Evo ozdravila sam.. Recimo. :)

Jucer sam isla s ispita i pokisla do koze, mama je poludila doma. A ja sva super volje jer je ispit dobro prosao i jer mi je bas nekak bio gust taj pljusak. Svi oko mene jurili pod neki zaklon a stvarno nije imalo smisla jer si u sekundi bio sav mokar. Pa sam se lijepo flegma prosetala do doma..

Navecer bila vani, sad sam se bas probudila pa se razvlacim po stanu i spremam nesto malo uciti jos. Trebam jos taj jedan ispit odvalit i onda mogu pocet mislit na odmor i more.

Danas imam voznju, ne znam jesam li spominjala da idem u auto-skolu. Imam jos par sati ali mi se zbilja nekako neda, i to mi je sve postalo uzasna gnjavaza. A kad sam krenula mi je voznja bila bas ono gust, ne znam sto se dogodilo u medjuvremenu. Instruktor stalno sizi i zivcira me poprilicno, da ne spominjem sve gluposti na poligonu koje su sad smislili da se moraju polagati. Katastrofa!
Mislim da previse razmisljam o tome i previse se nerviram, ali tu nema pomoci.. Zavrsit ce i to jednom. :)

Sto jos? Ne znam.. Nije mi dosadno, ali opet. Nemam nikoga trenutno. Nikoga na koga mogu misliti cijele dane, to mi fali uzasno. I fali mi ljubavi i zagrljaja i lijepih rijeci i poruka. Malo je licemjerno nakon svega ove godine ali eto. Zato je tu blog da napisem ono zbog cega bi me drugi mozda osudjivali. :)

Pusa svima!