Champs-Elysees

Već sam neko vrijeme imala u pripremi recept za kolač od banana (Ane Ugarković), a sada se potrefilo da smo i muž i ja kupili po kilu banana isti dan pa da se ne vuku dugo po frižideru odlučila sam ga u subotu napraviti. Sastojci banane, bjelanjci, dvije vrste šećera, meko brašno, soda bikarbona, prašak za pecivo, u kremu slatko vrhnje i čokolada.
Mužić je doduše kad sam još jednom iščitavala recept prokomentirao „Eksperimentiraš ha ? Već sam se zaželio nekog normalnog kolača npr Međimurska gibanica, Katarina kocke i sl“
I urekao me .
Sve sam radila točno prema receptu ( što uvijek radim kad nešto spremam prvi put) ali rezultat je bio upitan. Najprije mi je bilo čudno da biskvit uopće ne miriši, nego se iz pećnice širio nekakav miris po zelenjavi . Nisam znala da 5 pasiranih banana može dati takav štih.
Krema je izvrsna i to je jedino dobro u tom kolaču ali nisam ni sumnjala da će tako biti jer sam vrlo sličnu kremu radila kad sam radila Jelačić šnite i tu se ne može fulati. Ali biskvit je totalno bezukusan, podsjeća me na makrobiotičke kolače iako oni znaju biti fini. No ovo je gumeno i bezlično. Ni krema nije spasila stvar, dapače, uopće nije dobar spoj, na taj biskvit bi eventualno išlo nešto kiselkasto da mu da karakter, a ovak je promašeno.
Recept sam bacila u smeće, a kolač čuči na polici bez da ga itko jede, osim mene, uz kavu jedan komad. Drugi dan je mrvicu bolji jer je biskvit otpustio ali sve u svemu, bez veze.
A inače su Anini recepti za slatke stvari odlični, barem ono što sam do sada isprobala.