Champs-Elysees

Druga, bila je jučer. A prošla kao i svaki drugi radni dan, samo još malo gore. Niš od romantike, starci dolazili i odlazili pa su mužiću poremetili planove , a oko toga smo imali raspravu večer prije. Jer naravno, sve se prelomi na meni, a on kaže „je pa kome ću reć' ako ne tebi“. Zapravo je 80% naših rasprava zbog staraca, mojih ili njegovih.

Ne bi starci dolazili, nego smo išli na jedan sprovod na koji samo što nismo zakasnili . Došli u zadnji tren, jer su oni kasnili po mene na posao 15 minuta.
Poslije sprovoda su se naravno došli još malo igrati sa unukom, a to znači da dečko ide iz ruke u ruku i da se izvode još svakakve druge nepodopštine, pa ga onda dovedi u red kad oni odu. I jednog i drugog zapravo, jedan cvili, drugi je mentalno umoran od njih. Svima treba pažnja i maženje, al' treba i meni.

Tak da su raspoloženja bila svakakva. Nije pomogla ni fina torta koju sam napravila još u subotu . Za prvu je godišnjicu tortu napravio on , „Gold imperial“ se zvala, rapsodija čokolade. Moja nema posebnog imena, zovemo je Sofijina, jer smo recept dobili od kume, a kumovi zaboravili na godišnjicu, a bogme i svekrva, al' od nje se ni ne očekuje da se sjeti. Al nije zaboravila D sa N.Zelanda, a ni N od koje je došla virtualna čestitka koju je sama kreirala.

Navečer me na stolu dočekao veliki, prekrasno zamotan paket, sa buketom mimoza (uz ruže moje najdraže cvijeće) uz komentar „da ti malo popravi dan“ . Iako sam cvijeće dobila i dan prije.

Njega je poklon dočekao još ujutro, sa porukicom na rozom papirnatom srčeku. Znam, znam, malo je sladunjavo al' podznak Vaga radi svoje, kaj mogu .