|
Ndaaa, neću reći da se situacija smirila, jer nikad ne znaš kad će tatica opet pokušati minirati stvar . Jer on ne može slušati da njegovo dijete plače kad ga ostavlja. A ja mogu ? Dajem mu još fore jer do sada nije to doživio, pa hajde, nek mu bude, privikava se i on na novu situaciju.
A i Vito manje plaće kad je tata malo smireniji. Uostalom, kao i većina djece brzo prestane plakati jer se zaigra. Protest za sada izražava kroz štrajk glađu, u vrtiću se ne jede, samo igra i spava . Al dobro doručkuje doma s tatom ,a bogme ima i zalihe pa će preživjeti.  Naravno da kad čujem da nije jeo odmah na putu doma svratimo u dućan pa se do poštenog obroka jedu puter-štangice, bananko  i slično ali i to ćemo dovesti u red.
I dobio je žuuuulj na stopalu , nije velik i nije se ništa žalio da ga nešto smeta, nego sam vidjela navečer kad sam ga skidala. Pa mi je odmah pala napamet Luise Hay koja povezuje fizičke manifestacije , smetnje i ozbiljne bolesti sa unutrašnjim stavovima. Dakle žulja ga tamo kuda ide  …a proći će.
Ovo nam je period svih žanrova, malo melodrama, malo limunada, malo romantike, malo avanture. Horor i SF nas zaobilaze,neka tako i ostane.
Od lijepih stvari me jučer dočekala obavijest da sjeda povrat poreza, nije zanemariva svota s obzirom da sam velik dio prošle godine bila na porodiljskom.
Definirali smo i uplatili ugradni ormar, stiže za cca mjesec dana. Sad još krevet i madrac , tu smo pred odlukom, izbor je ogroman ,a trgovci imaju različite teorije – ono što jedan hvali drugi popljuje, pa je najbolje osloniti se na zdravo-razumsko prosuđivanje  .
Uplatili smo Portugal…ide se uskoro  , mužić već treperi od aviona, da kak bu on to , najdulje je letio do Londona. Meni je sve od par sati peace of cake u odnosu na 26 sati leta do N.Zelanda.
I općenito nas šoping ide. Bili u Avenue Mallu nedavno, kad se već raščistila ona gužva koja je vladala na početku. Vito dobio 3 majice, tenisice, papuče , ja suknju i set sjenila u Sephori , mužić košulju. Čitala sam kako su neki silno razočarani Zarom i Sephorom, ja nisam niš ni očekivala, a pogotovo ne Sephoru kao što je ona na Champs-Elyseeu u kojoj je uostalom uvijek takva gužva da uopće nije ugodno kupovati.
Posebno je mužić u shoping fazi, pa je nedavno iz nabavke špeceraja došao sa ukrasnom vrećicom i dva paketića zamotana u crveni papir .
„Nešto sam ti kupio Ti to ne nosiš al možda ćeš nositi“
Otpakiram prvi paketić, sat, DKNY, crni, više izgleda kao narukvica nego sat, pa ga zato sada i nosim.
U drugom paketiću parfem „Nina“ (Nine Ricci), taj je naravno izmamio veći osmijeh.
Bili smo kod Tomeka (Tomislav Špiček koji se proslavio u „Kruškama i jabukama“) na ručku. Hrana je stvarno prvoklasna  , iako su mlinici bili puno premasni za moj ukus ali 100% domaće izrade, ništa industrijski . Uređenju restorana fali osobni štih i malo više topline, tak da sam poslije više pričala kak bi ga ja uredila ,nego o hrani. Tu i onako nije bilo primjedbi. A i stvarno kuha on, a ne netko drugi pod njegovim nadzorom.
|
