Jebacke price - Datiranje za seks

srijeda , 19.12.2018.

Erotske Priče










Click here: Jebacke price






Mojoj staroj znaju u posjet doći neke prijateljice,i tada me posebno pali biti gola po kući pred tim babama jer ih moja golotinja šokira. Posebno sam morala paziti kad sam sjedala, jer se uska haljina znala tad dosta podići. U masi ljudi ga tražim, znam da ću prepoznati taj neodoljivi osmeh, te tople oči. Rekla je da cemo pokusati i u guzu,ali neki drugi put.



jebacke price

To je i radila. Nikako mi nije uspijevalo osloboditi se te sputanosti više godina. Nisam mogao a da ne mastam o njoj i nasem susretu od cega mi se dizala kita,najzad smo stigli do njene kuce.



jebacke price

Erotske Priče - U ponedjeljak smo bili druga smjena u skoli,i Ina je dosla po mene.



jebacke price

Zovem se tijana i imam 23 godine a ovo sto cu vam ispricati je dogadjaj koji me je uveo u svet lakih devojaka… Tada sam imala 17 godina i bila sam 2 meseca u vezi sa sedam godina starijim deckom zoranom sa kojim do te hladne martovske noci nisam imala konkretne sexualne odnose,to vece smo izasli u jednu diskoteku ja zoran i njegova cetiri drugara,sve je bilo super do oko 11 sati kada me je zoran pozvao sa njim do auta,cim smo seli u auto zoran je izvadio svoju podebelu kurcinu i rekao mi da mu malo popusim,posto mi nije bilo prvi put pocela sam bez problema i negde na pola pusenja je poceo da mi silovito nabija kurac u usta kao da je besan,posto sam videla da nesto nije u redu pokusala sam da ga sto lepse zadovoljim i oraspolozim ali on nije odustajao svo dok nije svu spermu istresao meni u usta sto nikada do tada nije uradio,kada sam podigla glavu cula sam kako se vrata od kola otvaraju i videla zoranovog druga kako prodrkava svoj kurac iznad mene samo sam pogledala u zorana na sta mi je on samo rekao kad nisi htela samnom sada ces sa svima i tog trenutka je ovaj naskocio na mene podigao mi suknju i pocepao crne hulahopke medju mojim nogama i silovito se nabio u mene na sta ja nisam uspela ni rec da kazem jer je vec drugi prisao sa druge strane i drzao mi usta,u prvom trenutku sam pocela da placem dok sam gledala kako se nabija u mene dok se moje butine tresu a njegova jaja me udaraju po guzi,a on me je samo gledao i non stop ponavljao placi kurvo posle ces da pevas,jebao me je tako desetak minuta i onda sam osetila topli talas sperme u sebi i znala sam da me je majmun napunio,posle njega je red dosao na najmljadjeg u drustvu koji mi je prisao i nabio svoju alatkicu do kraja i pravio grimase dok mi ga nabija i posle nepunih pet minuta odjedanput je poceo da se grci i prazni svoja jaja u mene kada ga je izvadio pogledala sam u zorana a on se samo smejao i tada je u meni nesto prelomilo jer sam znala da me to ceka pa ceka htela sam da pokusam da uzivam i tako zoranu teram inat,onda mi je prisao treci momak koji je imao najdeblju kurcinu od svih i pitao me jel sam spremna na sta sam ja potvrdno klimnula glavom,usao je u mene i krenuo da me jebe do kraja a ja sam prestala da se otimam i vec je pocinjalo da mi prija udaranje njegovih jaja po mojoj guzi i ulasci njegovog debelog kurca u mene,decku koji mi je drzao usta sam sklonila ruku i rekla mu onako zadihana da mi stavi kurac u usta sto je on i uradio pocela sam sa uzivanjem da mu pusim i gledam u zorana koji je vec bio promenio izraz lica dok je gledao kako lizem i mazim jaja tog momka sto mi je dalo jos vecu snagu da nastavim,pocela sam da se ponasam kao prava kurva molila sam momka sto me jebe da to radi jace a decku kom sam pusila sam rekla da me jebe u usta njih dvojica su to radili kao profesionalci jebali su me neizmenicno i govorili da sam od danas samo njihov dzak u koji ce oni tresti svoja jaja,i tada se desava nesto sto cu pamtiti celoga zivota neka jeza mi je krenula niz kicmu i osetila sam kako mi je ribica neverovatno ovlazila toliko da debelu kurcinu koja me je cepala vise nisam ni osecala samo je uklizavala u mene kao da je sibica a ne kao podebli komad mesa posle nekih 15 minuta razvaljivanja u razmaku od dvatesetak sekundi ova dvojica su mi napunili picu i usta sa toliko sperme da sam mislila da cu se ugusiti decko koji me je jebao ga je izvadio i obrisao od moje butine a momak kom sam pusila mi ga je dao da mu ocistim jezikom sto sam bez rasprave i uradila i dok sam mu lizala kurac ulepljen od sperme gledala sam u zorana koji je bio na redu,prisao mi je i rekao da se naguzim valjda nije mogao da me gleda u oci nabio ga je silovito iako sam osetila bol nisam ispustila glasa dok me je zoran jebao a on je postajao sve nervozniji i poceo je toliko jako da me jebe da sam mislila da ce mi utroba puci ali trpela sam, jebao je sve brze i poceo da me udara po dupetu i da mi razvlaci pocepane hulahopke imala sam osecaj da ga te crne najlonke vise pale nego ja jer je poceo da ih jos vise cepa i da me dodiruje samo po delovima na kojima sam jos imala carape,i onda nezamisliv bol zoran ga vadi iz moje izjebane ribice i uvlaci mi ga u guzu pocinjem da vristim stenjem i da ga molim da prestane ali nije vredelo ulazio je sve jace i jace kao da je hteo da me ubije a ne jebe plakala sam i molila ga ali nije vredelo nastavio je tako sve dok nije svrsio u moju do tada nevinu guzu i taman kada sam mislila da je gotovo zoran me izvlaci napolje i spusta me na kolena izmedju i polako mi jedan po jedan pruzaju svoje kurcine da im pusim posto nisam imala drugog izbora trudila sam se da to sto lepse radim,pusila sam pet prljavih kurcina kao kurvetina koja to radi svaki dan,pusila sam i ljubila ih kao da uzivam u tome onda me zoran okrece ka sebi i nabija mi ga u usta pa pocinje da me jebe do grla dok mi njegova jaja udaraju u bradu a ostali mi prilaze i jedan po jedan pocinju da mi svrsavaju po obrazima,kosi,grudima,i najzad i zoran ga vadi i poliva moje usne vrucom i gustom spermom i tera me da hvatam i gutam,zatim me podizu i kazu da krenem kuci peske posto blizu stanujem,pozdravila sam se sa njima i krenula dok sam isla osetila sam kako mi iz ribice curi sperma i sliva se niz butine,kosu i lice sam obrisala maramicama,dosla kuci oko 12 sati moji su lezali otisla sam do kupatila okupala se i oprala povrsinu ali ono iznutra i dalje stoji u meni,mada priznajem ipak kao jedna lepa uspomena,sa onim momcima se i dalje vidjam i ponekad ponovimo sve, MA ZIVOT JE JEDAN….. Posted on Ja sam ucenik srednje skole,i imam 15 godina. Moja najbolja prijateljica je Ina,koja takodjer ima 15 godina i stanuje u mojoj ulici. Uvijek sam se palio na nju,i vise puta drkao zamisljajuci Inu pored sebe. U ponedjeljak smo bili druga smjena u skoli,i Ina je dosla po mene. Pozvao sam je u kucu na sok. Pristala je,i odmah s vrata,primjetio sam da je obukla tangice danas. Znatizeljno me je upitala sta je to,a ja sam rekao da nije za malu djecu,i nasmijao se. Otvorila je tu ikonu,a tamo se nalazio porno film. Pritisnula je play,i film je poceo. Meni se digao,pri pomisli dali cu je uspijeti pojebati. Rekla mi je da je nevina,a i ja sam njoj rekao da sam nevin. Iz znatizelje me pitala koliki mi je,a ja sam rekao 17cm. Nasmijala se,i pitala me mozeli ga vidjeti. Polako sam otkopcao pantalone,i skinuo boxerice. Izavadio sam ga,a ona ga je pocela milovati rukom. Posto sam bio neobrezan,morala mi je svlaciti kozicu gore-dole. To je i radila. Najednom sam i ja njoj skinuo pantalone,i odjednom mi je rekla da joj se piski! Ja sam joj pokazao gdje je Wc,ali je zeljela da i ja po? Rekla je da se zeli popiskiti u wc kadi,i ja sam rekao da moze. Skinula je tangice,a ispod je bila sjajna obrijana mackica,bez ijedne dlakice. Rekla mi je da joj rasirim macu,i pocela je da piski,a meni je drkala kurac u isto virijeme…. Kad se popiskila,oprala je mackicu,i rekla da je red da joj polizem klitoris,ali samo polako,jer je to prvi put da joj neko lize klitoris. Rekao sam uredu,i otisli smo do kreveta u moju sobu. Legla je na ledja,i jako rasirila noge. Osjetio sam prelijepi miris te mackice,koja se sijala,bez ijedne dlakice. Rukama sam rasirio put do klitorisa,i lagano jezikom ga poceo lizati. Nakon nekoliko minuta moga lizanja,ustala je i uzela u ruke mog macana,i polagano ga stavila u usta. Ja sam rekao,da se mogu obrezati,ako ona tako zeli,ali je rekla da je i ovakav prekrasan,i da ga zeli u svojoj maci,ali prvo da joj diram glavicem klitic. Rasirila je noge,i lagano sam joj dodirivao klitoris glavicem. Uzeo sam ga u ruke,i naslonio na vaginalni ulaz. Bila je tako uska,da sam jedva ugurao sami vrh glavica. Pocela je da govori kako je boli,ali sam joj ja dirao klitoris i grudi,tako da joj je bilo lakse. Gurnuo sam glavic, i polagano cijeli je usao. Rekla je da cemo pokusati i u guzu,ali neki drugi put. Krenuli smo u skolu,i na odmoru smo ja i ona zajedno otisli u WC,da mi ga izdrka. Pocela ga je drkati,kad u tom trenutku i zenski wc,udje jedna djevojka mladja od nas 2 godine, i kad je vidjela prizor,samo se nasmijala. Pitala nas je sta to radimo. Takodjer je pitala dali moze skinuti gacicem,pa da mi ona pokaze svoju mackicu. Ja sam rekao da moze,i skinula je pantalone do koljena, onda i bijele gacice. Mackica joj je tek malo obrasla smedjim dlakicama,i rekla mi je da dodirnem svojim kurcem njenu malu brazdu tek ozraslu dlakicama. To sam i ucinio,i djevojka je u tom trenutku jako svrsila,a ova druga moja prijateljica sto mi je drkala,se samozadovoljavala u drugom cosku. Posted on Imam 23 godine i živim s mamom. Oduvijek sam bez ustručavanja pred njom znao biti gol i ona tome nije nikad pridavala neku veću pažnju. Tko sam zadnjih par godina odlučio da hoću po stanu stalno biti gol. Ona mi je rekla da njoj ne smeta jer me ionako vidjela golog od kad sam bio mali. U početku sam bio gol smao kad bi se presvlačio ili išao na tuširanje,ali sad sam konstantno gol kad god sam u stanu. Tako sam odlučio i svoju pišu dovesti u red pa svaki drugi ili treći dan brijem sve dlačice kako bi bio što uredniji kad sam već gol. Jednom su mami došle dvije kolegice s posla i ja nisam imao pojma da su one u kući kad sam izlazio gol iz svoje sobe. Kad su me vidjele prvo su bile šokirane ali baš to mi je bio poticaj da dođem u sobu i pozdravim ih. Sjedile su i pile kavu kad sam im prišao i rukovao se s njima,a moj obrijani pimpač napola dignut ljuljao im se pred očima. Trudile su se ne buljiti iako im nije baš usoijevalo i mama je to primjetila. Sjeo sam na kauč nasuprot njima i nasipao si sok dok su one pušile i pile kavu. Ima nešto u tome kad starije,zrele žene onako otmjeno drže cigaretu u rukama što me jako napali. Tako mi se kurac sve više dizao i na kraju je poprimio punu veličinu od 17 cm. Glatko obrijan i nadignut do kraja ukazao im se pred očima. Mama se nasmiješila kad je vidjela kako su ga dvije žene promatrale širom otvorenih očiju. Počeo sam se lagano igrati s kožicom i natezati je dok su one nastavile s razgovorom i u jednom trenutku sam ga počeo sve brže drkati. Na to me jedna od maminih kolegica pitala koliko često drkam i imam li curu. Rekao sam da nemam i da drkam svaki dan bar 6,7 puta. Ona na to reče kako bi mi htjela probati malo drkati ako je to u redu. Rekao sam da može slobono i ona ga je polako primila u ruku. Prvo mi ej drkala skroz algano pazeći da ne svršim odmah, a onda sve brže i brže. Toliko me napalio osjećaj da mi starija teta drka pred mamom i da ću uskoro svršiti. Teta me gledala u oči i sad mi je skroz divljački drkala. Sekundu poslje mlaz sperme iz obrijanih jaja štrcnuo je po kauču i tepihu, kao i po tetinoj ruci. Mama joj je dodala maramicu da se obriše,a kad je krenula brisati moj glavić mama joj je rekla da pričeka. Ni sam nisam znao što namjerava,kad mi je odjednom prišla,sagnula se i liznula spermom upraljani glavić. Obratila se svojoj kolegici koja mi je upravo izdrkala: Mmmmmm…Probaj kako finu spermu ima moj sin. Kolegica reče: To je sigurno jer mu ti praviš finu papicu, te se i sama krenula uvjeriti to. Mama je raskopčala haljinu i dvije velike sise izvirile su van. Kao mala beba počeo sam dudati njene bradavice,a treća teta prišla je i primila me za kurac. I ona mmi ga je počela ponovno pušiti i sad se opet ukrutio. Cuclala mi je glavić, pa prešla na jaja, pa opet glavić, pa ga je cijelog strpala duboko u grlo. Treća teta skinula je traperice i vidio sam da ne nosi gaćice. Prišla mi je i Rekla da me hoće isprobati. Prestao sam papati mamine sise i privukao tetu k sebi. Uronio sam joj u pičkicu jezikom i nosom. Bilas je tako vlažna,a klitoris sav nabubrio. Lizao sam je dok su se mama i druga teta počele međusobno maziti. Drkale su si pičkice i pohotno s eljubile. Odlučio sam da ću ih sve tri izjebati,ali prvo sam želio da se one mađusobno pomaze dok ja drkam i gledam ih. Tako me napaljivalo što vidim tri žene u najboljim godinama kako se pohotno jebu pred mojim očima. Svršio sam u sekundi. Kad su vidjele da opet štrcam pomislile su da više neću imati sperme za nih i da će me napaljenost proći. Da bi im dokazao da to nije tako, prišao sam jendoj od teta, primio je za bokove i počeo je nabijati straga u picu dok joj je mam prišla sprijeda i uvlaila svoju mokru pičku u usta. Svršili smo svi troje,dok je druga teta to sve nadgledala kao prava domina. Trljala se i odjednom je prišla mojom mamici, rekla joj d as e sagne i počela joj pišati po sisama i licu. Od tog dana bar jendom tjedno nalazimo se s maminim kolegicma i imamo zabavu za četvero koja redovito završava zlatnim tušem. Posted on Oduvijek sam jako uživala u seksu i danas u mojim četrdesetim godinama ništa se nije promijenilo u tom pogledu. Ranije sam, međutim, jako prikrivala svoju seksualnost da ne bi stekla reputaciju lake žene. Imala sam seksualne odnose sa dečkima s kojima sam hodala, ali sam se u pravom svjetlu pokazivala tek svojem mužu, u bračnoj postelji. Tu nije bilo nikakvih ograda u cilju postizanja najvećih erotskih užitaka. Nikako mi nije uspijevalo osloboditi se te sputanosti više godina. Moj se muž jako trudio da me oslobodi tih ograda. Jedne godine na moru, ni sama ne znam kako, uspio me nagovoriti da odemo na nudističku plažu. Rekla sam mu da se neću skinuti, a da me drugi goli kupači ne smetaju. Kad smo stigli, nisam izdržala ni pet minuta odjevena, zbog neugode. Pomalo plašljivo skinula sam sve sa sebe. Nakon toga prvog iskustva nikad se više nisam htjela kupati u kostimu. Tijekom boravka na plaži primjećivla sam mnoge muške poglede na mojem tijelu, a neki od njih nisu mogli prikriti svoje uzbuđenje. Moj je muž uživao što pobuđujem toliku pažnju kod muškaraca već samom pojavom. Moram priznati da je i meni to bilo drago. Proradila mi je mašta. Divno bi bilo prepustiti se seksualnom zanosu i ekstazi s nekim od onih nabildanih mladića. Muž me je godinama nagovarao da se upustim u flert s nekim muškarcem i da odem s njim u krevet. Rekao je da ga ta misao jako uzbuđuje. Često mi je pričao svoje maštarije u vezi toga kad smo bili u krevetu i tijekom seksa. Da budem iskrena, i mene je jako uzbuđivala takva situacija, da se poševim s nekim. Ti razgovori podigli su naš užitak u seksu do nebeskih visina, jer već i sama pomisao na drugog kako ga oralno zadovoljavam ili kad on prodire u mene izazvala bi potop kod moje mace. Dalje od priča u krevetu dugo nismo došli. Nikako si nisam mogla predstaviti situaciju da se podajem drugom muškarcu pred očima mojeg muža, da on promatra kako uživam u tom seksu s njim. Vidjevši da tako neće uspjeti ostvariti svoj san da me ikad gleda u seksu s drugim muškarcem muž mi je jednom prilikom rekao da bi volio da se poševim s nekim tko mi se sviđa i uzbuđuje me pa i kad on nije prisutan. Tražio je samo da mu kažm kad to napravim. On je to više puta ponavljao, ali ja, iako sam htjela, nikako da kupim dovoljno hrabrosti. Nekoliko muškaraca mi se nabacivalo, bilo je i privlačnih, otvoreno su rekli da ih uzbuđujem i da žele seks. Bilo je vruće ljetno doba i otišla sam na posao lagano odjevena kao obično. Obukla sam laganu platnenu haljinu na bretele, iznad koljena, ali ne prekratku. Ispod haljine imala samo tange. Ljeti obično nisam nosila grudnjak, voljela sam da mi cice budu slobodne. Direktor u firmi priredio je malu proslavu povodom završetka jednoga vrlo unosnog posla. Bilo je tu za prigristi i za popit. Kad je alkohol podigao raspoloženje stvorila se i nekakva glazba pa su neki zaplesali. Kolega Mirko zamolio me za ples i to sam s veseljem prihvatila. Mirko mi je duže vrijeme iskazivao svoje simpatije. Izašla sam par puta s njim na kavu, ali dalje nisam htjela iako je bio pun komplimenata na moj seksi izgled. Rekao je nekoliko puta da me jako želi. Bio je zaista drag, nisam bila baš ravnodušna prema njemu, ali nisam mogla prevariti muža kako sam seks s drugim muškarcem tad smatrala prijevarom. Nakon nekoliko plesova Mirko me je jače stisnuo tijekom plesa. Pomislila sam da želi osjetiti moje cice. Malo od alkohola, a malo i od uzbuđenosti dopustila sam mu to. Možda je i bilo tako, ali osjetila sam njegovu erekciju na svom bedru kao i neku omamljenost kad me je malo jače stisnuo za guzu. Bila sam u nekom transu, već sasvim mokrih gaćica, prepustila sam se Mirku, njegovim milovanjima po guzi, a diskretno i po cicama, preko haljine naravno. Sjećam se samo da me je poveo u jednu kancelariju, zaključao vrata i strastveno ju poljubio. Bila sam opsjednuta željom za seksom. Osjetila sam pulsiranje u maci, obuzeo me neki blaženi osjećaj i prepustila sam se Mirkovim rukama. Spustio mi je haljinu i ljubio mi gole grudi. Bila sam u ekstazi. Znala sam ranije doživjeti vrhunac samo od milovanja cica. Kad je izvadio svog macana iz gaća sama sam se spustila dolje i halapljivo progutala njegov napeti kurac. Nije bio nešto posebno velik, ali ipak dosta veći nego kod mojeg muža. Sisala sam mu je kurac žestoko, oblizivala glavić, a rukama milovala jaja. Čulo se samo njegovo duboko stenjanje od užitka koje sam mu pružala. Ne znam kako sam ostala bez tangi, ali na jedanput sjedila sam na pisaćem stolu, posve gola. Mirkov buzdovan je bio uperen u mene i približavao se mojoj pičkici. Tako sam željno očekivala da osjetim njegov kurac kako ulazi u mene. Prvo je nježno klizio u mene a onda se divlje zabijao u moju pičku. Bilo mi je prekrasno, najljepše što može žena doživjeti u seksu s napaljenim muškarcem. Bila je to žestoka jebačina dvoje ljudi gladnih seksa. U jednom predahu sišla sam sa stola, sagnula se nad stolac i on me grubo pojebao s guza. Oteo mi se kratki vrisak kad sam svršavala iako sam znala da