Champs-Elysees

Čekanje mi je suđeno ovih dana izgleda . Jučer smo (nas nekoliko ) išli s Vitom na kontrolu, baka ostavila knjižicu u pola 3, mi došli u ambulantu u 3,20, a na red kod dr 15 do 5. Nikad još nije bila takva gužva. Čekaonica je bila krcata, a on relativno dobar, s obzirom na to kakav zna bit – najmanji/najmlađi , a najviše ga se čuje. Stalno trči gore-dole i priča nešto. A mama za njim....
U čekanju se i uneredio, a deda nije donio rezervne pelenu, pa je išao doma po njih (blizu je ambulanta) da baš ne uđemo „miomirisni“ kod doktorice.
Meni se stvarno ne da baš svaki put davati svima sve instrukcije, mislim, valjda će se sjetiti da treba rezervne pelene uzeti .
Uho ozdravilo, samo još malo kašljuca tu i tamo ali može u jaslice. Ovih par dana, a onda će biti sa mnom doma 10-tak dana.

Doma si je dečko opasao pregaču i pomogao baki raditi knedle sa šljivama (iz zamrzivača) :





MUP me ovaj put ugodno iznenadio . Jučer stigao SMS (to im je nova usluga) da je putovnica gotova i da je mogu podići. Rekli 2-3 tjedna, a gotova za tjedan dana.
Bit će nešto od nas .

A ugodno iznenađenje je bilo i danas kad sam nazvala blagajnu HNK da pitam ima li još karata za Misiu. Sa zebnjom sam čekala onaj nadrkani muški glas koji se uvijek javljao i govorio da karata nema, baš za svaku operu ili balet za koju sam pitala
Ovaj put je bio mladi ženski glas, ljubazan, karata ima, blagajna radi svaki dan od 10-19,30.
Napredujemo .