utorak, 01.05.2007.
Kod kuće je najgore
Ljudi moji kolko posla za vrijeme ovih praznika! Možda ste ih vi neki proveli mirno i u odmaranju te blago vama, a možda ima i vas nesretnika koji su morali zasukat rukave. Ja sam jedan od tih nesretnika. Stara mi je prije tjedan dana strgala ruku( desnu) te sada ništa ne može al ju to ne sprečava da se svadi i prigovara. Uglavnom cijelo domaćinstvo je na meni i starom, a to nikako nije dobro. Imamo sistem - ja kuham ti pereš. Ja sam ta koja pere. No problem se stvori kada dragi tatek ide kuhati i pritom zaprlja cijelu kuhinju. Baš je jučer kuhao nekakve špagete na ne znam koji način. I tak on to sve fino skuha i zove mene da je gotov i da to treba počistiti. Ja sam si uvrtila da je to par tanjura koja zdjela i to sve sredim i gibam van. No, no hehehehe nisam ja te sreće. Dođem u kuhinju i vidim posuđe do vrha u sudoperu čeka da ga se ispere i s njim u perilicu, jela je bilo više na kuhinjskim elementima nego u loncu. Došlo mi je da vrištim al sam se prihvatila posla i tako završila do kasno popodne. Starome sam držala prodiku da ne nemože koristiti više suđa za jedan prokleti ručak nego ga stane u perilicu. On se demonstrativno nasmijao i otišao kao da sam cijelo vrijeme govorila zidovima. Uopće me nije slušao. Rekla sam mu da moram otići nešto van obaviti i da se vratim za par sati i nek očisti krletku i nahranu papigu. Naravno to nije napravio tak da je papiga skoro šviknula. Uglavnom posvađamo se najviše zato kaj smo neorganizirani i kaj nitko nema svoj raspored. Svi bi htjeli nešto svoje raditi a kakva je trenutno situacija to je nemoguće pa su svi živčani. Sve je naopaćke i više ne znam kud krenuti. Kam god dođem neke obaveze, sve ide brzo ne stignem se odmorit. Al me to ne sprečava da napišem koji red na blogu. To mi je ko psihoterapija. Jedva čekam da se sve ovo završi i da se sve vrati u normalu. Biti će ovo duga dva mjeseca........
- 22:21 -
