|
Levant proslijedila meme glede knjiga, najdražih ili najboljih, nevažno sada, svakako onih koje su ostavile trag i kojima se volimo vratiti.
A taj zadatak nekome tko je tek danas ujutro (u busu) čitao novine od subote  – nije lak.
Nekad sam puno čitala , puno odlazila u kino, često išla u kazalište, na izložbe itd....
A sada su neka druga vremena i mislim da će proći još koja godinica do čitanja knjiga onako u miru i tišini, sada čitam samo ujutro u busu,a doma jako , jako rijetko  .
Richard Bach jedan je od meni najdražih pisaca, no ne mogu se odlučiti za jednu knjigu jer ne znam koju bih od ove tri izdvojila:
„Galeb Jonathan Livingston“
„Most preko vječnosti“
„Prividi“
Sve su me prodrmale na svoj način, a posebno su mi drage jer sam ih pročitala na preporuku osobe koja je prije 17 godina bila okidač mog duhovnog razvoja.
„Sai Baba govori Zapadu“ knjiga je koju sam dobila za neki prošli rođendan od dragog prijatelja i koju i danas često skinem sa police , nasumce otvorim neku stranicu, zamišljajući neko pitanje ili dilemu i najčešće dobijem suvisli odgovor.
Volim i Hermana Hessea, njegove knjige nose neku tugu ali i smirenje , najdraži mi je „Sidartha“.
Od klasika volim Tolstojevu „Anu Karenjinu“ koju sam prvi put pročitala negdje u šestom osnovne, drugi put za lektiru u srednjoj, a treći put u odrasloj dobi. Kako je kućnoj biblioteci, sigurno će doći na red barem još jednom.
Peti neka bude izraelski pisac Amos Oz „Moj Michael“, roman o složenoj, teškoj ali dubokoj i iskrenoj ljubavi, roman o Životu.
Trenutno čitam G.G.Marqueza „Sjećanje na moje tužne kurve“.
|