|
Prošli su blagdani i 4 slobodna dana - svakom na svoj način. Meni slobodna od posla, mužiću slobodna od pelena , flašica i kašica. Već je sinoć računao na prste kad sam opet doma i na koliko dugo.  Nije mu lako, znam, jer mali dečko je u 10 dana potpuno promijenio navike i to preko noći, a ovnovski karakter izlazi na vidjelo samo tako. Hoće baš to što hoće i ako to ne dobije , deračina do neba. Pa ne bi spavao nego se družio s nama i gledao televiziju tak da svaku večer imamo dolinu suza, jer da mu damo išao bi spavati valjda u ponoć. 
Ali kad zaspi i dalje spava bez buđenja do jutra kao i do sada. Nadam se da se barem to neće promijeniti.
I spava ujutro do pola 9-9 (osim flašice u 6) pa sam se uspjela barem naspavati ovih dana.
A od pravog odmora bez briga i pameti naravno ništa. Obišli smo familiju po bregima sjevero-zapadne Hrvatske i umorili se ponajviše od hrane. Kod svekrve je bio bakalar sa puno previše češnjaka, a kod mojih je bilo svega previše kao i obično ,a dotukla nas je teta kod koje smo isto morali barem malo pojesti.
Ja sam se prejela samo na Božić, dok je mužić stalno imao problema jer si ne zna reda. Jučer ujutro je sam sebi zaprijetio da će cijeli dan biti na prežganoj juhi - ahaaaa, dok se na stolu nisu našli friški čvarci, pa onda još malo bakalara, pa malo slanih ribica sa kaparama, pa domaći kruh, pa čaša slatkog domaćeg vina iz Dubrovnika... 
Za večeru žganci sa mlijekom, al nakon toga si odreže šnitu orahnjače, da je baš fina (valjda zato kaj je nije on radio kao ostale kolače) pa onda ogladni negdje oko pola 12 taman prije spavanja…. 
Kak smo na Badnjak bili kod svekrve, tak smo mi naš bor okitili dan ranije, zapravo sam ga sama okitila jer je mužić zabavljao Vitu koji se baš tada počeo derati i htio je puno pažnju jednog od nas. A i poklone smo podijelili odmah. Ja bih još mogla čekati al mužić je nestrpliiijiv,ne toliko da vidi svoj poklon nego da ja vidim njegov meni . Pokloni su pogođeni i svi se već naveliko konzumiraju.
Vito još ne kuži u čemu je fora, pa ga je najviše fascinirala crvena vrpca na njegovoj velikoj kutiji, a poklon manje-više. I onak mu igračke zaokupe pozornost na puno kraće nego prčkanje po kompjuteru, otvaranje ladica, a najviše mamin Elle - debela, šarena „knjiga“ koja šuška i da se fino trgati.
Nadamo se da za novogodišnje blagdane ne idemo nikud, kad već ne možemo na Azurnu obalu ili barem do Beča na neku operu.
|