|
Ovaj put nije u pitanju saga o maslinovom ulju :-) .
Nazove sinoć tata (moj) „ Kak si ? Kak mali Roko ?“
„Kakav Roko ??!! Od kud ti to ?! To smo ime eliminirali“
Tajo se smije, ne znam zakaj se meni svi smiju kad se pjenim :-) , a mužić sa strane „Nismo ga eliminirali, zvat će se Roko“
Aha, malo sutra !
Poslije razgovaraju tajo i mužić
„Ma meni se baš sviđa Roko , a ona neće. A mora biti neko dalmatinsko ime“.
Pretpostavljam da se tajo na to smijao i mislio si svoje, jer on je jedna pristojna i fina Vaga koja se ne miješa u tuđe odluke….
Poslije kaže mužić „Vidiš , ni stari nije protiv Roka, sad smo već dvojica“
„Dragi moj, o imenu našeg djeteta odlučujemo samo ti i ja, drugi nitko nema pravo glasa. Oni mogu komentirati i to je sve.“
Nije da ja neću dalmatinsko ime, ima jedno koje bih jako htjela al' on neće, iako ima neke nama (emotivno) važne simbolike u njemu.
I tak su oko muškog imena i dalje pregovori, žensko je definirano skoro pa odmah. Valjda zato kaj je 99% siguran da neće biti curica :-)))
|