moramo biti tihi da nas ne otkriju drugi kolege koji su slavili. Ja sam još uvijek titrala od intenzivnog orgazma kojeg sam doživjela. Veselje je još trajalo. Plesala sam s još nekoliko kolega. Ruke su im znale krenuti u nedozvoljenim smjerovima, ali to sam elegantno rješavala i nisu se ljutili. Jedan je bio prilično vješt i otkopčao mi dva gumba na haljini i brzo provukao ruku ispod haljine i uhvatio me za cicu. Presjeklo me nešto kad sam osjetila njegovu ruku na koži lijeve dojke. Kraće vrijeme nisam mogla reagirati i maknuti mu ruku, tako me je divno milovao. U jednom trenutku osjetila sam da nemam gaćica. Sva sreća ni jedan se plesač nije odvažio ići pod haljinu u tom smjeru. Mislila sam da sam ih zaboravila obući nakon one ekstaze s Mirkom. Otišla sam u kancelariju po njih, ali nisam uspjela naći svoje tange. Molila sam Mirka za pomoć, ali ni on nije ništa znao o mojim tangama. Sa strahom sam se vratila u društvo, da me ne otkriju da sam bez gaćica. Posebno sam morala paziti kad sam sjedala, jer se uska haljina znala tad dosta podići. Moram priznati da me je napaljivala ta situacija, da sam sasvim gola ispod haljine. Trebala sam se vratiti kući bez ičega ispod haljine. U tramvaju me zaista bilo strah, posebno u onoj gužvi, da netko ne pokuša nešto i da ne napipa sasvim mokru macu. Kad sam došla kući otkopčala sam donji dio haljine i pokazala se mužu gola. Haljina je odmah odletjela s mene. Završili smo u mojoj omiljenoj jahaćoj pozi. Nikad mi pička nije tako halapljivo gutala kurac. Jebali smo se kao zvjeri. Tražio je da mu govorim kakav je bio Mirkov kurac kad je ulazio u mene, kako sam ga osjećala, sve detalje kako me je Mirko jebao u kancelariji. Posted on Otkako studiram živim sama u glavnom gradu, u jednoj velikoj zgradi. Nakon samo mesec dana počela sam se jebati sa starijim oženjenim komšijom. On je po zanimanju vodoinstalater, tako da odlazi u većinu stanova i dobra je jebač te ga često pozivaju žene kada ostaju same. Poprilično je mišićav i krupan, ima 52 godine, ali njegov debeli kurac odlično radi. U krevetu više voli da bude pasivan, pa ga ja često jašem, ali kad zatreba razbija me samo tako. Sviđa mi se što može da izdrži dugo pre nego što svrši. Te večeri sam završila sa učenjem oko deset, ugasila svetlo, pustila pornić i legla. Pornić nije bio nešto, tip sa ogromnim kurcem jebe sisatu plavušu. Ali ja sam bila jako napaljena jer se nisam jebala neko vreme, pa mi nije trebalo puno da jako ovlažim. Mazila sam pičkicu, ližući prste povremeno. Dražila sam klitoris sve jače, dok u jednom trenutku nisam čula zvono na vratima. Prvo sam pomislila da iskuliram i ostanem u krevetu, ionako sam bila blizu vrhunca, ali sam ipak ustala, pogledala kroz špijunku i videla komšiju jebača. Ruke su mi toliko drhtale da sam jedva uspela da otključam. Morao sam da dođem! Mala ima siske i dupe da poludiš! Odmah mi se ukrutio čim je ušla tako utegnuta! Ona je dosta krupna, ima veliko dupe i sisata je. Sam Bog zna kako će da izgleda za neku godinu, tek joj je 16. Takvo dupe ima, da poželiš da joj ga zabiješ do jaja u njega i da je rasturaš satima. Uh, kako mi se digao! Natezao ga je malo dok sam mu se ja približavala puzeći, a onda ga uzela u usta koliko sam god mogla i gutala dok je on ječao zatvorenih očiju. Niko mi ga tako nije pušio nikad! Obožavam tvoju debelu, dlakavu aždaju! Namerno se onako oblači, da mi se digne pa da posle zna kad odem u klonju da ću da drkam na nju. Tebi bih prosipao spermu u usta, kao što voliš… Nemoj više! Ću da svršim tako..! Ustao je sa fotelje i prišao krevtu. Njegov ogromni kurac se klatio dok me je zajašivao. Stavio ga je na moje gaćice i mazio me njime. Gaćice su mi bile potpuno mokre. Polako sam ih skinula i njegov je kurac odmah ukliznuo unutra. Bio je vreo i vlažan od moje pljuvačke. Pomerala sam se želeći da se što više nabijem. Polako se mrdao unutra ne želeći da brzo svrši, ali sam ga ja preklinjala da me dobro izjebe. Gurnuo ga je celog, što je tako jebeno prijalo. Moja pičkica se bila uželela pravog kurca. Gurao ga je izvlači sve brže. Ja sam stenjala i rukom se dodirivala po klići. Bzro ga je dohvatio i izdrkavao ga po mojim dlačicama i stomaku. Ja sam razmazivala spermu po sebi i još više se trljala. Malo mi je trebalo da i ja svršim. Kad se malo povratio od uzbuđenja, sagao se i počeo da mi liže usmine. Bila sam van sebe. Onda je krenuo da mi sisa klitoris i ja sam svršila uz vriske, moje telo se trzalo u zanosu, dok je on srkao sokove koji su tekli. Posted on Volim biti gola i gotovo nikad ne nosim gaćice. Tako bi se mogla ukratko opisati. Imam 34 godine i živim s mamom i sa svojom 8 godišnjom kćeri. Po stanu uvijek hodam gola bez obzira na proteste moje stare. Mogla bih reći da me čak pali to što me ona i mala vide golu. Gaćice sam prestala nositi kad mi je bilo 17 godina jer su mi se uvijek urezivale u micicu i u guzu, a posebno me smetalo kad sam se preko ljeta znala oznojiti jako i onda mi se zaljepe. Zato sam ih odlučila odbaciti na šok svoje mame. Često smo se svađale oko toga,govorila mi je da sam kurva i drolja,da me može biti sram hodati gola uokolo,ali baš me briga,i dalje ih odbijam nositi. Preko ljeta me zna jako napaliti kad mi lagani povjetarac miluje golu guzu ispod lagane kratke haljinice koja izgleda kao da će se svaki čaš zadići i otkriti svima moju micicu i moju guzu. Tako smo jednom išle kćer i ja u šetnju i na sladoled,i prilikom oblačenja haljinice mala me pitala zašto ja nemam gaćice. Rekla sam joj da se to nje ne tiče i da ih ona mora imati. Mojoj staroj znaju u posjet doći neke prijateljice,i tada me posebno pali biti gola po kući pred tim babama jer ih moja golotinja šokira. Obično se gola prošetavam iz sobe u kuhinju i nazad, sjednem na krevet, stavim noge na stol, zapalim cigaretu, a one samo bulje i negoduju. Baš me briga, žena u mojim godinama zna šta hoće. A ja hoću biti gola. Možda mi treba seksa, ne znam, ali o muškarcima baš i ne razmišljam. Jednostavno uživam u svom egzibicionizmu gdje god stignem. Volim onako kurvanjski otpuhnuti dim dok prebacujem nogu preko noge a pičkica mi se lagano vlaži. Možda nisam normalna ali razmišljala sam i o masturbaciji na javnom mjestu,iako još nisam imala za to hrabrosti. Jednom me kćer vidjela kako se diram u sobi i pitala me šta radim. Nisam znala šta da joj odgovorim ali nije me bilo ni najmanje sram. Možda sam robinja vlastitim neispunjenim željama pa sam se počela tako ponašati ali sad sve češće trljam macu baš u dnevnoj sobi. Mala i mama izbjegavaju ulaziti kad me vide sve dok ne svršim. Ali razmišljam,ako sam ih navikla na golotinju,možda će moći prihvatiti i masturbiranje? Mislim da imam pravo masturbirati u vlastitoj kući kad god poželim,bez obzira na društvene norme koje su nametnute. Tražim vaše komentare da mi kažu slažete li se sa mnom? Nije li svakoj zreloj ženi potajno želja biti seksualno slobodna bez da brine o nečijem mišljenju? Možda sam poremećena ali stvarno mi je seksi obući se izazovno,što kraća lepršava haljinica i ispod ništa,baš ništa. Mislim da se odma primjeti kad nemaš ništa ispod haljinice i zato me još više privlači. Kad odem s malom u park,ona se ode igrati a ja sjednem na klupu,hljainica mi se zadigne sve do pice i udobno se smjestim. Jednom mi je prišla neka žena koja je također bila s djetetom i pitala može li se moja kćer igrati s njenom. Tako smo počele razgovor ali sam primjetila da stalno pogledava prema mom međunožju. Moja reakcija je bila da sam još malo više raširila noge i tad je primjetila da ne nosim gaćice. Ponudila sam joj cigaretu i počele smo razgovor dok su se djeca lovila po parku. Došle smo do tema o muževima,a s time i do seksa. Tad me pitala koliko često se seksam? Odgovorila sam joj da se uopće nisam zadnjih nekoliko godina ali da mi ni ne treba muškarac. Onda mi je rekla kako je primjetila da ne nosim donje rublje i da je zato mislila da tražim muškarca. Rekla sam joj da mi nije do muškaraca već do slobode,prave ženske slobode i da bih bila najstretnija kad bih mogla slobodno hodati gola golcata kud god poželim. U tom trenu sam primjetila da mi se haljinica već toliko zadigla i da mi se pica do pola vidi. Blago sam imala raširene noge i spustila sam ruku dolje. Pogledala me u oči i rekla da i nju pali to što sam ja bez gaćica. To mi je bio poticaj da još malo pouvčem hlajinicu i sad mi se cijela pičkica vidjela. Naša su djeca u tom trenutku mogla vidjeti svoje mame kako pričaju,i jednu od njih,mene,kako sjedim raširenih nogu. Nova cigareta mi je dala dodatni osjećaj ugode. Sad sam se još ohrabrila. Bila sam skroz vlažna i svilenkaste dlačice izbrijane u tanku crtu sad su se orosile. Odlučila sam da ću ovako sjediti tko god da prolazio. To je moju novu prijateljicu dodatno zabavilo. Rekla je da mi ne vjeruje da se neću pokriti. Meni je to bio izazov da se suočim sa svojim najluđim fantazijama. Raširila sam noge i čekala. Baš tad djeci je bilo dosta igre i dvije curice su se vraćale k nama. Pitala sam odnosi li se to i na njih,na što mi je kolegica rekla da se oklada odnosi na sve koji prolaze,pa tako i na djecu. Kad su došle do nas njena mala je zbunjeno pogledala u mene,u moju pičku,pa u nju i onda posramljeno spustila glavu. Nisam mogla suspregnuti smješak. Uvukla sam dim i pitala vjeruje li mi sada. I ona se nasmijala. Tad sam se obratila klinkama i pitala jesu li se zabavile,na što one prvo nisu ništa rekle,a onda sam ih upitala jel im maca pojela jezik,u čemu je problem i šta ne odgovaraju. Kolegičina mala rekla je njoj da se sad jako srami ,a ja sam joj rekla da nju nema šta bit sram ako nije mene. Mi žene moramo se zauzeti za svoj položaj u društvu,moramo imati slobodu u svim područjima. Zašto bi bilo šokantno što volim biti gola,pa goli se i rađamo… Posted on Imao sam 24 godina. Posle duge veze usledio je dug period samoce,tako da sam sasvim zaboravio kako izgleda ljubav ili strast. Zbog sve ucestalijih i sve dosadnijih erekcija,resio sam da nadjem neku devojku………a posto mladje devojcice vole starije momke,moja ideja je izgledala lako ostvarljiva-samo je trebalo naci pravu. Posle nekog vremena,javlja mi se najbolji drug sa predlogom da izadjem sa njim ,njedovom curom i njenom drugaricom! Ideja je bila savrsena! Zahvalio sam se drugu,spustio slusalicu i cekao…. Narednog dana sam se cuo sa drugom,rekli su da ce doci kod mene,pa da onda idemo da pokupimo nju. Kasnije,kad smo svi bili spremni,krenuli smo po nju. Nisam mogao a da ne mastam o njoj i nasem susretu od cega mi se dizala kita,najzad smo stigli do njene kuce. Usla je u auto,izgledala je tako sexy razmisljao sam o tome kako imam srece sto izlazim sa takvom sexi ribom. Masta je pocela da radi svoje i vec sam zamisljao nas dvoje u krevetu,od same pomisli na to kurcina mi se tako ukrutila da me je bukvalno zabolelo. Plasio sam se da ga ne primeti a sa druge strane upravo to sam i zeleo i to se i dogodilo spustila je pogled na moj nabrekli kurac,primetio sam da ga gleda bez stida tad sam znao da ce biti vrelo izmedju nas nocas. Posle gomilu tekila i jos vecu gomilu piva krenuli smo kod mene i kupili jos flasu tekile. Na ideju da odemo kod mene nije se uopste protivila iako je bilo skoro jutro. Usli smo u moju sobu i poceli da ispijamo tekilu jednu za drugom,sto nas je neverovatnom brzinom spojilo. Poceli smo strastveno da se ljubimo ne obaziruci se na druga i njegovu devojku. Bacio sam je na krevet odmah je pocela da se skida pokazujuci svoje savrseno oblikovane sise,ruzicaste bradavice i ruzicastu obrijanu picu. Kita mi je jos vise otvrdnula do granice pucanja,poceo sam da joj vrsljam jezikom po vrhu njene bradavice od cega je odmah pocela da uzdise i bacaka. Ovlazio sam prst i zavukao ga u njenu vrelu piucu,cak i za prst mi je bilo tesno mislio sam se u sebi dali je moguce da je nevina??? Nisam cekao i odmah sam je upitao dali je nevina,na cemu je odgovorila potvrdno,nism mogao da verujem svojoj ludoj sreci. Nastavio sam da joj guram prste u picku kada je ona ustala i rekla lizi mi klitoris sto sam rado prihvatio i odmah se bacio na kako se kaze posao u ovom slucaju ukusnoj pici. Od toplote mog jezika koji sam gurao sve dublje i dublje,vristala je od zadovoljstva i uvijala se kao neka piton kada gusi plen,nisam mogao da poverujem da joj je toliko dobromislio sam se usebi kako liu ce tek da reaguje kad joj ga budem stavio. Dosao je red i na nju,uzeka je nabreklu kurcinu kitom i prstima prelazila preko ispupcenih vena sto mi je veoma prijalo a onda je vrhom jezika dodirivala vrh moje kite tresao sam se od miline. Uvukla ga je u usta kao neku spagwetu,bilo joj je tako toplo u ustima da sam mislio da cu se onesvestiti. Onda je pocela da ga guta sve brze i brze dok je rukom pravila kruzne pokrete verujte mi nikad nisam dobio bolje pusenje kurca,nisam verovao da je nevina. Okrenuo sam je sledja i onako vlaznu kitu kao koplje usmerio u njenu plelepu ruzicastu vrelu i obrijanu pickicu. Onda sam se setio fore kako da joj probijem himen iliti oduzmem nevinost a da je sto manje boli jer nisam zeleo da se prebrzo zavrsi,legao sam preko nje i uzeo vrh njenog uveta u usta i poceo da lizem,kitu sam do glavica ubacio u picu nasta mi je rekla molim te budi nezan,rekao sam joj da nista nebrine. Trik je bio u tome da je momentu cim gurnes celu kurcinu ugrizes srednje jako za uvo,posto je blize mozgu informacije o bolu brze stignu i bol od probijenog himena se znatno smanji. Jedva sam cekao da mi kaze rezultate mita,na moje iznenadjenje kaze da je skoro uopste nije bolelo i odmah zatim mi je rekla da nastavim da je jebem. Uzdisao sam veoma glasno i nastavio da guram svoju kitu sve jace i brze a ona je ispustala tako lepe zvuke da mi je samo to bio dovolje sexualni stimulans. Osecao sam da mi stize kulminacija iliti sperma podigao sam je brzo i rekao da ga sisa i drka rukom dok ne svrsim sto je i uradila. Svrsio sam joj u usta u njena vrela usta kap sperme joj je bio na prelepim punackim usnama,gledala me je kao njenog erosa boga sexa. Sisli smo u moju sobu i zapalili po cigaretu. Drug i njrna devojka su nas odmah provalili i pitali kako je bilo sa sirokim osmehom nisam ni stigao da odgovorim a ona je rekla samo mmmmmmmmm. Sutradan mi je drug rekao da ona ima samo 17god. Posted on Nevena i ja smo u vezi vec oko cetiri godine. Ja imam 25 a ona 24 godine, i dosta nam je dobro u vezi. Mene sz njeni od pocetka prihvatili super, pogotovo Stojanka, Nevenina mama. Stojanka je crna zena, ima 51 godinu, visoka oko 177, vitka, dupe normalno, ali su joj sise ekstra. Ja sam skoro svaki dan dolazio kod Nevene kuci, nekako imao sam osecaj kao da sam kod svoje kuce. Jednog jutra Nevena me zamolila da odem do njene kuce do njene mame u firmu, uzmem kljuc od kuce i uzmem neke papire za banku jer ona i njen tata idu kod strine u Beograd mi zivimo u NS i vraju se kasno navece. Otisao sam po kljuc uzeo papire i odneo ih teta Stojanki. Hvala ti, Bojane dodji danas oko pola pet na kafu Nevene i Slavka nema, a trebali bi doneti danas fotelju koju je Slavko narucio ios pre mesec dana , rekla je Stojanka. Ja sam stigao tacno u pola pet i poljubio vrata, tama kad sam sisao ispred zgrade video sam teta Stojanku kako zuri i nosi neke kese. Izvini Bojane sto kasnim, morala sam ici do salona opet nisu potrefili boju fotelje, tako da ce doci tek sledece sedmice. Ajde na kafu bas sam se smorila. Dok smo se penjali na drugi sprat ja sam blenuo u Stojankine noge. Imala je na sebi crnu suknju u visini kolena crne carape i kosulju kratkih rukava. Usli smo u stan. Raskomoti se rece Stojanka dok ja pristavim kafu. Seo sam na trosed i posmatrao Stojanku kako se propinje da dohvati secer. Kurac mi se digao do bola i samo me mucilo sta ako primeti, jer sam bio u trofrtaljkama. Stojanka je donela kafu i sela na dvosed prekoputa mene pireci u grudi zbog vrucine. Dodaj mi daljinski od klime Boki, eto ga na naslonu. Dok sam ga davao skontao sam da Stojanka gleda ravno medju moje noge. Ja kad u zemlju nisam propao, izbocina mojim trofrtaljkama ne da se vidi. Znas Neca i Slavko nece danas doci, Slavko sutra mora na neki sastanak…. Nastavak sledi Posted on Nekako su devedesete po mnogo cemu ostale u secanju kao godine ludila i izgubljenih godina. MOzda,ali meni su ostala u secanju i po mom odrstanju i prva iskustva. Zivim na selu,tada sa roditeljima u velikoj seoskoj kuci. Moji su profesori ali predaju u lokalnoj osnovnoj skoli. Deda je radio tada mnogo zemlje i imali smo puno krava.. NO ,nije to bitno… Tatina sestra,moja tetka,zena tada u 35 godini,lepa crnka,takodjer profesorka,ostra i stroga,dosla je sa muzem u goste u leto pravo sa letovanja u crnoj gori…i ja sam tada bio sa njima i tada sam se nagledao divnih tetkinih nogu,prelepih ne bas velikih ali cvrstih sisa.. U vecernjim satima,kao i uvek,moj tece i tata su se nacvrcali rakijstine i oteglo se u nedogled njihova politicka rasprava,mesana sa lovackim pricama i vulgarnim dobacivanjima mojoj tetki i majci.. Cudno mi je sto su i moja mama i tetka te noci pile vino.. Pocele su i one lupati gluposti rugajuci se muskarcima da samo pricaju a da i nisu neki jebaci.. Krisom sam slusao te perverzije iz susedne sobe stalno vireci i buljeci u tetkino telo… Napokon,doslo je i vreme spavanja.. Isunjao sam se iz sobe i u grcu,odlucio sam se da moram videti tetku u snu.. Usao sam tiho u sobu i umalo se ne onesvstih…;teca je lezao na ledjima na jednom kraju velikog kreveta a tetka samo u gacicama na stomaku na drugom…. Blago rasirene noge su odavale pickicu koja se ocrtavala na svtlu ulicne lampe. Prisao sam i bez okolisanja stavio ruku na guzu moje tetkice. Trljao sam je,stiskao,mazio i plako prstima prilazio medjunozju…nista se ne desava i tetka spava kao top.. Zavukoh prst ispod gacica i polako otvorih usne vagine i protrljah vrelu macu. Ukaza se starvican prizor…jos ga pamtim u detalje…predivna slika moje tetke i njene pice…Polako jedva se namestih a da ne legnem na nju.. Zauzeo sam fetus polozaj kao i tetka i cekah da budem siguran da spava. I kad htedoh da ustanem,ona se jos priblizi zalepeci se za mene amoj misko pravo izmedju njenih guzova. Obuze me strah,sta sada a tada osetih njenu ruku na mom boku pa zatim stisak mog kice u njenim rukama i usmeravanje direktno u macu. Tonuo sam u ocaj a tetka se nabijala na miska sve jace i sve dublje. Uhvati moju ruku i stavi je na sise i ja joj poceh mesiti a sav u ludilu,da li ona zna sta radi,i ko je u krevetu.. Milos je moj teca….



