Champs-Elysees

Dobro je prošlo , čak smo se stigli malo družiti utroje iako je mužić radio cijeli vikend. U subotu nekakvu među-smjenu pa smo imali zajedničko razvlačenje ujutro što najviše volimo. A u nedjelju je radio do 1, pa je bilo obiteljsko popodne, bolje reći kolektivno spavanje poslije ručka . On je odspavao dobar komad, a Vito se brzo probudio, pa smo otišli u krasnu šetnju u Maksimir. Osim curica i tramvaja kojima se uvijek jako veseli, jučer je pokazao da ga interesiraju veeeeliki motori (izvrnuo je vrat za njima dok mu nisu nestali iz vidokruga) i nogomet. Ne onaj pravi, nego su mu strašno zabavni dečki koju trče za loptom na livadi.

U novom režimu imam puno više posla u kuhinji . Iako sam i prije kuhala vikendom al ipak se skoro svaki zalomilo da smo barem jedan od vikend-dana jeli izvan kuće.
Ali sad imam punu slobodu, što u osmišljavanju jelovnika, što u kuhanju na svoj način, bez njegovog stalnog uplitanja daj to ovako ili onako .
Pa sam tako prvi put radila pitu-zeljanicu, ma falšu, sa gotovim korama al nemam potrebu biti savršena kuharica pa mijesiti i razvlačiti tijesto.
Na meniju je bilo dosta zdravih jela, puno povrća, proso, juhica, lešo piletina, riba, a da se ne bi palo u krizu (muški dio familije) ipak sam napravila i kolač (fini, sočni od jagoda) .

Još jedna pogodnost soliranja bila je paradiranje u onim „Afroditinim štramplama“ sa eteričnim uljima koje kakti pripomažu u skidanju celulita. U tome stvarno ne mogu pred publiku, neke stvari ipak nisu za ničije oči . Još da su crne, ajde, al nekakva zelena boja, valjda da asocira na prirodu, uf. Srećom nije bilo očitanja plina,struje, tv inkasatora i inih zvonioca na vrata, čega se uvijek užasavam kad imam npr farbu za kosu na glavi i slična čudesa.

Uhvatila sam čak i pola sata čiste nirvane uz kavu, muziku, časopis i mozak na pašu. Dok je Vito spavao…