Marketing
Muški Mozak
Ako nešto nije na mjestu gdje inače stoji, ne može to pronaći, makar mu stoji ispred nosa 
.
Subota, on u kupaoni, ja u kuhinji
„Chaaaaamps di je nestala četka za kadu ?“
Dođem do kupaone jer ću na kraju i onak morati „bila je na kadi“
„da, al sad je nema“
Kupaona minijaturna, dakle može biti na kadi, lavabou, ormariću sa ogledalom (al što bi tu radila?) ili pasti na pod.
Bacim lagani sken po kupaoni „gledaj, tu je“, stoji na lavabou ispred kojeg stoji on…al naravno ne vidi.
Ako ne zapiše, zaboravi da nešto treba kupiti, pa makar to bio kruh. Zanimljivo kak ne zaboravi kupiti cigarete, hm 
Uvijek hoda sa popisima,
Petak – nazove me na posao (a meni guuuužva) da je bio na placu, da ide sad u Kiku pogledati ormare i dal da ode u Mullera po pelene.
„odi“ i završim razgovor, gužva je.
Al znam koje će pitanje sigurno usljediti iz Mullera, pa napišem sms „pelene u plavom pakiranju, 15-25 kg (nikak da zapamti kojeee, a zna koliko Vito ima kila), tufere. Iz jaslice uzmi ruksak i piđamu“.
Al moraaaao je nazvati iz Mullera „da uzmem 2 paketa pelena ?“ 
pa tak svejedno, al logika kaže DA, ako SVAKI PUT uzmemo 2 onda uzmi i ovaj put al ak uzmeš jedan isto ok.
Subota ujutro, majstor je došao postaviti klimu (da, da, sada, ne iduće godine u lipnju kad opali + 33 C ) .Majstor je btw njegov poznanik koji ima svoj dućan i kod kojeg kupujemo sve kućanske aparate jer ih on i montira. Tako i klimu.
Plan je bio da Vito i ja odemo van dok su radovi ne završe, jer je tako svima jednostavnije,a i onako svake subote prijepodne obavljamo što-šta po kvartu.
Nas dvoje na izlasku, a mužić pita majstora da li ima kanalice , ima al ne tih dimenzija (pretpostavljam da ga drugi ne traže da te žice izvana budu u kanalicama). I veli on meni „pa odi ti to kupiti“, majstor izreferira dimenzije, pitam za koliko vremena mu to treba, on veli za 1 sat.
A sve ga je to mogao pitati kad se dogovarao s njim , pa kupiti on što je trebalo.
I tak sam preokrenula plan, pa smo Vito ij a najprije išli u mesnicu, na bankomat, u pekarnu, najviti se u firzeraj za sat vremena, u dućan i po kanalice (štanga od 2 metra).Srećom sve u krugu 1,5 tramvajske stanice.
Vraćamo se prema doma, Vito odjednom kraj kioska „ja bi Tomicu“, dobro, kupim mu strip vlak Tomica koji je imao poklon sat ali on hoće da sve to raspakiram i da to dobije u ruke odmah. Dobro, raspakiram, dam mu strip i sat, u jednoj ruci štanga od 2 metra, torbica i vrežćca iz dućana i mesnice, u drugoj ruci vodim njega, ka odjednom „mama nosi“ ; ma da, kak da ne, uglavnom objašnjavali smo se skoro do doma zašto ga ne mogu nositi.
Dođemo doma, istovarim stvari, pitam muža dal da ja pristavim juhu, da ne, bude on.
Frizeraj i sve ostalo smo obavili mirno, vratimo se doma, juha se kuha, pita mužić „si kupila mrkvu ?“
„Ja ? Pa šta nisi ti jučer bio na placu ? Pa šta si kupio ?!“ 
„Samo krumpira (kojeg nije ni trebalo kupiti), vidio sam da ima peršina u frižideru pa sam mislio da ima i mrkve.“
Ma da, dosta logično, a i jadna je mrkvica nezamjetna.
Popodne je pak pitao da li imamo to i to iz DM.
„Pa šta nisi ti jučer bio u DM-u, pa šta si kupio ?“
Nije zapisao.
Ne ljuti me ništa od toga, više mi je štosno, a i ne bi baš trebala grintati, očistio je svaki kutak sobe u kojoj su bili majstori, oprao prozor, prebrisao sve police i poskidao stvarii, ja sam samo nekoliko knjiga i fascikala prebrisala i skinula, oprala, opeglala i stavila zavjese.
Slijedeći vikend ćemo dio priče ponoviti, sa (drugim) majstorom...al budem mu rekla (mužu) da ću (ipak) ja sve kupiti 
Post je objavljen 20.10.2008. u 12:58 sati.