pomorac u zemlji

subota, 09.12.2006.

Kiša je kadkad zanimljiva i
ljepa a kadkad monotona i dosadna...

Danas mi je jedan od onih dana kada neznam kud bi sa sobom...
Buljim u prazno i vegetiram u futelji... Sve je u totalno deprimirajučem stanju, al nisam deprimiran i u tom je stvar...
Glava boli, tlak je u kurcu... Vrijeme zakurac, samo fali da mi kiša uljepša subotu (jebem ti)...

Previše o meni... idem opet brijat nezanimljive i totalno debilne gluposti koje kad napišem nemogu ni sam čitati.

Dakle...
Šta je smisao života... zajebavam se, tolko psihički nestabilan još nisam...
Hmm... o čemu da pišem...
Oximoron... prilazi mladom starcu kosati čelavac...
Da... popizdio sam... povikaše seljaci...
Osječam se kao da je fucking nedelja...

Ovakvi dani su totalno zakurac, nedam mi se niš. Jedva sam se dovukao da pišem post, a ni to mi se neda...
Pišem totalno neiteresantni post...

U sedam bi kao trebao ići van... ajooj...

Sad je baš počela kiša... uf..
Baš slušam kako mi kaplje po limu od prozora... to mi je najdraže kad idem spavati, najbrže i najlakše zaspim...
Sad mi nekako paše kiša. Neznam zašto, ljepa je...

Haha, mačka mi se prepala kapi kiše.
Sad sam totalno opušten. Sve mi je nekako, ammm kako bi rekao, teško, prigušeno...
Spava mi se... da, kiša je kriva...
Kao što rekoh, dan je totalno zakurac...

Neda mi se čak ni đitru svirat...
htio bi se napit... da... htio bi se napit...
I to toliko da dušu izbljujem iz sebe...

Osječam da ču početi pametovati:

Kada malo bolje razmislite, shvatite da život izdaje...
Smrču člana obitelji, prevara u vezi, zabijanje noževa u leđa od naj-frendova i to se sve dogodi kad vam to najviše netreba.
Imam sreče što se takve stvari ne događaju meni... ali zlo ima za svakoga svojih 5 min (a možda i godinu) i mislim, zapravo znam da je nemoguče da netko ima savršen život bez da ga se jednom malo jače povrijedi... mojih zlih 5 min nisu još došli i zato me strah...
Totalno me ubija u mozak kada gledam oko mene ljude koji pate za nekim, koji gube svoje najdraže... nije lako za gledati povrijeđenu osobu, meni nije lako to gledati ali postoje ne suosječajnici kojima je samo bito da su oni ok, ma jebo vam mater sebičnu... fuj majku vam jebem...
neču pisati jednu anegdotu jel ne želim pisati o životu moje cure...

Čuo sam jednu dobru poslovicu koju pamtim i koja je stvarno istinita:
"Život je kao šibica. Ugasi se kad vam najviše treba." Namorate stviti da je ta šibica vaš život, nego može biti od neke vama drage osobe...

Ovo če biti dosta za danas...
uh... jebem ti današnji dan...