, došel na taj rođendan, i ona bu me odjebala. Povijest se ponavlja. I onda bum u kurcu, a ekipa s faxa mi dolazi u Čakovec, i oću im pokazati Čakovec u pravom Svijetlu, a neću onda biti sjeban i za ništ, i misliti (kak sad mislim). Kak nju boli kurac za mene, kak je ona u Čakovcu, i zabavlja se s Borkijom dok se ja tu bediram.
Neznam više kaj da pišem. Osim da sam skupa s njom izgubil i ekipu, i to me plaši. Neznam za vas, ali ja si nebrem biti dobar s njom, iz očitih razloga, jer bi me bolelo da ju vidim s drugim, jer negde duboko bi si mislil da je on na neki način bolji, kolko god to glupo zvučalo. Tak da od ovoga vikenda pijem solo, tak da slobodno stanete u parku, ak vidite nekoga samoga s litrom ribara, jer sam to sigurno samo ja. Vidimo se....
|