petak, 31.10.2008.

zbrkani petak ; iznenađenja neuspjela i uspjela

Jutros otvorim oči i kroz prozor vidim da se već razdanilo. Nešto ne štima, nešto jako ne štima, trebao bi biti mrak nono. Pogledam na mobitel, piše 6,10 bang i da sat nije zvonio. Kako nije, kako nije, k vragu, trebao je zvoniti u 5,15 !!!! Pogledam još jednom i vidim da je naštelan na zvonjavu ui 6,15. Do izlaska iz kuće da bih stigla na bus (jedini koji vozi do firme) imam 20 minuta. Nema šanse i ne znam za sebe cry. Muž kuha kavu i veli „pa ostani danas doma“, pametno moje, kak da ne, da profućkam dan godišnji na dan kad skraćeno radimo.
Nazvala sam kolegicu iz kvarta i zamolila je da me pokupi tako da sam ipak na vrijeme stigla na posao thumbup. Sva sreća da sam kosu oprala sinoć jer jutros to stvaaaarno ne bih stigla.
Jutarnji sam tip i ne sjećam se kad sam zadnji put zaspala. Pa da je i zvonjava pogrešno naštelana, probudio bi me unutrašnji sat. Al ne jutros. Mora da je to zbog snova. Trenutak prije nego što sam se probudila sam sanjala da je mužić donio hrpu expres-lutrija i da je svaka koju sam otvorila bila dobitna smijeh! Kad sam mu to ispričala veli da mi je baš sinoć htio reći neka ovaj vikend igram sve od Lota do Binga zubo.

Negdje oko 9 me nazove i veli „Ti sigurno radiš skraćeno danas? Rekao sam tetama i jsslicama da ćeš doći po Vitu oko 3“
„Pa zašto si im rekao ? „ burninmadmad
„Pa da se znaju organizirati, možda bi one ranije doma“
„Ali ja sam htjela iznenaditi Vitu, zato sam ti šapnula sinoć da ću ja ići po njega i da mu ništa ne kažeš“
„E ja sam mu rekao da mama dolazi po njega i da će se voziti tramvajem“
Mulac blabla. Uvijek mi pokvari iznenađenja jer ne može ništa zadržati za sebe. Užasno je nestrpljiv. Tak da sam gotovo sve poklone koje sam dobila od njega dobila onaj dan kad ih je kupio, a ne na rođendan npr ili Božić. Ili mi već prek telefona mora reći „nešto sam ti kupioooooo“.

Ne znam kako ne kuži koji (najčešće pozitivan) efekt može proizvesti iznenađenje. Jučer ujutro me nazvala frendica sva ushićena „Ti si luda, pozitivno, ovo mi je uljepšalo dan“. Poslala sam joj jednu sitnicu koju kad sam ugledala baš me asociralo na nju, pa sam spakirala i poslala poštom (iako obje živimo u Zg), još sam i zgodnu greeting-card našla uz to.
Nisam bila u iskušenju da joj pošaljem sms da će nešto dobiti poštom. To onda ne bi bilo to.
Kao ni frendici u NZ kojoj sam prošli tjedan poslala nešto što je prokomentirala gledajući naše fotke sa ljetovanje, a što sigurno tamo ne može kupiti.


- 11:01 - Tvoje rijeýi ( 11 komentara) - Tvoj papir - #

ponedjeljak, 20.10.2008.

Muški Mozak

Ako nešto nije na mjestu gdje inače stoji, ne može to pronaći, makar mu stoji ispred nosa nono .
Subota, on u kupaoni, ja u kuhinji
„Chaaaaamps di je nestala četka za kadu ?“
Dođem do kupaone jer ću na kraju i onak morati „bila je na kadi“
„da, al sad je nema“
Kupaona minijaturna, dakle može biti na kadi, lavabou, ormariću sa ogledalom (al što bi tu radila?) ili pasti na pod.
Bacim lagani sken po kupaoni „gledaj, tu je“, stoji na lavabou ispred kojeg stoji on…al naravno ne vidi.naughty