(18 PLUS) NATAŠINA EROTSKA ISPOVEST: Žestoko se PALIM na nešto što je čak i muškarcima čudno...
Na trosjedu su sjedile dvije gospođe. Zavukao sam ruke pod suknjicu — imala je čipkane tange. Kad je izvadio svog macana iz gaća sama sam se spustila dolje i halapljivo progutala njegov napeti kurac. Nikako mi nije uspijevalo osloboditi se te sputanosti više godina. Možda sam poremećena ali stvarno mi je seksi obući se izazovno,što kraća lepršava haljinica i ispod ništa,baš ništa.

[Opasnosti oralnog sexa|Video gole žene do kraja|Obiteljski arhiv Brlić by Državni arhiv u Slavonskom Brodu]






Oznake: erotske, priče

Ponuda poslova - Susret s djevojkom

Poslovi po županijama u Hrvatskoj










Click here: Ponuda poslova






Uz odabir županije, posloprimac može odabrati i željenu kategoriju oglasa. Postavite besplatno Vaš oglas danas. Besplatni mali Online oglasi MojOglas.



ponuda poslova

Isto tako, primjerice, tražitelj posla iz Splita može pretraživati poslove iz Splitsko-dalmatinske, Osječko-baranjske, Međimurske ili Krapinsko-zagorske županije također, istovremeno. Tako se primjerice mogu pretražiti poslovi u Brodsko-posavskoj županiji pod kategorijom Administrativna zanimanja. Ukoliko određena županija posloprimcu nije bitna, te traži posao na području cijele Hrvatske, odabirom svih županija tražitelj posla automatski dobiva uvid u sve oglase za posao koji su trenutno objavljeni na MojPosao portalu a uključuju poslove koji su objavljeni u bilo kojoj županiji.



ponuda poslova

Pretraga tvrtki - Pregledom svake županije na MojPosao portalu tražitelj posla ima uvid u prikaz nanovijih oglasa za posao koji su objavljeni pod izabranom županijom. Oglasi sa fotografijom uvek brže nađu svog kupca, tako da Vam preporučujemo da koristite fotografije za Vaše oglase kada god to možete.



ponuda poslova

Na jednom mjestu, svaki posjetitelj i tražitelj posla ima mogućnost pregleda poslova iz Zagreba i Zagrebačke županije, Bjelovarsko-bilogorske, Brodsko-posavske, Dubrovačko-neretvanske, Istarske, Karlovačke, Koprivničko-križevačke, Krapinsko-zagorske, Ličko-senjske, Međimurske, Osječko-baranjske, Požeško-slavonske, Primorsko-goranske, Šibensko-kninske, Sisačko-moslavačke, Splitsko-dalmatinske, Varaždinske, Virovitičko-podravske, Vukovarsko-srijemske i Zadarske županije. Naravno, tražitelji posla također imaju i mogućnost pregledati natječaje za posao iz inozemstva i tako proširiti svoju pretragu za idealnim radnim mjestom. Pretraga poslova prema županijama nikada nije bila lakša. Svaki posjetitelj MojPosao portala, koristeći tražilicu poslova i odabirom željene županije dobiva uvid u najnovije pozicije za posao koje su oglašene na našoj stranici, a koje po mjestu zaposlenja odgovaraju tražitelju posla. Uz opcije napredne tražilice, korisnici mogu pretraživati poslove i iz nekoliko županija odjednom, povećavajući time i šanse za pronalaskom željenog radnog mjesta. Primjerice, klikom na detaljnu tražilicu, posloprimac iz Zagreba može pretraživati oglase za posao iz Zagreba i Zagrebačke županije i iz Zadarske ili Splitsko-dalmatinske županije istovremeno. Isto tako, primjerice, tražitelj posla iz Splita može pretraživati poslove iz Splitsko-dalmatinske, Osječko-baranjske, Međimurske ili Krapinsko-zagorske županije također, istovremeno. Drugim riječima, svaki posloprimac ima uvid u pregled oglasa za posao iz svih ili iz samo željenih županija u republici Hrvatskoj. Ukoliko određena županija posloprimcu nije bitna, te traži posao na području cijele Hrvatske, odabirom svih županija tražitelj posla automatski dobiva uvid u sve oglase za posao koji su trenutno objavljeni na MojPosao portalu a uključuju poslove koji su objavljeni u bilo kojoj županiji. Uz odabir županije, posloprimac može odabrati i željenu kategoriju oglasa. Tako se primjerice mogu pretražiti poslovi u Brodsko-posavskoj županiji pod kategorijom Administrativna zanimanja. Sužavanjem pretrage na određenu županiju i određenu kategoriju, tražitelju posla daje bolji i detaljniji uvid u oglase koji su objavljeni na MojPosao portalu a koji su vezani isključivo za onu pretragu koja posloprimcu najviše odgovara. Pregledom svake županije na MojPosao portalu tražitelj posla ima uvid u prikaz nanovijih oglasa za posao koji su objavljeni pod izabranom županijom.



Zarada preko Interneta-10$ za 30min
Tako se primjerice mogu pretražiti poslovi u Brodsko-posavskoj županiji pod kategorijom Administrativna zanimanja. Oglasi sa fotografijom uvek brže nađu svog kupca, tako da Vam preporučujemo da koristite fotografije za Vaše oglase kada god to možete. Primjerice, klikom na detaljnu tražilicu, posloprimac iz Zagreba može pretraživati oglase za posao iz Zagreba i Zagrebačke županije i iz Zadarske ili Splitsko-dalmatinske županije istovremeno. Ukoliko određena županija posloprimcu nije bitna, te traži posao na području cijele Hrvatske, odabirom svih županija tražitelj posla automatski dobiva uvid u sve oglase za posao koji su trenutno objavljeni na MojPosao portalu a uključuju poslove koji su objavljeni u bilo kojoj županiji. Naravno, tražitelji posla također imaju i mogućnost pregledati natječaje za posao iz inozemstva i tako proširiti svoju pretragu za idealnim radnim mjestom.

[Pornic sa mamama|Kuhanje jaja|Žene za sex varaždin]






Oznake: poslovi, po, županijama, u, Hrvatskoj

Ozbiljna veza i brak -- Mali Oglasi # Goglasi.com - Datiranje za seks

Upoznavanje radi braka










Click here: Ozbiljna veza i brak -- Mali Oglasi # Goglasi.com






#A?5H=o A0@RCX5<> A0 =0H8< :;8X5=B8<0, :0> 8 A0 =0H8< ?0@B=5@8<0. Inace iskrena, intelegentna, voli druzenje, brizljiva, romanticna a ujedno i ozbiljna zena koja trazi slicnog sebi. Volim culan i nezan sx. 04=> 2@5<5: >=545Y0: - ?5B0: >4 10.



