jezebel's anatomy

ruke pune pvc-a, klizište od blata
posrćem avenijom starih nenjegovanih fasada

tramvaj zvan… broj
unutra gužva, smrad, znoj
ali nije moj – doduše jedan je jedini
ali neću
idem pješice po zraku

tako mi je drago što nisam u tom tramvaju
zašto mi je drago – zapravo ne znam
ali mi je drago što
jesam

glava puna misli, jezik nepoznat
posrćem vlastitim govornim aparatusom

tramvaj zvan... tvornica
unutra muka, krv, znoj
ali nije moj – doduše jedan je jedini
ali neću
idem pješice po zraku

tako mi je drago što nisam u tom tramvaju
zašto mi je drago – zapravo ne znam
ali mi je drago što
jesam

na asfaltu gume vrište, sudar automobila
on posrće tračnicama što prave ih za male pare

tramvaj zvan… progres?
unutra vika, psovke, znoj (on pak stoji tih…)
ali nije moj – doduše jedan je jedini
ali neću
idem pješice po zraku

tako mi je drago što nisam u tom tramvaju
zašto mi je drago – ...
...što...
...
...
...jesam?