Ako ne zapiše, zaboravi da nešto treba kupiti, pa makar to bio kruh. Zanimljivo kak ne zaboravi kupiti cigarete, hm zubo
Uvijek hoda sa popisima,
Petak – nazove me na posao (a meni guuuužva) da je bio na placu, da ide sad u Kiku pogledati ormare i dal da ode u Mullera po pelene.
„odi“ i završim razgovor, gužva je.
Al znam koje će pitanje sigurno usljediti iz Mullera, pa napišem sms „pelene u plavom pakiranju, 15-25 kg (nikak da zapamti kojeee, a zna koliko Vito ima kila), tufere. Iz jaslice uzmi ruksak i piđamu“.
Al moraaaao je nazvati iz Mullera „da uzmem 2 paketa pelena ?“ bang pa tak svejedno, al logika kaže DA, ako SVAKI PUT uzmemo 2 onda uzmi i ovaj put al ak uzmeš jedan isto ok.

Subota ujutro, majstor je došao postaviti klimu (da, da, sada, ne iduće godine u lipnju kad opali + 33 C ) .Majstor je btw njegov poznanik koji ima svoj dućan i kod kojeg kupujemo sve kućanske aparate jer ih on i montira. Tako i klimu.
Plan je bio da Vito i ja odemo van dok su radovi ne završe, jer je tako svima jednostavnije,a i onako svake subote prijepodne obavljamo što-šta po kvartu.
Nas dvoje na izlasku, a mužić pita majstora da li ima kanalice , ima al ne tih dimenzija (pretpostavljam da ga drugi ne traže da te žice izvana budu u kanalicama). I veli on meni „pa odi ti to kupiti“, majstor izreferira dimenzije, pitam za koliko vremena mu to treba, on veli za 1 sat.
A sve ga je to mogao pitati kad se dogovarao s njim , pa kupiti on što je trebalo.
I tak sam preokrenula plan, pa smo Vito ij a najprije išli u mesnicu, na bankomat, u pekarnu, najviti se u firzeraj za sat vremena, u dućan i po kanalice (štanga od 2 metra).Srećom sve u krugu 1,5 tramvajske stanice.
Vraćamo se prema doma, Vito odjednom kraj kioska „ja bi Tomicu“, dobro, kupim mu strip vlak Tomica koji je imao poklon sat ali on hoće da sve to raspakiram i da to dobije u ruke odmah. Dobro, raspakiram, dam mu strip i sat, u jednoj ruci štanga od 2 metra, torbica i vrežćca iz dućana i mesnice, u drugoj ruci vodim njega, ka odjednom „mama nosi“ ; ma da, kak da ne, uglavnom objašnjavali smo se skoro do doma zašto ga ne mogu nositi.
Dođemo doma, istovarim stvari, pitam muža dal da ja pristavim juhu, da ne, bude on.
Frizeraj i sve ostalo smo obavili mirno, vratimo se doma, juha se kuha, pita mužić „si kupila mrkvu ?“
„Ja ? Pa šta nisi ti jučer bio na placu ? Pa šta si kupio ?!“ nonorofl
„Samo krumpira (kojeg nije ni trebalo kupiti), vidio sam da ima peršina u frižideru pa sam mislio da ima i mrkve.“
Ma da, dosta logično, a i jadna je mrkvica nezamjetna.
Popodne je pak pitao da li imamo to i to iz DM.
„Pa šta nisi ti jučer bio u DM-u, pa šta si kupio ?“
Nije zapisao.

Ne ljuti me ništa od toga, više mi je štosno, a i ne bi baš trebala grintati, očistio je svaki kutak sobe u kojoj su bili majstori, oprao prozor, prebrisao sve police i poskidao stvarii, ja sam samo nekoliko knjiga i fascikala prebrisala i skinula, oprala, opeglala i stavila zavjese.

Slijedeći vikend ćemo dio priče ponoviti, sa (drugim) majstorom...al budem mu rekla (mužu) da ću (ipak) ja sve kupiti smijeh
- 12:58 - Tvoje rijeýi ( 14 komentara) - Tvoj papir - #

petak, 17.10.2008.

ako se po jutru dan poznaje....