Ozbiljna veza i brak -- Mali Oglasi # Goglasi.com

#A?5H=o A0@RCX5<> A0 =0H8< :;85=B8<0, :0> 8 A0 =0H8< ?0@B=5@8<0. 04=> 2@5<5: >=545Y0: - ?5B0: >4 10.



Ozbiljna veza i brak -- Mali Oglasi # Goglasi.com

devojka trazi momka - Privremeno smeštena kod studentkinje koja nije iz Bg i kad nije tu ona je opet napolju.



Ozbiljna veza i brak -- Mali Oglasi # Goglasi.com

Ozbiljan muškarac 47 g. Osoba koja ne žele ostatak života da provede sama u čekanju i traženju nečega čega nema u stvarnom životu. Ako se neka ženska osoba prepozna u ovom oglasu i deli moje mišljenje može se javiti sa opisom svoje ličnosti i fotografijom. Stop osobama koje traže novac i sponzora! 5;8 YC102, 1@0: 8 74@02C ?>@>48FC. #7 =0HC ?><>[, ?@>=0R8B5 4@C30 70 F5> 682>B. >7>28B5 8 70:068B5 15A?;0B0= @073>2>@ C =0H>X :0=F5;0@8X8. 0 2@;> :@0B:> 2@5<5, <>65B5 4>[8 4> 20H5 A@5[5. #A?5H=o A0@RCX5<> A0 =0H8< :;8X5=B8<0, :0> 8 A0 =0H8< ?0@B=5@8<0. 71>@ ?0@B=5@0, C?>7=020Z5, 4@C65Z5, >718Y=0 2570 8 1@0:. 04=> 2@5<5: ?>=545Y0: - ?5B0: >4 10. AB028B5 ?8A0=C ?>@C:C :0:> 18E ABC?8;8 C :>=B0:B. 5><0 ;5?>3 873;540, 5;530=B=0, ?@8@>4=0. >;8 3 8 4>?04Y82>3 <>[, ?@>=0R8B5 4@C30 70 F5> 682>B. >7>28B5 8 70:068B5 15A?;0B0= @073>2>@ C =0H>X :0=F5;0@8X8. 0 2@;> :@0B:> 2@5<5, <>65B5 4>[8 4> 20H5 A@5[5. #A?5H=o A0@RCX5<> A0 =0H8< :;85=B8<0, :0> 8 A0 =0H8< ?0@B=5@8<0. 71>@ ?0@B=5@0, C?>7=020Z5, 4@C65Z5, >718Y=0 2570 8 1@0:. 04=> 2@5<5: >= - ?5B0: >4 10 4> 13 G0A>20. AB028B5 ?8A0=C ?>@C:C :0:> 18 A<> ABC?8;8 C :>=B0:B. Fin i pošten momak iz Beograda, 36 godina, visok 179cm tezak 80kg, zavrsio srednju školu i višu, sam svoj gazda, ima firmu, vrši transport i prodaju automobila, nije se ženio, dece nema, ne pije i ne puši, materijalno situiran i stambeno obezbeđen, želi da upozna devojku ili razvedenu damu bez dece, iz Beograda i okoline, radi braka i formiranja porodice. Momak ceni porodicu i porodične vrednosti i želi da i buduća partnerka ceni porodicu i porodične vrednosti, da voli decu i da želi da ima decu. Voli prirodu, šetnju, umerene izlaske, voli da pogleda dobar film. Najvažniji sumu iskrenost, tolerancija i poštenje. Želela bih ovim putem, ako je to moguće da upoznam ozbiljnog, situiranog i stambeno obezbeđenog čoveka iz Beograda. Imam manje od 30 godina, izgledam lepo, kulturna sam. Želela bih samo da mi se jave normalni, kulturni ljudi, i pristojnog izgleda. Napišite nešto o sebi, ja nemam decu, pa bih volela da mi se jave oni koji takodje jos uvek nemaju. Interesuju me samo ozbiljni za brak i zajednicki zivot. Pozdrav Momak iz Beograda, 40 godina, sporstski tip, 180cm, kulturan, obrazovan i situiran, upoznao bi mlađu, kulturnu, markantnu, privlačnu crnku, žentsvenog izgleda i figure, iz ugledne ne turbofolk skorojevićke porodice, radi ozbiljne veze i braka. Molim da mi se javljaju samo normalne mlađe devojke, do 30 godina, ako takvih, uopšte, još ima. Sponzoruše i isfolirane seoske udavače me ne zanimaju, kao i one što nešto kriju. Jer ih sve lako provalim, i samo, i sebi, i meni, oduzimaju dragoceno vreme. Prvi put postavljam oglas i ne znam koliko je ovo efektivno, ali eto. Volim muškarce koji su ispunjeni, pametni, svesni sebe, koji non stop rade na sebi, koji imaju lepu prijatnu građu, po mogućstvu crni muškarci i da, najviše do 40 godina, koji nisu oženjeni. Ja imam 25 godina, i volela bih da nađem nekog muškarca koji može da mi pruži sve što mislim da zaslužujem. Želim decu, lep život, i puno ljubavi. Ako se neko pronađe u ovom oglasu neka se javi, ali bih vas zamolila da mi prvo posaljete sliku, zatim koliko godina imate, pa tek onda da krenemo sa dopisivanjem. Momak iz Kragujevca, i u Češkoj, radi u inostranstvu. Imam 22 godina, 178cm, 83kg, braon oči, smeđa kosa, kulturan, vredan, odgovaran, dobar, jak, prosečan, obrazovan i nečujučna osoba, gluv od meningitisa i nosi šlušni aparat. Upoznao bi KULTURNU i SAMOStALNU devojku ili ženu iz Nemačkoj ili Češkoj radi braka, realnog. Ne tražim za lažni brak!!! Mlad jesam ali sam ozbiljna i stabilna osoba. Nemam ženu i decu, nisam nikad oženjen, ne pijem. Možete da uđite ovaj sajt, i pročitajte, i mnogo je važno! Osobe koje nisu ostvarene ili su nekulturne me uopšte ne zanimaju. Godine ženske osobe mi nisu bitne, niti ljubavni status, bitna mi je dobrota, iskrenost i vedrina srca. Isključivo iskrene prijatne osobe, konkretne, za vaspitanog dečka 46 g, 191cm visok, 115kg, muskulutarne građe. U svakom pozitivnom smislu veoma redak, surovo iskren, ekstremno pošten, pedantan, emancipovan, životno intelegentan, emotivan. Ljubavni status i godine ženske osobe mi ne predstavljaju problem. Pošteno rečeno želeo bih lepu, stravstvenu vezu sa ženom koja ceni nešto dobro, posebno i časno. Žena koja voli da se ljudski mazi, a pritom ceni mušku iskrkenost. Jednostavno rečeno imam retko dobro pravo muško srce i nedam ga svakom, tražim karakter. Isključivo zdravo orijentisane ženske osobe. Poročne i nestabilne osobe me ne zanimaju ja nisam lekar. Polazim od sebe, jer sam i sam ceo život opredeljen za zdrav i ispravan život. Kontakt : viber, SMS.



Tražim ozbiljnu vezu - 10 znakova ozbilje veze
Pošteno rečeno želeo bih lepu, stravstvenu vezu sa ženom koja ceni nešto dobro, posebno i časno. Roman Gradska devojka je priča o devojkama koje se bore za uspeh i svoje mesto pod suncem i sve ono drugo za šta se bore današnje devojke koje su se odrekle maštarija o prinčevima na belim konjima. Čak ni čelnica feminističkog udruženja nije sasvim imuna kad je reč o eksploatisanju aktivistkinja. 0 2@;> :@0B:> 2@5<5, <>65B5 4>[8 4> 20H5 A@5[5. Za vrlo kratko vreme, mozete doci do vase drage polovine. Upoznaje Mikaela, momka koji je previše lep i neobičan da bi bio stvaran. Situirana, vitalna, voli zdrav život, slobodno vreme koristi za odlazak u prirodu, voli lepo da se nosi. #A?5H=o A0@RCX5<> A0 =0H8< :;85=B8<0, :0> 8 A0 =0H8< ?0@B=5@8<0. Our women are living in Bulgaria, USA, England and other countries! Onda je Cica sterilisana prošle godine i od tada pokušavam da joj nađem dom. Želela bih samo da mi se jave normalni, kulturni ljudi, i pristojnog izgleda.

[Spajalica partnera|Vi želite prijatelja, a on bi nešto više? Ovi znakovi će ga raskrinkati...|Uspeh je moderna opsesija koja vam može uništiti život]






Oznake: devojka, trazi, momka

Sajt za upoznavanje inostranstvo - Brzog datiranja

Upoznavanje Bosna










Click here: Sajt za upoznavanje inostranstvo






Iako Vas ne povezuju mnoge stvari jedna Vam je zajednička — potreba za sagovornikom i prijateljem. Ulaskom na ovaj sajt činite prvi korak ka ulasku u nebesku kuću u kojoj vlada harmonija i spokoj. Tinder je prvenstveno namenjen za zabavu.



sajt za upoznavanje inostranstvo

Posle prvog dana provedenog na online sajtu za upoznavanje polako postajete svesni kakav je ko. Budite sa njima i meračite do zore. Zivim u Nemackoj,sam i sam svoj gazda.



sajt za upoznavanje inostranstvo

brak inostranstvo - Naravno, zaštitni znak Švajcarske su zimski sportovi.



sajt za upoznavanje inostranstvo

Na ovom mestu se ispunjavaju želje - sajt Upoznavanje Inostranstvo Kada želite da promenite nešto, kada Vam postane monotono i sopstvena koža Vam postane tesna, idite na sajt Upoznavanje Inostranstvo. To je prilika da doživite nezaboravna druženja sa ljudima koji nisu sa Vašeg područja. Upoznavanjem ljudi koji žive u inostranstvu Vi spoznajete i njihovu kulturu i običaje; njihove potrebe i želje, i postajete svesni činjenice da usamljenih ljudi koji su željni pravih prijatelja ima na svim mestima sveta. Vaša prepiska postaje bogatija jer osim samog druženja stičete i znanje o zemlji prijatelja sa kojim se dopisujete. Vidici Vam se šire, a krug prijatelja povećava na sajtu Upoznavanje Inostranstvo. Iako Vas ne povezuju mnoge stvari jedna Vam je zajednička — potreba za sagovornikom i prijateljem. A to nije jedino što bi Vas moglo povezivati. Postoji mogućnost da sa prijateljima iz inostranstva i pored brojnih razlika imate nešto bi moglo da Vam bude zajedničko, a to je ljubav. Jer ljubav ne pita ko si i odakle si. Ona traži put do Vašeg srca a nekada taj put kreće iz daleka, iz inostranstva. Ako do sada niste imali priliku da se upoznate sa ljudima iz drugih zemalja, sada je imate. Bićete sa prijateljima iz celog sveta uz našu pomoć. Pružite ruke najpre ka našem sajtu, a potom prema prijateljima iz inostranstva. I oni će Vama pružiti svoje, pa nek druženje počne! Pružamo Vam priliku da putujete družeći se. Dopisujući se sa prijateljima iz inostranstva prelazićete granice i ulaziti u druge zemlje za tili čas, jer je svaki od njih predstavnik svoje zemlje. Uz malo truda i vremena dobijate mnogo. Dobijate put u nove avanture koje ste oduvek želeli. Vaš život postaće bogatiji i zanimljiviji. Surfujte od zemlje do zemlje, od jednog prijatelja do drugog i dobićete svet na dlanu u jednom danu!



Ucenje nemackog jezika, telenovela Jojo sucht das Glück 2 (Folge 33)
Držite se ovog sajta i upoznavanje sa ljudima će Vam besplatno ulepšavati dane. Sajt za upoznavanje Lepotica i Zver je veoma jednostavan i funkcionalan a njegovi članovi su ti, koji daju ekskluzivnost ovom sajtu. Šaljem u inostranstvo po cenovniku Pošte Srbije uplata Western union-om. On ističe česte zablude i probleme koji se sreću u svakoj fazi i savetuje kako da se ti problemi prevaziđu, pokazujući da uspeh braka ili veze nije uslovljen pronalaženjem prave osobe, već zavisi od spremnosti bračnih parova da se menjaju i prilagode okolnostima. Polovna knjiga, Zaštitni omot pohaban. Imam muža, dvoje dece i vlastitu kuću, zdrava sam, oni takođe, dobro nam je, sve imamo. Na taj način nam ovaj naš specijalizovani servis omogućava da upoznate nekoga ko vam odgovara na jednom višem nivou i sa kim možete da danima i noćima pričate i da se razumete. Leptirica Leptrica je sajt za upoznavanje koji takodje ima jako veliku posetu — 450 hiljada poseta mesečno! Razmislite malo, koliko je u stvari bolje kada nekog upoznate putem interneta. Možda bi vas bilo sramota da uveče u gradu same priđete nekome ko vam se dopada, ali kada to uradite online, zvuči interesantno i izazovno. Uživaj u skijanju i snoubordingu na Klostersu ili u luksuzu Sent Morica. Iskustva govore da je komunikacija mnogo lakša Da li ste primetili da ste mnogo otvoreniji u razgovoru kada tog nekog sa kim razgovarate ne gledate u oči?

[Badoo hrvatska zagreb|Poznanstvo sa zenama|Iskrica oglasi]






Oznake: upoznavanje, za, brak

Tražim Poslovnog Partnera Ponuda I Potraznja Beograd - Brzog datiranja

[KOLUMNA LENA ŠĆURICA] Koji su istinski hubovi regije?










Click here: Tražim Poslovnog Partnera Ponuda I Potraznja Beograd






Takve sam vidjao u Americi. U svijetlu toga, nasa drustva moraju definirati sto im je potrebno za ucinkovito i isplativo funkcioniranje. Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Miladin Ševarlić smatra da domaći proizvođači maline treba da se u najskorije vreme udruže i preuzmu rizik plasmana svojih proizvoda na tržište. Moze se otkupiti i malina koja ne postoji ako doticni virtuelni malinar dokaze da je ozbiljno razmisljao da gaji maline.



Tražim Poslovnog Partnera Ponuda I Potraznja Beograd

Trenutno radim poslove u hladnjači i vezane za poljoprivredu. Napravim hladnjacu i mislim moja je,a ona ne da nije moja nego dugujem banci i nju i kamatu. Kiza Mozda cu malo da te razocram, ali znaj da Nemci bas i ne vole da placaju. SVIRAČ Očekuje vas neplanirani novčani izdatak.



Tražim Poslovnog Partnera Ponuda I Potraznja Beograd

[KOLUMNA LENA ŠĆURICA] Koji su istinski hubovi regije? - Kod mene se pocetna cena sazna u pola branja.



