Modna konjusina
U onim godinama dok nisam bio na ratnoj nozi s veseljkom, nisam puno bacigao za modom već sam nosao ono što mi je pasalo, u što sam se najbolje osjećao.
Ali sad, kad sam postao kolekcionar godina, moda me ne zaobilazi, što stariji-moderniji, pa se oblačim kao da ću na modnu pistu.
Uočavam muške i ženske, naročito kad sam u dućanu, kako se podsmjehuju i potiho komentiraju da ja ne čujem a ne trebam biti 'Šerlok' da shvatim o čemu je riječ.
Onda se i ja kurvanjski podsmehujem i kontam u sebi: 'papani, šta vi znate što je moda'.
Ima, doduše znanci, i onih koji se odvaže pitati da što mi je s vidom?
- Misliš na Vida susjeda?
- Je, na šarafa. Što ti je sa vištom oli slabo vidiš?
Onda im velim da dobro uočavaju i da sam bio na pregled i to ni manje ni više nega privatno.
I stvarno, kad sam sio i malko sačekao eto ga doktor. Ja zinuo!
Ni manje ni više nego gradonačelnik?
Je, da ne izgubi pacijente, jer nikad se ne zna kad će mu izmaknut stolac, u slobodno vrijeme radi kao oftamolog a on najbolje zna što čeljade može a što ne smije vidjet.(vjerojatno u drugoj sobi radi i doktor za uši)
Nakon nekakvih kapi činio me da stavim glavu u željezariju pa je nešto gledao kroz dalekozor u oko, veli mi da moram skinuti mrenu. Koga da skinem? Je li skroz da je skinem? pitam ja. Mrenu, mrenu, pa ću vas preporučiti svom kolegi a vi se odite upisat da što prije dođete na red.
Kako sam se upisao skoro se nisam upišao, za godinu i nešto dolazim na red.
- Irudati ka da si Agata Kristi, nikad svrš't…ne pitan te to nega za majice. Ali si popizdija pa nosaš majice na supermena, mediće, spajdermena, nu ove…koja ti je ovo piva što je reklamiraš?
Onda sam skužio o čemu priča. A stvar je tako jednostavna.
Moja unučad, tići moji, kupe didu ono što se njima dopada pa sad ti reci da neš nosat. Di bi mi srce bilo?
Eto, tako sam postao modni konj!
|
