City Of My Mind

četvrtak, 28.12.2006.

FIVE x THREE

Ahh... pozz ljudi... juce sam malo pao u duboka razmišljanja...
Sjedio sam sa djevojkom u ziheru i gledao kako je dosta ljudi sretno. Grle se, smiju, skaču... moj frend je bio u depri... nadam se da se dobio...
Konobari su bacali pijanu budalu koja je razbila staklo na vratima!!! Gledao sam kako je sve to živo, ljudi se dogovaraju za novu, djevojka mi okolo skace... i samo odjednom da mi baš pokvari cijelo veće počne svirat stvar koju nikad nitko prije nije pustio u Ziheru a koja mene tjera na bedirajuca razmišljanja!!!

To je pijesma od mog vrlo dragog grunge bend zvanog Stone Temple Pilots a zove se Wonderful...
A posto tu pijesmu većina ljudi nezna stavio sam je...

Uglavnom, promatrajući sve te ljude i slušajući tu pijesmu razmišljao sam šta če sve od ovog ostati za 15 god..Hoče li itko od nas ostati u dobrim odnosima, hočemo li svi prestati izlaziti van zaboraviti na društvo i samo ostati u obitelji, hoče li itko od svih ovih pozatih ljudi umrijeti tragčno prije svoje tridesete godine... sad svi izgledaju tako sretno a nitko nikad ne razmišlja o tome...
Ovo me najviše zbedira, spoznaja da ću jednog dana izgubit večinu svojih frendova i ostanu u čeliji zvanoj Posao i Obitelj.
Kad je stvar završila trgno sam se i ono, vratio u normalu na svu sreću. To jučer je stvarno bilo katastrofalno ubilački za mozak!!!

- 08:40| 31 Komentara | Print | # | ^

subota, 23.12.2006.

Poniznost u dimu

Trebam na početku zahvaliti Me as Well-u što su nam prekjučer jako pomogli... HVALA!!!

Bozić je u ponedjeljak, ahhh, rodbina mi dolazi... to je jedini razlog zasto ga bas nevolim...
Jednostavno me smeta kad mi je stan prenapučen, u kurac...
Al dobro aj jednom u godini je pa cu izdržat...
A nova godina za gotovo tjedan dana, u jebemti... Strah me da cu se ubit...
Al imam osjecaj da necu uopce sto mi se nekako svidja, jer u zadnje vrijeme mi se nikad ne pije osim ako sam jako nadrkan ili nešto tako, onda maznem lozu ili neku drugu zesticu da me malo protrese i smiri...

Ne kužim živčanost, danas sam totalno dobre volje i nista me nije nadrkalo cak sam zapalio tak da neznam od čeg sam živčan... svaki dan me neš uhvati nevjerojatno... cura mi lagano pizdio od toga...

Kad sam več spomenuo pušenje... nerazumijem one pušače koji puše pol godine,godinu, pa kažu da je njima jako teško prestat pušit... baš sam o tome raspravljo sa curom... ona je rekla da ona nije ovisna jer ne pusi dugu pa bi mogla prestat bez da dobije krizu ali je rekla da bi joj malo teze bilo maknut tu naviku jer ono svaki dan pusi pa veđ pređe u naviku kao nekim ljudima "FAKAT" i takve stvari...
Ali se neki ljudi sa tim užasno preseravaju, šeču sa pljugom kao neki največi fucker il kaj ja znam šta...
Takve mi stvari užasno dignu živac... pun kurac ljudi počinje pušit iz preserancije pa se sjebu i postanu ovisni...
Pa ajde ljudi priznajte si zašto ste počeli pušit...

Moj Razlog:
7. razred... starije društvo na zidiču a ja najmladji, svi puše a ja ne... i reko sam si a zakaj ja nebi pušio kad vi puše... i zbog tog se sad grizem malo, gledajte... ja volim pušit stvarno da ali ono nije mi bas doboro... pocela su me pluća lagano...

sad vi priznajte... samo zeslim dokazati da je pun kurac ljudi pocelo pusit iz preserancije i kasnije se sjebalo...

!!!thats it!!!

- 09:14| 24 Komentara | Print | # | ^

subota, 09.12.2006.

pomorac u zemlji

Kiša je kadkad zanimljiva i
ljepa a kadkad monotona i dosadna...

Danas mi je jedan od onih dana kada neznam kud bi sa sobom...
Buljim u prazno i vegetiram u futelji... Sve je u totalno deprimirajučem stanju, al nisam deprimiran i u tom je stvar...
Glava boli, tlak je u kurcu... Vrijeme zakurac, samo fali da mi kiša uljepša subotu (jebem ti)...

Previše o meni... idem opet brijat nezanimljive i totalno debilne gluposti koje kad napišem nemogu ni sam čitati.

Dakle...
Šta je smisao života... zajebavam se, tolko psihički nestabilan još nisam...
Hmm... o čemu da pišem...
Oximoron... prilazi mladom starcu kosati čelavac...
Da... popizdio sam... povikaše seljaci...
Osječam se kao da je fucking nedelja...

Ovakvi dani su totalno zakurac, nedam mi se niš. Jedva sam se dovukao da pišem post, a ni to mi se neda...
Pišem totalno neiteresantni post...

U sedam bi kao trebao ići van... ajooj...

Sad je baš počela kiša... uf..
Baš slušam kako mi kaplje po limu od prozora... to mi je najdraže kad idem spavati, najbrže i najlakše zaspim...
Sad mi nekako paše kiša. Neznam zašto, ljepa je...

Haha, mačka mi se prepala kapi kiše.
Sad sam totalno opušten. Sve mi je nekako, ammm kako bi rekao, teško, prigušeno...
Spava mi se... da, kiša je kriva...
Kao što rekoh, dan je totalno zakurac...

Neda mi se čak ni đitru svirat...
htio bi se napit... da... htio bi se napit...
I to toliko da dušu izbljujem iz sebe...

Osječam da ču početi pametovati:

Kada malo bolje razmislite, shvatite da život izdaje...
Smrču člana obitelji, prevara u vezi, zabijanje noževa u leđa od naj-frendova i to se sve dogodi kad vam to najviše netreba.
Imam sreče što se takve stvari ne događaju meni... ali zlo ima za svakoga svojih 5 min (a možda i godinu) i mislim, zapravo znam da je nemoguče da netko ima savršen život bez da ga se jednom malo jače povrijedi... mojih zlih 5 min nisu još došli i zato me strah...
Totalno me ubija u mozak kada gledam oko mene ljude koji pate za nekim, koji gube svoje najdraže... nije lako za gledati povrijeđenu osobu, meni nije lako to gledati ali postoje ne suosječajnici kojima je samo bito da su oni ok, ma jebo vam mater sebičnu... fuj majku vam jebem...
neču pisati jednu anegdotu jel ne želim pisati o životu moje cure...

Čuo sam jednu dobru poslovicu koju pamtim i koja je stvarno istinita:
"Život je kao šibica. Ugasi se kad vam najviše treba." Namorate stviti da je ta šibica vaš život, nego može biti od neke vama drage osobe...

Ovo če biti dosta za danas...
uh... jebem ti današnji dan...