Champs-Elysees

Petak , kraj radnog vremena, kod direktora poslovni partner koji se voli zekati.
Obojica +/- 60 banki.
Pp (poslovni partner) „Kako Vito ? Koliko ima ? Jel priča ?“
Moi „Sad će godinu dana, priča na svom jeziku“
Pp „“Aaaa još je mali“
Dir „Još ne tužaka“
Pp „bila je jedna tetaaaaaaaaa…“ i obojica se valjaju od smijeha.
I meni bilo smiješno pa sam prepričala mužu, smije se i on , a ja si mislim svoje.

Subota. Sjedimo na kavi u Varaždinu, pa prepričava muž štos sa tužakanjem „našem“ svećeniku (on nas je vjenčao , a mužić je s njim povezan kumstvom), ovaj ispriča kak je jedan mali (koji već zna tužakati , očito) ispričao svojoj mami „joj ova teta ima istu kosu ko ona kaj je bila s nama u autu „ (sa tatom i njim, bez mame)…
Pa se njih dvojica opet odvalila smijat, smijem se i ja i mislim si svoje…da ne bi bilo „sreli smo jednog stričekaaaaa….“