Tražim Poslovnog Partnera Ponuda I Potraznja Beograd

Losa kultura,jos bolje nekultura branja po meni nastala je u jednom periodu kada otkupljivaci,hladnjacari,nisu imali dovoljno ambalaze,i to sto su proizvodjaci zakidani na tezini ambalaze,pa su ljudi punili sto vise da manje stetuju. Sada svaki otkupljivac raspolaze dovoljno ambalaze,oni ozbiljniji imaju svu istu i svako neku svoju boju kao znak hladnjace. I ja sam ranije imao lose navike branja,ali su mi progledali kroz prste zbog sveukupne kolicine. To je bila VELIKA greska i sopstvena zabluda. Opet u ovakvim navikama do nekih 2,5 kg je koliko toliko podnosljivo,sve preko je skrnavljenje ovog naseg crvenog zlata. Pa posto kazne ne funkcionisu, mozda bi bilo dobro probati sa nagradjivanjem... Ali i to se retko retko desava u praksi. A ne slazem se da ce propasti sa ovom losom malinom, lepo oni zarade i na njoj, pune se cisterne samo tako... Sto se tice nagradjivanja i to je tesko sprovodljivo iz razloga sto svako tvrdi za svoju robu da je najbolja, takvi smo ljudi, niko nece da bude samokritican ili su to po pravilu jako retki slucajevi. Morace jos dosta vremena da prodje, da mnoge prvo hladnjace propadnu da bi se uveo tu neki red, ovako cesto se desava da ljudi posto poto uzimaju robu pa se posle hvataju za glavu kad shvate sta su kupili, svake godine po nekoliko hladnjaca propadne sto manjih sto vecih. Cisterne su dobre kada idu i kada je susna godina, ali sta raditi kada ni cisterne ne idu? Kada fabrike imaju dovoljno sirovine ili procene da im je cena previsoka onda ne uzimaju cisterne tj pothladjenu malinu i sta tada raditi? I cisterne treba prodati, nije lako uci i biti snadbevac za neku veliku industriju na zapadu, oni nerado menjaju dobavljace iz prostog razloga sto se u tom poslu znaju mnogi parametri i niko nece da rizikuje niti da menja dobavljaca bez razloga. Opet samo naklapanja i bla,bla..... Izgleda da njima isplativije da mixsaju i sami po svojim receptima.... Smatram da smo se u ranijim postovima slozili da nazalost nema savesnih ni hladnjacara ni proizvodjaca. Svake godine po neka hladnjaca propadne, proizvodjace to i ne pogadja toliko jer oni i ne preuzimaju toliko veliki rizik na sebe. Dok se nasa svest ne promeni nece biti zadovoljnih proizvodjaca a hladnjace ce opstati one koje budu poslovale po trzisnim nacelima. Ne znam zasto reagujete negativno na moj post, da li zato sto pisem istinu ili vas nesto drugo boli? Ariljac mislim da se radi o zadruzi Eko Voce ali nisam siguran, sutra bi trebalo da dobijem djubrivo iz njihovog programa prihrane maline i kupine i da sklopim ugovor o saradnji pa cu javiti zasigurno da li se bas tako zove. Taso nije problem da se nadjemo mozemo i preko PP da se dogovorimo. Eko voce ima dobre ideje i napravice se tu dobra prica. Inace sve je veci broj ljudi koji se pridruzuju zadruzi iz cele Srbije. Samo ako bude iole savesti i odgovornosti bice sveukupno bolje za sve. Losije zasigurno nece biti. Pozelimo im srecan i uspesan rad! Svoje zahteve moraju drugacije koncipirati da bi neko obratio paznju na njih, ovako to sto oni rade nema nikakve logike Evo sta sam nasao na NETu, ovaj covek mi ne deluje kao neko ko bas dobro poznaje posao ali hajde necu da budem maliciozan na pocetku. Covek je proizvodjac verovatno, barem bih tako rekao po njegovoj prici. Dobro je to sto su se povezali i sto se povezuju po celoj Srbiji ali da bi uspeli moraju jos puno toga da urade, pre svega mislim u organizacionom smislu. Zanima me jos, koliko su ulozili u marketing, jesu li angazovali strucnjaka koji poznaje inostrano trziste, gde planiraju da izvezu robu, to su neke elementarne stvari? Kakve reference poseduje uvazeni gospodin predsednik udruzenja, gde je radio, cime se bavio kakve organizacione i strucne kvalifikacije ima, kakve licne kontakte poseduje koji bi mogli da pomognu udruzenju , moze li to da se sazna? Sve ovo smatram kao jako bitna pitanja ciji odgovori ce nam zasigurno reci koliko ce zadruga biti uspesna. Smatram da smo se u ranijim postovima slozili da nazalost nema savesnih ni hladnjacara ni proizvodjaca. Svake godine po neka hladnjaca propadne, proizvodjace to i ne pogadja toliko jer oni i ne preuzimaju toliko veliki rizik na sebe. Dok se nasa svest ne promeni nece biti zadovoljnih proizvodjaca a hladnjace ce opstati one koje budu poslovale po trzisnim nacelima. Ne znam zasto reagujete negativno na moj post, da li zato sto pisem istinu ili vas nesto drugo boli? Razlika u mom razmisljanju je u tome... A da i naj svesnijim proizvodjacima je nemoguce da eliminisu ni jednog jedinog nesavesnog hladnjacara. Politika , Mmonopol,nelojalna konkurencija , sukob interesa iiii da ne nabraj. Dobro je za pocetak da se organizujemo,skupimo te nase maline u hladnjacu da se vidi sa kolikim potencijalom raspolazemo pa prema kolicini i snazi traziti kupca, partnera,menadzment itd... Ne sumnjam da je to ogroman posao sama org. Svidja mi se sto se ide sa jedinstvenom prihranom, zastitom i insistira na kvalitetnom plodu. Razmatra se mogucnost podizanja kvalitetnog maticnjaka sa novim sortama. Jednostavno hajdemo napred pa dokle stignemo da nam ne bude kasnije zao sto nismo ni probali. Koliko smo se puta pokajali sto se nekoj dobroj zeni nismo ni ponudili. Poznavalac-prilika Ja im zelim srecan i uspesan rad, samo nisam bas siguran koliko celu pricu mogu da iznesu? Svoje zahteve moraju drugacije koncipirati da bi neko obratio paznju na njih, ovako to sto oni rade nema nikakve logike Evo sta sam nasao na NETu, ovaj covek mi ne deluje kao neko ko bas dobro poznaje posao ali hajde necu da budem maliciozan na pocetku. Covek je proizvodjac verovatno, barem bih tako rekao po njegovoj prici. Dobro je to sto su se povezali i sto se povezuju po celoj Srbiji ali da bi uspeli moraju jos puno toga da urade, pre svega mislim u organizacionom smislu. Zanima me jos, koliko su ulozili u marketing, jesu li angazovali strucnjaka koji poznaje inostrano trziste, gde planiraju da izvezu robu, to su neke elementarne stvari? Kakve reference poseduje uvazeni gospodin predsednik udruzenja, gde je radio, cime se bavio kakve organizacione i strucne kvalifikacije ima, kakve licne kontakte poseduje koji bi mogli da pomognu udruzenju , moze li to da se sazna? Sve ovo smatram kao jako bitna pitanja ciji odgovori ce nam zasigurno reci koliko ce zadruga biti uspesna. Reč monopol se odnosi na jednog kupca koi sam oderdjuje tržišnu cenu a ponuđači nemaju izbora drugog. Ali pod ovim tvrdnjama se smatra da su se više hladnjača udružile kao jedan i takodje formirali monopol. Recimo imali smo već suđenje čoveku koi je pre par godina tvrdio da postoi monopol u otkupu maline. On je spor sagubio sa obrazloženjem da u Srbiji ima preko 400 hladnjača te da udruživanje 13 njih ne podržava tezu monopola. Monopol nad malinom u jednom odredjenom području npr. Arilje je zaista moguć i dešava se jer malina nije roba koju proizvodjači mogu terati npr. Za čoveka koi je pokrenuo priču Eko Voće se ne brini. On nema potrebe nikome da odgovara za svoje kvalifikacije. On je svoju sposobnost i snalažljivost pokazao na delu. Učešćem prošle godine na sajmu u Beogradu su pokazali svoju preduzimljivost i ostvarili dosta kontakata. Pionirski pokušaj u današnje vreme i na svaki način ga treba podržati. Da on je proizvodjač takodje i koliko znam formirao je zadrugu sa ciljem zajedničkog nastupa na tržištu maline a ne otkupa. Tek cujem za tu zadrugu ali cu se definitivno raspitati za njih cini se kao dobra prica. Moje misljenje je da je jedini nacin da NATERAMO ali BUKVALNO nateramo hladnjacare da pricaju sa nama da sami skladistimo malinu u svoje mini hladnjace. Kada budemo imali kolicinu i budemo ostavljali nepopunjene hladnjace velikim hladnjacarima onda imamo sansu da ravnopravno sednemo za sto jer ce i oni tada biti u poziciji da izgube. Da se ne lazemo nijedno udruzenje narednih 10-20 godina nece biti u mogucnosti da napravi velike hladnjace da smesti dovoljno maline da bi bilo znacajan igrac. Bitno je uputiti ljude da krenu u pravcu mini hladnjaca i olaksati im taj put i scim silama omoguciti subvencije drzave koja ih daje za hladnjace ali i to bude selektivno. Ne dobiju ih svi koji trebaju. Ja trenutno imam 28 godina,a plan za sledecih 5 je hektar maline mreze i hladnjaca od 20tona. Mislim da svi mladi malonari treba time da se vode jer da bismo preziveli u ovakvom okruzenju sto se tice maline moramo da se osamostalimo od hladnjacara. Moramo poceti zaokruzujemo proizvodnju do te tacke da mozemo da biramo trenutak prodaje i cenu jer ovako dobijemo na tacni koliko se smiluju da nam daju. Nasao sam ponudu koju su mi dali pre par godina i to poslao jednom prijatelju koji se bavi rashladnim sistemima i koji je radio dosta velikih hladnjaca po Ariju. Cena koja je meni ponudjena je oko 9000 evra i to je to za te komponente ALI. Kompresor male snage isparivac KRS najgori paneli preskupi. Kaze covek ne moze da se radi hladnjaca od 10tona bez kompresora od 10kw rashladnog kapaciteta i najkvalitetnijih isparivaca jer posto se malina unosi kasa joj je temperatura visoka ako je isparivac krs kao sto su meni nudili niti ce je lediti na vreme niti ce moci da se otopi jer na njemu se bukvalno prave sante lede kada se unese vruca malina. Da'je kaze iz licnog iskustva malina bi bilo pozeljno a se zaledi za max 15 sati. Sto se duze ledi to losiji kvalitet zaledjene maline - - - - - - - - - - Kada covek posalje ono sto treba da se stavi jer njemu berujem bez pogovora nakacicu vam ovde da vidite sta treba od komponenti za mini hladnjacu od 10tona po PSu. Znaci da agregat radi sa max 70% u fazi ledjenja da ledjenje bude gotovo za max 15sati i da komponente budu nove ,a ne reparirane kojih ima brdo u Srbiji. Rece mi covek da znaju ljudi koliko je repariranih kompresora i opreme ugradjeno po Arilju a doneseno kao nove slogirali bi se. Kome bude trebalo nesto detaljnije posle objavljivanja komponenti cucemo se da mu sve objasnim jer to je svrha ovde da se izpomognemo a ne da raspredamo teorije kao neki. Pozdrav Nisam jos samo napisao da je priblizna cifra za hladnjacu oko 11000 evra. Poznavalac-prilika Reč monopol se odnosi na jednog kupca koi sam oderdjuje tržišnu cenu a ponuđači nemaju izbora drugog. Ali pod ovim tvrdnjama se smatra da su se više hladnjača udružile kao jedan i takodje formirali monopol. Recimo imali smo već suđenje čoveku koi je pre par godina tvrdio da postoi monopol u otkupu maline. On je spor sagubio sa obrazloženjem da u Srbiji ima preko 400 hladnjača te da udruživanje 13 njih ne podržava tezu monopola. Monopol nad malinom u jednom odredjenom području npr. Arilje je zaista moguć i dešava se jer malina nije roba koju proizvodjači mogu terati npr. Za čoveka koi je pokrenuo priču Eko Voće se ne brini. On nema potrebe nikome da odgovara za svoje kvalifikacije. On je svoju sposobnost i snalažljivost pokazao na delu. Učešćem prošle godine na sajmu u Beogradu su pokazali svoju preduzimljivost i ostvarili dosta kontakata. Pionirski pokušaj u današnje vreme i na svaki način ga treba podržati. Da on je proizvodjač takodje i koliko znam formirao je zadrugu sa ciljem zajedničkog nastupa na tržištu maline a ne otkupa. Odlicno sada znamo svi sta je monopol, a kako je moguce napraviti monopol na trzistu Srbije kada postoje firme iz Austrije, Nemacke, Francuske, Belgije i da ne nabrajam dalje? Zar se sve ove firme ne bore za sebe ili mislite da sednu za jedan sto pa se dogovore? Naprosto teza da u otkupu voca postoji monopol nikako ne stoji, jer u Srbiji ima na stotine sto stranih sto domacih firmi koje se bave otkupom, preradom i izvozom voca. Stoga smatram da osnovna pretpostavka udruzenja i osnovna ideja vodilja na kojoj temelje svoje zahteve, ideje prema drzavi i javnosti nikako ne odgovara realnosti a samim tim i problemi se nece resiti. Sami ste napisali da je covek izgubio spor jer u Srbiji posluje dosta hladnjaca, sto je i logicno ali izgleda samo nekim udruzenjima i ljudima u njima to nije logicno. Ja se ne brinem za coveka koji je pokrenuo EKO VOCE, ja se brinem za ljude koji ce tu da budu zadrugari, jer od toga sta predsednik radi u mnogome zavisi i uspeh same zadruge. Kazete da je bio na sajmu u Beogradu, a zele da izvoze voce, ima li to logike ili ste malo i vi sami ispali kontradiktorni? No dobro za pocetak nije ni to lose, necu samo da budem kritizer. Voleo bih da ljudi shvate jednom za svagda, da je jedno proizvesti nesto a da je sasvim drugo to prodati a nesto sasavim trece to izvesti. Mislim da je ovo udruzenje dobra stvar za proizvodjace, ali smatram da sam predsednik i ostali ljudi moraju da budu malo vise samokriticni i da za stvari u koje se ne razumeju angazuju strucna lica jer jedino tako mogu postici uspeh. Evidentno je da predsednik EKO-VOCA ima veliku volju i zelju da stvari pokrene, evidentna je i velika energija i pozrtvovanost, ali ipak mozda bi trebalo da razmisli o angazovanju savetnika ili nekog drugog strucnog lica po pitanju izvoza jer bez izvoza cela ova prica nema mnogo smisla. Naravno to sve mora i da se plati, ali to je investicija, investicija za buducnost ne sadasnjih zadrugara vec za buducnost njihovih pokolenja, jer se trzista i pozicije na njima osvajaju godinama. Bez ljudi iz struke, bez ljudi koji zaista poznaju ovaj posao nema ni govora da oni mogu postici uspeh. Pre par dana sam se cuo sa prijateljem koji je bio u fabrici za proizvodnju koncentrata u Italiji, proizvode najbolji koncentrat na svetu a znate zasto? Nisu oni ni najbolji ni najpametniji, nisu cak nista ni bolji od nas, ali su generacijama ulagali u tehnologiju, znanje, standarde, nisu se libili da plate i najbolje strucnjake i zato sada proizvode koncentrat po najsavremenijoj tehnologiji i svakako se moze reci da oni postavljaju standard u celoj ovoj industriji. A kod nas, ljudi se okupili ali ne smeju da priznaju koliko ne znaju a nisu voljni ni da plate to da nauce a hteli bi da rade veliki posao... To nema nigde, ni na zapadu ni na istoku, ni u jednoj zemlji na svetu. Ja im zelim da uspeju ali da bi uspeli moraju da postave skroz drugaciju filozofiju svoga rada: -moraju da se svi okupe i da vide sa cime raspolazu, koliki je to kapital u robi ili novcu -treba da zaposle makar dva strucna coveka, jednog agronoma i jednog menadzera, sa agronomom da unaprede proizvodnju a sa menadzerom da naprave strategiju rada, tj kako robu sto bolje prodati i kakvu strategiju primeniti u procesu prodaje. Nije isto kada se roba lageruje i ceka najbolja moguca cena i kad se roba mora posto poto prodavati jer trebaju novci, obzirom da je zadruga sastavljena od proizvodjaca i da je zadruga 2013 registrovana pretpostavljam da su jos uvek finansijski slabi, tako da se mora traziti balans izmedju sto brze prodaje i sto vece postignute cene -gde sebe zadrugari vide za 5-10 godina i u kom pravcu zele sebe