...ne bu dobro.
100 metara od doma, na putu do busa sam nagazila u neku rupčagu na nogostupu (točno ispred Ekonosmkog faksa) i raspala se koliko sam duga i široka eek cry U pola 7 ujutro još je debeli mrak, osvjetljenost slabašna, a ni ja noću ne vidim najbolje.
Srećom ništa nisam natukla ni strgala (koliko je za sada vidljivo), osim čarapa ali rezervne i onako uvijek nosim u taški. Vjetar mi je nekoliko puta izokrenuo kišobran, sve je prepuno lokvi tak da sam na posao došla mokre kose (a ujutro se digla u 5,15, oprala kosu i napravila frizuru mad), mokrih nogu (rezervne cipele srećom isto uvijek imam), skoro pa mokrog balonera i mokre suknje.
Sad sam u polusuhom stanju. od frizure će valjda nešto biti, čarape i cipele sam presvukla, baloner se suši na vješalici ali sjedim u polumokroj suknji.

Sreća da je petak rolleyes
- 08:03 - Tvoje rijeýi ( 8 komentara) - Tvoj papir - #

ponedjeljak, 13.10.2008.

subota

(Polu)planirano kazalište nam je propalo. Kako mužić nema standardno radno vrijeme, tako nemamo ni uobičajeno vikende tj da smo svi doma pa možemo nekud odplanodovati. Subotom nikada nije slobodan, obično tek svaku drugu nedjelju.
Petkom obično pogledam na internetu kakvih događnja ima u gradu i što bi bilo zanimljivo za Vitu.
Bilo je zgodnih kazališnih predstava na repertoaru ali subota prijepodne nam nije pasala, a za nedjelju smo već imali dogovoreno druženje sa Vitinim prijateljem tj mame su prijateljice smijeh, pa onda "moraju" biti i njih dvojica smijeh , a baš su i istih godina. Naše se druženje obično pretvori u budnu pasku da se ne potuku iako svaki put to i naprave, čisto da se pokaže tko je jači i tko je na čijem teritoriju. "Muške spike" valjda nut, pa makar su obojica još u pelenama.

Dakle u subotu nakon ručka Vito nije imala namjeru zaspati, pa smo se spremili u kazalište, predstava u idealno vrijeme, 5 popodne, "Rock'n'roll za dva miša" u "Maloj sceni". Došli smo 45 minuta ranije ali su nas na blagajni u čudu gledali "nemate rezervirane karte ? Ma to vam je sve stalno rasprodano stalno". Pa im objašnjavam da nemrem rezervirati karte jer ne znam hoće li spavati ili neće popodne, a kad se rezerviraju moraju se i kupiti najkasniej dan ranije.
E onda je "teta" počela da je on premali, da je to predstava za +4 godine, da su im čak pedagozi koji su bili na premijeri rekli da je za 5 godina, da je jako glasna muzika i da djeca znaju izaći van i bla, bla, bla. Teška filozofija. pa nismo prvi put u kazalištu. A na kraju veli da predstava traje 45 minuta, a mi bez problema odgledali predstave od sat vremena.
Uglanvom, nakon što je "teta" odfilozofirala svoje, na kraju je rekla da ipak pokušamo doći 10 minuta prije početka predstave, možda netko ne dođe pa bude mjesta. Al da joj je bio netko poznat bilo bi mjesta odmah, uvjerena sam u to.
Doma je tati ispričao da "nije bijo kajata kazajistu" al' nije bio ni pretjerano tužan jer se ako ništa taj dan stvanro navozio tramvajem, a to mu je još uvijek najdrži oblik prijevoza.
Jedina je neugoda (meni namcor) što čime se otvore vrata počne "oču ja sjesti, oču ja sjesti" i uzalud objašnjavanje da nema mjesta (ako nema) i da idemo samo dvije stanice npr.
Uvijek mu se netko digne i smije se pri tome al' me je jedna baba oprala u subotu kad mu je netko prepustio svoj stolac "ja mu to ne bi dozvolila, tak ga samo razmazujete"
Došlo mi je da joj kažem da je subotom tramvaj uvijek prepun takvih kao što je ona, dakle penzionera koji baš taj dan moraju ići na plac kad i mi koji cijeli tjedan radimo.
Ali sam odšutila.
Ni meni nije drago da se Vito tak ponaša ali druga mi je opcija da sa 3 vrećice u jednoj ruci i njim u drugoj ruci idem doma pješice.
A i ni ne očekujem od djeteta njegove dobi savršeno ponašanje, mora imati neku žutu minutu. Na placu je jako dobar, strpljivo čeka u redovima, ne otima mi se iz ruke, samo tu i tamo hoće on platiti :smijeh.

- 10:00 - Tvoje rijeýi ( 11 komentara) - Tvoj papir - #