da razvijaju, da li zele da idu na finalni proizvod sto zahteva velika ulaganja u marketing i razvoj ili zele da se razvijaju u nekom drugom pravcu. Ovde je jako vazno videti kakve relacije zele da ostvare sa potencijalnim kupcima, da li su to dugorocni odnosi ili prodaja po principu ko da vise... Ovde je najbolje angazovati nekoga strucnog, najbolje nekoga sa dugogodisnjim iskustvom koji poznaje sve kriticne tacke posla i koji zna nacin kako da se te kriticne tacke preduprede Bez ovoga oni nemaju skoro nikakve sanse da uspeju a sa ovime njihove sanse rapidno rastu... I da zakljucim, proizvodjaci bavite se proizvodnjom jer to najbolje znate da radite a za sve ostalo angazujte strucnjake koje cete sami placati i sami kontrolisati. Za ovo radnog veka mog od 35 do 40 godina bio sam pionir u mnogo cemu, cesto sam nagrabusio dobio po zubima od raznih mocnika, vladara, kostalo me i finansija. Nadam se da ce ljudi shvatiti potrebu udruzivanja,kvalitetnu organizaciju udruzivanja,prednosti i mogucnosti od tog posla. Kljucno je da malinari imaju dobar proizvod,trzisno vredan, da ne prodajemo maglu vec robu koja ima kupca sirom sveta. Koliko uspemo uspeli smo. Molim sve dobronamerne ljude da pomognu jer uvek je bilo i bitce onih koji vuku nazad i uturaju klipove u tockove jer njima je to lakse nego nesto uraditi korisno. Poznavalac prilika Odlicno sada znamo svi sta je monopol, a kako je moguce napraviti monopol na trzistu Srbije kada postoje firme iz Austrije, Nemacke, Francuske, Belgije i da ne nabrajam dalje? Zar se sve ove firme ne bore za sebe ili mislite da sednu za jedan sto pa se dogovore? Naprosto teza da u otkupu voca postoji monopol nikako ne stoji, jer u Srbiji ima na stotine sto stranih sto domacih firmi koje se bave otkupom, preradom i izvozom voca. Stoga smatram da osnovna pretpostavka udruzenja i osnovna ideja vodilja na kojoj temelje svoje zahteve, ideje prema drzavi i javnosti nikako ne odgovara realnosti a samim tim i problemi se nece resiti. Sami ste napisali da je covek izgubio spor jer u Srbiji posluje dosta hladnjaca, sto je i logicno ali izgleda samo nekim udruzenjima i ljudima u njima to nije logicno. Ti se izgleda ne baviš uopšte malinom kad ovako pišeš. Već sam naveo da je u berbi većini nas koi imamo malinu i kad je trka sa vremenom kako organizovati berbu , nemoguće terati malinu dalje u neku tamo hladnjaču. Da nam je to moguće pa svi bi prošle godine terali u Šabac po 70 , 80 din skuplje ali to prosto nije moguće za većinu. Ko ima kombi to može raditi ali pričam za većinu. Da , i mi ovde u Arilju imamo strance ali i oni isto plaćaju i ni dinar više. Kako se to onda zove? Ja se ne brinem za coveka koji je pokrenuo EKO VOCE, ja se brinem za ljude koji ce tu da budu zadrugari, jer od toga sta predsednik radi u mnogome zavisi i uspeh same zadruge. Kazete da je bio na sajmu u Beogradu, a zele da izvoze voce, ima li to logike ili ste malo i vi sami ispali kontradiktorni? No dobro za pocetak nije ni to lose, necu samo da budem kritizer. Koliko ja znam on nije vlasnik ničega niti je ikad izvozio malinu. Vlasnici zadruge su svi zadrugari i imaju jednaka prava. Ti ljudi ne daju malinu ni kome već je zajednički skladište. Za ostale gluposti ću im dati vašu sugestiju. Uostalom predložiću im Vas. Poznavalac prilika Ti se izgleda ne baviš uopšte malinom kad ovako pišeš. Već sam naveo da je u berbi većini nas koi imamo malinu i kad je trka sa vremenom kako organizovati berbu , nemoguće terati malinu dalje u neku tamo hladnjaču. Da nam je to moguće pa svi bi prošle godine terali u Šabac po 70 , 80 din skuplje ali to prosto nije moguće za većinu. Ko ima kombi to može raditi ali pričam za većinu. Da , i mi ovde u Arilju imamo strance ali i oni isto plaćaju i ni dinar više. Kako se to onda zove? Koliko ja znam on nije vlasnik ničega niti je ikad izvozio malinu. Vlasnici zadruge su svi zadrugari i imaju jednaka prava. Ti ljudi ne daju malinu ni kome već je zajednički skladište. Za ostale gluposti ću im dati vašu sugestiju. Uostalom predložiću im Vas. Zadnjih godina kad dodje sezona ja samo na televiziji slusam i gledam o malini i nikako mi nije jasno kako vi proizvodjaci ne mozete da se dogovorite? Pre par godina kukali ste na sav glas samo da stranci dodju, dodjose i ti stranci pa sad opet niste zadovoljni. Kukali ste kako nemate nikakve podsticaje, jedne godine ste dobili bili mogucnost da skladistite malinu i resite taj najveci problem kada u spicu sezone ne mozete malinu eventualno terati negde drugde ukoliko je cena bolja kao sto je bila prosle godine, ali ni to vam nije odgovaralo. Bespovratno ste dobili svoju hladnjacu cini mi se u Prilikama koju je udruzenje na kraju izgubilo jer su zadrugari mislili da su najpametniji, najbolji i najpozvaniji da se uhvate u kostac sa poslom kojim se do tada nisu bavili. Bojim se da imate ozbiljan problem oko legitimiteta, jer malo malo pa menjati zahteve izgleda krajnje neozbiljno, nedostaje vas doslednost a sve zbog toga sto necete da sednete i da se dogovorite koji su vasi najveci problemi i kako bi ti problemi mogli da se rese. Necete realno da pogledate istini u oci, necete da konsultujete ljude iz struke... To vas ne vodi nigde, to nas samo vodi u nove strajkove, saljuci tako losu sliku u svet o nama samima. A to sto ste napisali da je negde roba bila skuplja a negde jeftinija, valjda je to odlika pravog trzista, nisu ni cene na pijacama u Srbiji iste nego variraju pa ljudi koji rade na pijacama ne izlaze na proteste i ne prave svima probleme. Trziste sa malinom je kao jedna ogromna pijaca gde su cene sarenolike a sve u zavisnosti od procene onoga ko kupuje robu. Nije ista cena za voce na pocetku i na kraju sezone, nije ista cena za razlicite kvalitete i razlicite regione, negde je malina kvalitetnija, negde se bolje stiti, negde postoji veca kultura branja a negde ima veca konkurencija sto sve utice na cenu. Vi uporno ove cinjenice ignorisete, trazite nesto a ni sami niste sigurni u to, tj kontradiktorni ste sami sebi. Mucno je to gledati a sto je najgore necete da pitate one koji znaju. Ako sam dobro razumeo covek koji je osnovao zadrugu nema nikakvog iskustva u izvozu malina i sad svi proizvodjaci buduci zadrugari treba da veruju u njegove sposobnosti koje nisu uzgred navedene, niti radno iskustvo, nikakve reference jer on je jako pametan i sigurno ce naci plasman za izvoz malina... Zanimljiva strategija kako privuci zadrugare, sve me ovo podseca na jedan malo drugaciji scenario od pre neku godinu ali dobro covek bez referenci i bez radnog iskustva u izvozu malina je sigurno savrsen izbor za posao koji bi trebalo da obavlja neko ko se u to razume kako bi se izbegle eventualne greske koje skupo mogu da kostaju sve zadrugare. Velika zelja i entuzijazam koji imate pozdravljam, ali ne pozdravljam svojeglavost, neprofesijalnost, nepricipijelnost oko vasih stavova, nerazumevanje problematike i odsustvo svake zelje da vase udruzenje podignete na jedan puno visi nivo... Ovako rezultati ce izostati ili ce biti jako mali a to nije ni zelja ni cilj bilo koga od vas. Ne sumnjam da je to ogroman posao sama org. Svidja mi se sto se ide sa jedinstvenom prihranom, zastitom i insistira na kvalitetnom plodu. Razmatra se mogucnost podizanja kvalitetnog maticnjaka sa novim sortama. Jednostavno hajdemo napred pa dokle stignemo da nam ne bude kasnije zao sto nismo ni probali. Koliko smo se puta pokajali sto se nekoj dobroj zeni nismo ni ponudili. Saglasan sam sa tobom samo nisam sa redosledom.... Prvo postavite ljude i sistem, postavite pravila igre a kad malina dodje onda cete lako. Sa dobrim i kvalitetnim ljudima sigurno cete vise i robe privuci nego sada kada se ne zna ko sta radi.... Post Poznavaoca prilika je vrlo jednostavan i praktican u normalnim drustvima i teoretski vrlo jednostavan predlog resenja problema malinarstva u Srbiji. Iz Rima, Zeneve, Brisela,Pariza, Beograda to je tako jednostavno i logican sled poteza i radnji. Kešneš pare kojih nemaš , ugovoriš prodaju 1000 tona maline koje nemaš, angazujes nekog menadzera koji zna lepe price na Nemackom,Engleskom, Francuskom... Ma covece u Srbiji je 1000 proizvodjaca maline koje ni na isti vaser neces naterati zajedno a kamo li organizovati tako kako predlazes. Ja bih zaista bio presretan da se to desi sa nama da postanemo jasno , perspektivno udruzenje koje bi postovao svaki svetski kupac malina pa i nase Velike Bele Mede. Post Poznavaoca prilika je vrlo jednostavan i praktican u normalnim drustvima i teoretski vrlo jednostavan predlog resenja problema malinarstva u Srbiji. Iz Rima, Zeneve, Brisela,Pariza, Beograda to je tako jednostavno i logican sled poteza i radnji. Kešneš pare kojih nemaš , ugovoriš prodaju 1000 tona maline koje nemaš, angazujes nekog menadzera koji zna lepe price na Nemackom,Engleskom, Francuskom... Ma covece u Srbiji je 1000 proizvodjaca maline koje ni na isti vaser neces naterati zajedno a kamo li organizovati tako kako predlazes. Ja bih zaista bio presretan da se to desi sa nama da postanemo jasno , perspektivno udruzenje koje bi postovao svaki svetski kupac malina pa i nase Velike Bele Mede. Sve sam vec ranije napisao sa pretpostavkom da se para nema. Sto se tice nedostatka sredstava, upravo i udruzenje ima za cilj da se sredstva udruze kako bi proizvodjaci bili zajedno jaci. E sad to sto su proizvodjaci razjedinjeni onda nije problem drzave niti monopola onda je to problem samih proizvodjaca i na tome treba da se radi. Sto se tice menadzera i angazovanje istog, udruzenje moze veoma lako po simbolicnoj ceni manje ce dnevno da kosta nego neko koga bi danas platili da vam recimo poprska maline ili zategne zicu da dobije vrhunskog savetnika, postoje razni programi koji se nude a necu vam pricati koliko su u tim programima favorizovanja udruzenja i koji su svima dostupni, ali naravno posto to ovi iz udruzenja sigurno znaju onda nema potrebe da im pricam kako to ide, oni ce nekoga vec angazovati koji imaju i po 5 stranica referenci citao sam par takvih CVja gde je do tancina opisano gde su sve radili i kakvo iskustvo poseduju ti stranci vole da se hvale sa time , nisu ko nasi ljudi ovde koji nikome ne treba da objasnjavaju kako su oni jako sposobni Sve ovo sto ste napisali u svom postu je stvar dobre organizacije i ne zahteva velika novcana sredstva. Ma svi ste u pravuuu...! Al ipak nesloga bar ozbiljnih proizvodjaca je glavni PROBLEM.... Kad bi se udruzili al ne po Vasim receptima vec kad pocne berba da nece da beru dok se ne dogovori neka za sve prihvatljiva cena A oni sto u kolicima voze malinu na otkup. Na taj nacin bi se u prvih 10-15 dana dok traje podbirivanje.... Al da nije one ---Nedaj boze da se srbi sloze sta sve oni mozeee..? Ma svi ste u pravuuu...! Al ipak nesloga bar ozbiljnih proizvodjaca je glavni PROBLEM.... Kad bi se udruzili al ne po Vasim receptima vec kad pocne berba da nece da beru dok se ne dogovori neka za sve prihvatljiva cena A oni sto u kolicima voze malinu na otkup. Na taj nacin bi se u prvih 10-15 dana dok traje podbirivanje.... Al da nije one ---Nedaj boze da se srbi sloze sta sve oni mozeee..? Odlicno sad da ode neko iz udruzenja u ministarstvo poljoprivrede i da trazi da im se provere knjige lepo. Ja ne mogu da verujem da mogu da budu toliko bezobrazni. Nema potrebe da se gledaju knjige, svi imaju zavrsne racune koji su svima dostupni, tu moze sve da se vidi samo neke stvari moraju malo da se razumeju. Posao sa vocem je nisko profitabilna delatnost, na ulozena sredstva ostvaruje se jako mali prinos ali ako se dosta radi i tih par procenata je dovoljno. Kada se pominju procenti treba imati na umu stopu armotizacije a hladnjace su objekti koji imaju izuzetnu veliku stopu amortizacije jer se brzo habaju , mislim da je za hladnjace 17% na godisnjem nivou nisam bas siguran u ovaj podatak, ali svakako stopa amortizacije je veca nego kod drugih delatnosti sto znaci konstantna i ogromna ulaganja. E sad ovih par procenata znaci cistu dobit, ovde je uracunata i amortizacija objekta. Svako ima mogucnost sam da napravi svoju hladnjacu i da zaradi veliki novac, problem kod nas Srba i naseg mentaliteta je taj sto niciji uspeh ne prastamo, ne kazu dzabe, Srbin ce ti sve oprostiti ali uspeh nikako.... Odlicno sad da ode neko iz udruzenja u ministarstvo poljoprivrede i da trazi da im se provere knjige lepo. Ja ne mogu da verujem da mogu da budu toliko bezobrazni. Ima u vezi ovoga jedna zanimljiva i poucna istinita prica. U jednoj uspesnoj srpskoj firmi radio par godina jedan radnik koji je uporno kukao na malu platu i uvek je govorio kako on radi za jako male pare dok direktor vozi novi auto, putuje, zivi zivot onako kako bi zeleo da zivi i ovaj radnik. Jednog dana direktoru je puklo pred ocima, pozvao ga je u svoju kancelariju i pitao, zasto stalno kuka na platu i da li bi i on voleo da zivi i vozi auto koji vozi njegov direktor. Ovaj ja naravno potvrdno klimnuo glavom i rekao da bi sve voleo sto ovaj ima. Direktor mu je predlozio da budu partneri u poslu da on kupi deo firme i da srazmerno tome dele i dobit. Kako zapitao je radnik, ja nemam novac, radim za malu platu.... Imas li kucu pitao je direktor, ovaj je odgovorio potvrdno naravno da imam, tu zivim. Znaci da imas novac, mozes da odes u banku i zalozis kucu i dodjes da kupis akcije firme. Radnik je na to poceo da muca i da se premislja i na kraju je odgovorio JA NE BIH ZA RIZIKUJEM.... Ovaj mu je na to uzvratio, to sam hteo da cujem, mozes se vratiti na posao.... Za pametnog dosta a druga medalja cele price je sledeca, firma jeste uspesna bila tada, ali u ogromnim kreditima sto svakako nosi veliki rizik koji je vlasnik preuzeo na sebe onoga trenutka kada je usao i investicije i zalozio svoju celokupnu imovinu kod banke. Novi dzip je bio na lizing , ali radnik to nije video i naravno mislio je da je zivot lep divan i bajan a da samo on ima probleme. Neko ili pocne da radi, rizikuje i na kraju dobije ili izzgubi sve, oni koji ne zele da rizikuju nikad ne mogu ni da dobiju a ne mogu ni da izgube. Zato se pokrenite, preuzmite zivot u svoje ruke, nemojte vecito da vam drugi budu krivi za vase neuspehe. I na kraju krajeva nista nije onako kako izgleda da jeste.... Sve ima svoje i prednosti i mane.... Malina otkupljena po 177 din,a prodaje se samo po 380din,ne znam kako mogu da se uklope uopšte. Kad budu počeli da klasiraju malinu,i budu počeli da odvajaju kvalitet od loma,smatraću da su prestali da nas kradu. Godišnja zarada od 1000000 evra,na 100000 kg ,je bolja solucija od kanabisa,zato su sve strukture umešale prste,a najlakše je skidati kajmak sa tuđe grbače. Hladnjače koje su propale,propale su zbog nestručnosti i što je bankama dozvoljeno da rade šta hoće. Ove godine nije imalo razloga da cena bude manja nego prethodne,već je zbog potražnje trebala biti veća. Koja to firma prikazuje dobit,jedino ona kojoj trebaju krediti... Izvozna cena se nikad neće znati,jer se ne prodaje krajnjem kupcu,već izvezu sami sebi,pa tek onda prodaju. Malina otkupljena po 177 din,a prodaje se samo po 380din,ne znam kako mogu da se uklope uopšte. Kad budu počeli da klasiraju malinu,i budu počeli da odvajaju kvalitet od loma,smatraću da su prestali da nas kradu. Godišnja zarada od 1000000 evra,na 100000 kg ,je bolja solucija od kanabisa,zato su sve strukture umešale prste,a najlakše je skidati kajmak sa tuđe grbače. Hladnjače koje su propale,propale su zbog nestručnosti i što je bankama dozvoljeno da rade šta hoće. Ove godine nije imalo razloga da cena bude manja nego prethodne,već je zbog potražnje trebala biti veća. Koja to firma prikazuje dobit,jedino ona kojoj trebaju krediti... Izvozna cena se nikad neće znati,jer se ne prodaje krajnjem kupcu,već izvezu sami sebi,pa tek onda prodaju. Ja ne sanjam nista i nemam nista protiv da hladnjacari zarade pare i voze sta voze itd,i to je njihov biznis i treba da dobro zarade,ja imam protiv lazi izvozne cene,prikazivanja pozitivne nule itd,otimacine od otkupa maline,sanu malinara da podignu protiv gradne mreze od cega. Da je srece da je ovo uredjeno kao sto sam gore napisao i da drzava ne dopusta bankama da nas pljackaju sa kamatama gde bi smo bili. Jedan posao je dobar ako su obadve strane zadovoljne,ako ne od posla nista. A posla jos uvek ima jer ljudi kod nas nemaju da uloze u nesto novo,malinjak stoji te stoji,malo ga obradi,pa sta uberes,hladnjaca koliko plati,plati,bolje ista nego nista i tako to funkcionise. Da u ovoj drzavi postoje poslovi i sredstva dostupna,svi bi se batalili malina i presli na nesto drugo,ali od toga nista jer je i drzava bankrot. Ko nije radio maline pogotovu vece malinjake ne zna o cemu pricam,koliko je tu rada ulozeno,borba sa vremenskim uslovima,borba sa beracima itd. Problem je i sto mi ovde generalizujemo hladnjacare. Mali hladnjacari,a takvih je 90% su posrednici,i oni nisu predmet kamiona i aviona,njima je dosta bolje od proizvodjaca ali nema tu aviona i kamiona. Onih 10% ojadise malinare,a i vas male hladnjacare. Takoda ja razumem i vas sto se bunite jer samo onih 10% skida kajmak svima nama,ali oni se ne oglasavaju,niti imaju potrebu za tim,moze im se,jebu nas,jebu vas,mi se raspravljamo i svadjamo,a oni kupuju avione i kamione. Uvek nam je tudje sladje. Ako vi mislite da zaista tako moze da se zaradi, odmah idite i vi uradite isto... Da iko od vas zna da cita finansijske izvestaje lako bi mogli da vidite i kolika su kreditna zaduzenja pojedinih firmi sto kratkorocna sto dugorocna, ali vas to ne zanima, ta strana medalje nije zanimljiva, zanimljiva vam je samo ona lepsa strana medalje, ali nazalost zivot nije uvek bas lep. Smesno - - - - - - - - - - Koliko sam ja razumeo generalni stav je da se dobit od prodaje podeli 60 prema 40 u korist proizvodjaca,kada se oduzmu troskovi proizvodnje proizvodjaca i troskovi hladnjacara. Na ovaj nacin je trebala da bude formirana cena za proslu godinu. Vi samo gledate dobit, ima li gde u vasoj racunici, amortizacija objekta, vracanje preskupih kredita i drugi prateci troskovi a ponekad i nepredvidjeni kada nesto prestane da radi, kada kupac iz nekog razloga reklamira robu i sl. Druga stvar, koliko hladnjaca ima u Srbiji sad slobodnu robu, tj robu da nije vec prodata i da ceka vreme kada ce biti isporucena? Da li znate po kojim su cenama ugovarane kolicine maline iz prosle godine? Gledam ja sve to. I ja imam amortizacije ali ih niko ne racuna naravno mnogo manje u skladu sa ulaganjem ,imam kredit koji uzimam pred berbu jer svako vece treba isplatiti berace,hraniti ih mesec dana pare cu naplatiti u novembru ,imam kredit za traktor jer kada sam 2010 poceo da radim malinu imao sam samo dedovinu,a posebno su mi bitni ti drugi posebni troskovi 2012 u drugoj godini pogodila me je takva susa 100 dana nije bilo kise a temperature oko 40 da mi se 20 ari posusilo,a 80 ari 2013 nisam imao sta da berem jer su lastari slabo odraslii nisam imao racun da platim radnike jer biim ucinak branja bio veoma slab odnosno meni bi veoma malo para ostalo da nisam imao racun da to radim a uredno sam obradjivao malinjak,prskao ,frezerirao,zakidao zaperke,djubrio,itd. Prosle godine od tih 80 ari 65 je bilo vrh a ove ako bog da svih 80. Tako da rizik cuvanja robe u hladnjaci i rizik proizvodnje pod vedrim nebom je neuporediv. Ja gledam samo dobit sto je i normalno jer zato i radim i przim se po suncu dok drugi lade jaja ispred hladnjace. Dobit treba da imaju svi u lancu i da bude rasporedjena na posten nacim uzimajuci u obzir sve troskove i proizvodjaca i hladnjacara ALI TO NIJE TAKO i nemojte toliko braniti jacu stranu ove price. Poznavalac prilika zasto u svojim postovima nijednom ne spomenuste da i proizvodjaci imaju iste te ne predvidjene troskove. Naravno da i proizvodjaci imaju troskove i naravno da i oni treba da zarade ali treba da zarade srazmerno riziku koji preuzmu na sebe. Stavite na papir sve sto vi ulozite u proizvodnju sa jedne strane a sa druge strane vidite koliko ulaze u posao jedna hladnjaca i koliki rizik preuzima hladnjaca. Cesto hladnjace rizikuju jako puno da bi zaradile nekoliko procenata i tih nekoliko procenata ne bude na kraju bas toliko koliko pojedinci misle jer svake godine po nekoliko velikih hladnjaca propadne i to hladnjaca sa jako ozbiljnim menadzmentom i pristupom poslu. Sto se tice vas, stvar sa susom bi ste resili da ste imali sistem za navodnjavanje, no dobro mozda niste imali mogucnosti za tako nesto. Nazalost poznajem proizvodjace koji voze luksuzne automobile a nemaju sistem za navodnjavanje, nemaju protivgradnu mrezu, jednoj recju ne razmisljaju o poslu dugorocno a takvim ljudima je svaka cena mala pogotocu kad ih ne daj boze zadesi neka prirodna nepogoda, a sa danasnjom tehnologijom svaka prirodna nepogoda moze da se predupredi. Najvece plantaze jabuka u Srbiji imaju sisteme da navodnjavanje, protiv gradne mreze i gomilu drugih savremenih stvari koji im omogucavaju sigurnu i stabilnu proizvodnju. Ja u svkojim postovima ne branim ni jednu stranu, jer sam rekao jos na pocetku da nijedna strana ovde ne igra fer i posteno nijedna strana ovde ne razmislja o poslu dugorocno zato su obe strane u problemima u kojima se inace i nalaze, samo te probleme neko primecuje selektivno braneci jednu ili drugu stranu. Ako se upustite malo dublje u analizu videcete da nijedna hladnjaca nije bas u tako sjajnoj situaciji kako vi mislite. Obaveze su velike, rizici takodje a svake godine sve je teze i teze raditi. I proizvodjaci su na istim mukama, nedovoljno sredstava, nedovoljno ulaganja u proizvodnju i tako mnogi samo prezivljavaju od jedne berbe do druge, cesto zaduzujuci gotovo ceo rod a da uopste malina nije ni stigla do branja. Izlaz sam vam napisao kako mozete da popravite svoj polozaj, resenje je krajnje jednostavno ali mora da se radi. Ali pocnite to vec danas jer ako pocnete sutra onda ste vec jedan dan izgubili. Ako mislite da ćete napraviti pare tako što ćete napraviti hladnjaču i raditi samo malinu, onda se grdno varate, tako je nećete ni otplatiti. Moj otac i ja se još razmišljamo šta da radimo za hladnjaču, dal da pravimo ili ne, jer mi smo svesni da to nije med i mleko, mnogo je zajebanije nego što ljudi misle. Veću zaradu ima malinar sa 0,5ha dobrog malinjaka nego posrednik koji otkupi 100 000kg maline, zato smo i odlučili da zasadimo 1ha-1,5ha pored kuće. Ali sve su to ulaganja od drugih izvora prihoda. Ako su to ulaganja iz drugih izvora prihoda onda pod hitno prekinite da se bavite malinom jer je to kako vi objasnjavate vase ekonomsko samoubistvo. Da je sve tako kako pricate odavno bi vi prestali da se bavite malinom, ali ja vas pitam koja je profitabilnija kultura od malina za brdsko planinski deo Srbije gde su usitnjeni posedi i gde je iskljucena upotreba neke velike mehanizacije zbog same konfiguracije terena? Tih 10% sto izvozi nisu najbolji, nisu najpametniji nisu oni izmislili posao sa malinom, oni su samo ulagali u marketing u razne strane i domace menadzere isli su na razne manifestacije umrezavali su se i tako su dosli do ljudi neophodnih da bi se bavili izvozom. Svaka mala hladnjaca moze to da uradi, ali mora puno da ulaze, da rizikuje, mora da se posveti poslu i mora tacno da zna sta zeli u poslu da postigne. Retki su oni koji ozbiljno prilaze poslu, uvek je lakse sedeti i kukati kako neko drugi uzima novce umesto nas. Nemojte kukati nad svojom sudbinom, nemojte kriviti druge za vase neuspehe, pocnite da radite bolje i vise od drugih kako bi ste ih stigli i prestigli. To je jedino i pravo resenje. Pa od cega da se ulozi kad je mlad malinjak,ne dolaze pare odma po sadnji. Samoubistvo nije jer ja ulazem to jest vi upravo mi to i preporucujete,unapredjujem svoj malinjak i borim se. Nadam se da rezultati nece izostati. Drugo ti koji izvoze imaju kapital od miliona eura sto je za jednog proizvodjaca ne moguce. Nemojte brkati babe i zabe. Ja i da napravim hladnjacu,opet moram njima dati malinu i opet nista nisam dobio osim 0,2 evra za skladistenje. Ne moguce je napraviti veliku hladnjacu koja ima kolicinu za izvoz. Ne kada je mozda bilo moguce,svercovalo se ikralo na sve strane pa su nikle i hladnjaace. Pa od cega da se ulozi kad je mlad malinjak,ne dolaze pare odma po sadnji. Samoubistvo nije jer ja ulazem to jest vi upravo mi to i preporucujete,unapredjujem svoj malinjak i borim se. Nadam se da rezultati nece izostati. Drugo ti koji izvoze imaju kapital od miliona eura sto je za jednog proizvodjaca ne moguce. Nemojte brkati babe i zabe. Ja i da napravim hladnjacu,opet moram njima dati malinu i opet nista nisam dobio osim 0,2 evra za skladistenje. Ne moguce je napraviti veliku hladnjacu koja ima kolicinu za izvoz. Ne kada je mozda bilo moguce,svercovalo se ikralo na sve strane pa su nikle i hladnjaace. Put od hiljadu milja pocinje sa prvim korakom. Dosta mi je vise defetizima, ja ne volim defetizam, ja sam borac i kada gubim i kada dobijam. Kazete da je mlad malinjak, svaka cast, prvi korak ste napravili imate svoj cilj i sigurno cete to sto zelite ostvariti. Ne izvoze samo ti sto imaju kapital od milion eura, izvoze i drugi samo vi ne znate, mnogo firmi iz Srbije izvoze, neke su vece neke su manje, svako radi onoliko koliko moze. Ja sam vam zato dao resenje kako i vi mozete da dodjete do kapitala od milion ili cak nekoliko miliona eura, ali morate da radite, veliki novac ne pada sa neba, veliki novac se zaradjuje. A vi sad da napravite hladnjacu kako kazete i da udjete u posao sa istom zeljom i entuzijazmom kao sto sada ulazite kada podizete svoj zasad ja vam garantujem da bi vec prve godine uz prave ljude mogli da izvezete odredjenu kolicinu robe. Nemojte robovati predrasudama, u danasnje vreme svako moze da zaradi, pitanje je samo koliko zeli da se posveti poslu. Nastankom politicke anarhije,koja je proizvela jos vecu privrednu,ekonomsku,ponajvise trgovinsku pa ako hocete i drustvenu anarhiju,koja nazalost vecini nedonosi nista dobro,a realno ni drzavi u celini. Mi kao da smo rodjeni da unistimo sami sebe. Ali tako je kako je! O udruzenju- Svaki pocetak je tezak,pa i njihov. Ako budu iole uspesni,vremenski ce ojacati,naucice mnogo stosta,imace i marketing,i menadzment i plasman itd... U tom slucaju sto im ja apsulutno ne zelim oni najslabiji ce platiti najveci ceh!? O sposobnom menadzeru- To ce ici malo teze,takav sposoban koi ima veze,sposobnost probijanja na trziste ,cilja vece kompanije i firme gde mu je dobit veca,mislim da mu tako slabasno udruzenje nije bas interesantno,a nesposoban i nestrucan udruzenju nije ni potreban. Ali sacekajmo malo,nemojmo suditi i osudjivati unapred. Za mnogo toga ste upravu,i iz vaseg ugla je to tako,mi barem oni koji to mogu treba da ucinimo nesto da nebi padali na milost ili nemilost drugima. Ali rekao bih da iz ugla proizvodjaca nemate kako bih rekao taj opus stvari. Problema na pretek,cesto slabi i zavisni od tekuce proizvodnje,su nemocni za bilo sta. Mislim da postojecim stanjem svi gubimo! Ama ljudi sto rece Pole svi ste za ponesto upravu! O sposobnom menadzeru- To ce ici malo teze,takav sposoban koi ima veze,sposobnost probijanja na trziste ,cilja vece kompanije i firme gde mu je dobit veca,mislim da mu tako slabasno udruzenje nije bas interesantno,a nesposoban i nestrucan udruzenju nije ni potreban. Ali sacekajmo malo,nemojmo suditi i osudjivati unapred. Pravi menadzer sa preko 30 godina iskustva i rada u velikoj zapadnoj firmi svakako ce prihvatiti poziv i rado pomoci udruzenju... Pa jednostavno to je za njega izazov, on je finasijski obezbedjen, radio ceo zivot i zaradio da moze lagodno da zivi i sto je najvaznije ceo zivot navikao da se bori na trzistu. Ta borba njega pokrece i on bez te borbe ne moze da zivi to je za njega zivot. Ukoliko to pronadje kod vas pomocice i 200% od svojih mogucnosti. Ovde je presudna licna energija i motivisanost. Licno sam imao priliku da radim sa ovakvim ljudima i njihovo iskustvo, znanje i poznavanje trzista je enormno. To sto vas oni nauce ne mozete nauciti ni na jednom fakultetu ili poslovnoj skoli. Ne kaze se dzabe da sve moze da se kupi osim iskustva. Nazalost nagledao sam se na pojedinim priredbama situacija kada ovakvi ljudi ugovore sastanke nasim poslovnim ljudima a oni zakasne na sastanak jer su prethodno vece bili u provodu. Desi li se nesto slicno slobodno zaboravite na bilo kakvu pomoc jer amaterizam bilo kakve vrste oni NIKAD ne prastaju. DA poznavalac samo toliko takvog menadzera treba pronaci,kljucna a najteza stvar! O riziku svakog posla je svesna i vecina proizvodjaca, Ko trazi on ga nadje a ko ga ne trazi taj ga ne moze nikad ni naci. Imate programe podrske stalno otvorene gde mnogo dobrih ljudi ima, gledate i trazite ih na osnovu CVa i njihovih kvalifikacija. Svako trazi ono sto zeli, neko zeli coveka iz marketinga, nego iz organizacija poslovanja, neko iz oblasti finansija... Znam za nekoliko takvih programa ali sta da pisem kada ima ljudi koji to sve znaju i siguran sam da rade na tome mislim na ljude iz udruzenja da takvog coveka angazuju. Postavio bih vam rado da vidite jedan takav CV ali nemam pravo na to jer su imena firmi koja se tu pominju svima dobro poznata. Ko trazi on ga nadje a ko ga ne trazi taj ga ne moze nikad ni naci. Imate programe podrske stalno otvorene gde mnogo dobrih ljudi ima, gledate i trazite ih na osnovu CVa i njihovih kvalifikacija. Svako trazi ono sto zeli, neko zeli coveka iz marketinga, nego iz organizacija poslovanja, neko iz oblasti finansija... Znam za nekoliko takvih programa ali sta da pisem kada ima ljudi koji to sve znaju i siguran sam da rade na tome mislim na ljude iz udruzenja da takvog coveka angazuju. Postavio bih vam rado da vidite jedan takav CV ali nemam pravo na to jer su imena firmi koja se tu pominju svima dobro poznata. Ma dobro je da pisete,zato ovaj forum i sluzi valda. Zasto se uzbudjujete ako vas neko osporava,ima i onih drugih. Po meni je najgora varijanta licemerje,i neiskrenost. Ja sve sto pisem pisem iskreno i onoliko koliko znam i koliko i kako mislim da je ispravno,netvrdim da sam bas uvek u pravu,ali sam uvek bez lazi. Ma dobro je da pisete,zato ovaj forum i sluzi valda. Zasto se uzbudjujete ako vas neko osporava,ima i onih drugih. Po meni je najgora varijanta licemerje,i neiskrenost. Ja sve sto pisem pisem iskreno i onoliko koliko znam i koliko i kako mislim da je ispravno,netvrdim da sam bas uvek u pravu,ali sam uvek bez lazi. Ne uzbudjujem se i ja pisem, svoje malo i smatram korisno znanje delim besplatno sa drugima. Neko ce to razumeti a neko nece, svako ima pravo da misli onako kako zeli. Sve ostalo cemo lako... Vladane, već sam ranije pisao da sam lično predavao strancu po strogim uslovima. Do 2 kg u gajbice , uvek redovno oprane , sa praćenjem celokupne proizvodnje, morali smo da predamo papir o izvršenoj analizi zemljišta, vršena analiza ploda u toku berbe, bez predate kompletne statistike djubrenja i prskanja se nije moglo naplatiti , predavana dva puta dnevno u plitke gajbice......... Ovo gore što pišeš ne razumem na šta se odnosi. To je možda bilo u drugim krajevima ali u Arilju je u pitanju DOGOVOR. I jedino nam je DOGOVOR odredio cenu. Mislim na dogovor hladnjačara. Vladane, već sam ranije pisao da sam lično predavao strancu po strogim uslovima. Do 2 kg u gajbice , uvek redovno oprane , sa praćenjem celokupne proizvodnje, morali smo da predamo papir o izvršenoj analizi zemljišta, vršena analiza ploda u toku berbe, bez predate kompletne statistike djubrenja i prskanja se nije moglo naplatiti , predavana dva puta dnevno u plitke gajbice......... Ovo gore što pišeš ne razumem na šta se odnosi. To je možda bilo u drugim krajevima ali u Arilju je u pitanju DOGOVOR. I jedino nam je DOGOVOR odredio cenu. Mislim na dogovor hladnjačara. Postovani, zaista razumem vas gnev jer se osecate prevarenim zato sto ste dali najbolji kvalitet koji je izjednacen cenovno sa ovima drugima koji se nisu toliko trudili, sa druge strane pogadja vas i saznanje da je u drugim krajevima cena maline bila veca. Pitanje nagradjivanja za dobar kvalitet je nesto cime moraju dobro da se pozabave hladnjace ukoliko ekonomski zele da prezive. Ono sto nikako ne mogu da razumem to je vasa rec DOGOVOR. Dogovor u vezi cega, kako, ko, sa kime? Da li znate da u vasem kraju ima par stvarno ozbiljnih inostranih firmi a pre par godina ste kukali sa pricom samo da nam stranci dodju i da se oslobodimo ovih nasih hladnjacara koji nam skidaju kozu sa ledja , koje rade za razlicita trzista i svima njima je cilj da uzmu sto vise robe. Drugo, u tom kraju imate i par ozbiljnih domacih firmi koje opet imaju isti cilj a to je uzeti sto vecu kolicinu robe. O kakvom vi onda dogovoru pricate, dogovorna ekonomija ona socijalisticka je davna proslost, trziste je otvoreno i svako moze da kupuje robu ukoliko to zeli. Posebno me iritira kod vas sto stalno potencirate pricu o teorijama zavere kako neko tamo negde kroji cenu maline a svima normalnim je jasno da cenu odredjuje trziste, ponuda i potraznja. A vi proizvodjaci, do kada cete da kukate, ako vam uslovi ne odgovaraju koje vam trenutno nude hladnjace u vasem kraju, udruzite se imate sav postupak napisan kako se treba organizovati i vi posle diktirajte cenu, placajte vise od njih samo ako uspete u svemu tome da nadjete ekonomsku racunicu. Sve je prosto i jednostavno, ali nasi ljudi ne vole puno da se muce, ne vole da rizikuju, vole sve da dobiju na gotovo. To nazalost tako ne ide, mozda je nekad moglo ali sada u ovim okolnostima nema sanse. Prestanite vise da kukate pocnite da radite, samo tako mozete uspeti i mozete biti zadovoljni. Ona zna da mora odmah da trci brze od najbrzeg lava ili ce biti pojedena. Ali, kada se sunce probudi i lav se takodje probudi. On zna da mora odmah da trci brze od najsporije gazele ili ce umreti od gladi. Konacno nija vazno da li ste gazela ili lav. Ako mislite da ćete napraviti pare tako što ćete napraviti hladnjaču i raditi samo malinu, onda se grdno varate, tako je nećete ni otplatiti. Moj otac i ja se još razmišljamo šta da radimo za hladnjaču, dal da pravimo ili ne, jer mi smo svesni da to nije med i mleko, mnogo je zajebanije nego što ljudi misle. Veću zaradu ima malinar sa 0,5ha dobrog malinjaka nego posrednik koji otkupi 100 000kg maline, zato smo i odlučili da zasadimo 1ha-1,5ha pored kuće. Ovo je vec drugi put da pises gluposti o nerentabilnosti hladnjaca. To sto ti i tvoj otac imate takvo misljenje je vasa stvar ali nemojte siriti pogresne informacije ovde. Hladnjaca je izuzetno isplativa i moze da se radi namenski SAMO I ISKLJUCIVO ZA MALINU. Ako pogodite godinu vracate investiciju za godinu ako ne onda za dve. Evo vam primer ove godine 1. A sad da ispravim ove gluposti koje si napisao. Standard cena za LEDJENJE znaci samo za ledjenje maline je 0. Hladnjacar za to cuva malinu oko mesec i po dana ili po dogovoru a onda moras da mu placas za skladistenje. Znac imas 15dana posle berbe da je prodas za te pare. Dalje niko od hladnjacara koji sebi mogu da priuste da kupuju malinu nece raditi usluzno ledjenje jer je cena smesna u odnosu na zaradu od prodaje. Za malu hladnjacu nema radnika ramova viljuskara poreza jer ti kao mali proizvodjac ne placas porez UH ZABORAVIH DA TI NISI PROIZVODJAC. A ovu glupost o 50ari i 100tona necu ni da komentarisem. Narode slobodno pravi hladnjace i samo za malinu jer je zarada veoma dobra. Ako se i desi imacete jednu godinu u 5 da date malinu u originalu ispod 2 evra. Dohvati se covek i struje pa da vam kazem i to da Hladnjaca od 10tona ne moze da potrosi vise od 30000dinara dok je u fazi ledjenja i par hiljada kada odrzava minus. Odrzavanje Hladnjaca se odprilike svodi na to da ti taj koji ti je uradio hladnjacu dodje pusti je u rad na pocetku sezone i eventualno da je predaci na odrzavanje posle berbe. Dalje sto se tice komponenti imate garanciju 2 godine naravno moze da se desi neka havarija kao i u svakom poslu ali racunajte da sa dobro projektovanom hladnjacom i kvalitetnim uredjaima budete mirni oko 5godina. Posle toga je boze pomozi pa dokle dotera. Nemojte slusati svakoga CAK NI MENE nego mislite svojom glavom i sami istrazujte da li se nesto isplati ili ne isplati. Posto neki ljudi ovde kao da pokusavaju da napakoste,a ne da pomognu. Ovo je vec drugi put da pises gluposti o nerentabilnosti hladnjaca. To sto ti i tvoj otac imate takvo misljenje je vasa stvar ali nemojte siriti pogresne informacije ovde. Hladnjaca je izuzetno isplativa i moze da se radi namenski SAMO I ISKLJUCIVO ZA MALINU. Ako pogodite godinu vracate investiciju za godinu ako ne onda za dve. Evo vam primer ove godine 1. A sad da ispravim ove gluposti koje si napisao. Standard cena za LEDJENJE znaci samo za ledjenje maline je 0. Hladnjacar za to cuva malinu oko mesec i po dana ili po dogovoru a onda moras da mu placas za skladistenje. Znac imas 15dana posle berbe da je prodas za te pare. Dalje niko od hladnjacara koji sebi mogu da priuste da kupuju malinu nece raditi usluzno ledjenje jer je cena smesna u odnosu na zaradu od prodaje. Za malu hladnjacu nema radnika ramova viljuskara poreza jer ti kao mali proizvodjac ne placas porez UH ZABORAVIH DA TI NISI PROIZVODJAC. A ovu glupost o 50ari i 100tona necu ni da komentarisem. Narode slobodno pravi hladnjace i samo za malinu jer je zarada veoma dobra. Ako se i desi imacete jednu godinu u 5 da date malinu u originalu ispod 2 evra. Dohvati se covek i struje pa da vam kazem i to da Hladnjaca od 10tona ne moze da potrosi vise od 30000dinara dok je u fazi ledjenja i par hiljada kada odrzava minus. Odrzavanje Hladnjaca se odprilike svodi na to da ti taj koji ti je uradio hladnjacu dodje pusti je u rad na pocetku sezone i eventualno da je predaci na odrzavanje posle berbe. Dalje sto se tice komponenti imate garanciju 2 godine naravno moze da se desi neka havarija kao i u svakom poslu ali racunajte da sa dobro projektovanom hladnjacom i kvalitetnim uredjaima budete mirni oko 5godina. Posle toga je boze pomozi pa dokle dotera. Nemojte slusati svakoga CAK NI MENE nego mislite svojom glavom i sami istrazujte da li se nesto isplati ili ne isplati. Posto neki ljudi ovde kao da pokusavaju da napakoste,a ne da pomognu. Sa takvim pristupom poslu i tako povrsnom kalkulacijom necete stici bas daleko. PAUN vam je lepo napisao sta i koliko se zaradjuje, vi mislite da je to puno vise, pokusajte, posao i trazi preduzimljive ljude, odvazne hrabre one koji smeju da se uhvate u kostac sa problemima. Posao sa hladnjacom je nisko profitabilna delatnost, sta to znaci, to znaci da u praksi na ulozena sredstva ne mozete ocekivati neku enormnu dobit, jer su i ulaganja velika, tim pre teze je za pocetnike jer nemaju trziste i prinudjeni su da robu prodaju drugima koji posle sami izvoze. Sa hladnjacom da se zaradi moze, ali ne toliko koliko vi mislite... Svi ovde pominju samo dobre godine i kada cena ide gore, a sta se desava kada cena pocne naglo da ide dole, jeste to doziveli kada u bilo kom poslu, jer znate ko tada opstaje a ko izlazi iz igre? Nema potrebe da se gledaju knjige, svi imaju zavrsne racune koji su svima dostupni, tu moze sve da se vidi samo neke stvari moraju malo da se razumeju. Posao sa vocem je nisko profitabilna delatnost, na ulozena sredstva ostvaruje se jako mali prinos ali ako se dosta radi i tih par procenata je dovoljno. Kada se pominju procenti treba imati na umu stopu armotizacije a hladnjace su objekti koji imaju izuzetnu veliku stopu amortizacije jer se brzo habaju , mislim da je za hladnjace 17% na godisnjem nivou nisam bas siguran u ovaj podatak, ali svakako stopa amortizacije je veca nego kod drugih delatnosti sto znaci konstantna i ogromna ulaganja. E sad ovih par procenata znaci cistu dobit, ovde je uracunata i amortizacija objekta. Svako ima mogucnost sam da napravi svoju hladnjacu i da zaradi veliki novac, problem kod nas Srba i naseg mentaliteta je taj sto niciji uspeh ne prastamo, ne kazu dzabe, Srbin ce ti sve oprostiti ali uspeh nikako.... U jednoj uspesnoj srpskoj firmi radio par godina jedan radnik koji je uporno kukao na malu platu i uvek je govorio kako on radi za jako male pare dok direktor vozi novi auto, putuje, zivi zivot onako kako bi zeleo da zivi i ovaj radnik. Jednog dana direktoru je puklo pred ocima, pozvao ga je u svoju kancelariju i pitao, zasto stalno kuka na platu i da li bi i on voleo da zivi i vozi auto koji vozi njegov direktor. Ovaj ja naravno potvrdno klimnuo glavom i rekao da bi sve voleo sto ovaj ima. Direktor mu je predlozio da budu partneri u poslu da on kupi deo firme i da srazmerno tome dele i dobit. Kako zapitao je radnik, ja nemam novac, radim za malu platu.... Imas li kucu pitao je direktor, ovaj je odgovorio potvrdno naravno da imam, tu zivim. Znaci da imas novac, mozes da odes u banku i zalozis kucu i dodjes da kupis akcije firme. Radnik je na to poceo da muca i da se premislja i na kraju je odgovorio JA NE BIH ZA RIZIKUJEM.... Ovaj mu je na to uzvratio, to sam hteo da cujem, mozes se vratiti na posao.... Za pametnog dosta a druga medalja cele price je sledeca, firma jeste uspesna bila tada, ali u ogromnim kreditima sto svakako nosi veliki rizik koji je vlasnik preuzeo na sebe onoga trenutka kada je usao i investicije i zalozio svoju celokupnu imovinu kod banke. Novi dzip je bio na lizing , ali radnik to nije video i naravno mislio je da je zivot lep divan i bajan a da samo on ima probleme. Neko ili pocne da radi, rizikuje i na kraju dobije ili izzgubi sve, oni koji ne zele da rizikuju nikad ne mogu ni da dobiju a ne mogu ni da izgube. Zato se pokrenite, preuzmite zivot u svoje ruke, nemojte vecito da vam drugi budu krivi za vase neuspehe. I na kraju krajeva nista nije onako kako izgleda da jeste.... Sve ima svoje i prednosti i mane.... Ja rekoh da necu da odgovaram ali posto si resio mene da citiras da ti ponovo objasnim stvari sa terena. Prvo iz cele ove tvoje bajke kone je veoma poucna slazem se sa to om za rizik upade mi u oci ovaj DZIP. Koji ce coveku koji je sve zalozio da napravi tu firmu dzip,e tako je i Zimonja puko. Znas ko je Zimonjic. A sad sto se tice amortizacije hladnjace kao sto napisah radi bez poteskoca oko 5godina ,a moze i duplo samo je pitanje hoces li posle tih 5rizikovati da ti isparivac ili kompresor riknu u sred ledjenja. I kada se racuna amortizacija racunaju se samo rashladne komponente sistema paneli i ostalo ne. Sad sto se tice zarade ona se krece od 10% kod losih godina do 25% kada je dobra godina za hladnjacare. Pre nego sto pocnes da teoretises ovo su cifre sa terena proverene nije g6h12 nije teorija nego proverene informacije. Sad stvarno vise necu odgovarati cak i ako me budes citirao ponovo jer nema poente vise iznositi cinjenice kad ti i par hladnjacara ovde otkriste toplu vodu. Pozdrav - - - - - - - - - - da pojasnim po zaradom od 10-25% podrazumevam kolicinu rode koja je zaledjena a koja cisto ostaje hlasnjacaru. Ja rekoh da necu da odgovaram ali posto si resio mene da citiras da ti ponovo objasnim stvari sa terena. Prvo iz cele ove tvoje bajke kone je veoma poucna slazem se sa to om za rizik upade mi u oci ovaj DZIP. Koji ce coveku koji je sve zalozio da napravi tu firmu dzip,e tako je i Zimonja puko. Znas ko je Zimonjic. A sad sto se tice amortizacije hladnjace kao sto napisah radi bez poteskoca oko 5godina ,a moze i duplo samo je pitanje hoces li posle tih 5rizikovati da ti isparivac ili kompresor riknu u sred ledjenja. I kada se racuna amortizacija racunaju se samo rashladne komponente sistema paneli i ostalo ne. Sad sto se tice zarade ona se krece od 10% kod losih godina do 25% kada je dobra godina za hladnjacare. Pre nego sto pocnes da teoretises ovo su cifre sa terena proverene nije g6h12 nije teorija nego proverene informacije. Sad stvarno vise necu odgovarati cak i ako me budes citirao ponovo jer nema poente vise iznositi cinjenice kad ti i par hladnjacara ovde otkriste toplu vodu. Vi ste u velikoj zabludi, kada bi bila tacna tvrdnja u vezi zarade koju vi iznosite, onda bi pojedinci samo trebali da rade jednu sezonu i ceo zivot bi posle toga bili obezbedjeni ali to naravno nije tako. Posao je takav da uvek moze da se propadne, ali jedino vi mislite da hladnjace enormno zaradjuju a kada neko propadne onda tu cinjenicu zaboravljate. Ja se ne bavim provereni ciframa sa terena i pricama rekla kazala koje se slusaju u kafanama, ja se bavim realnim poslom, sto znaci da sve sto vi kazete moze da se pobije samo jednim kratkim pogledom u zavrsne racune firmi koje se bave vocem. Tu sve pise i koliko su zaradili i kolika potrazivanja imaju prema bankama i dobavljacima, samo malo treba biti pismen i to procitati. Naravno tu odredjene stvari mogu da se ulepsaju ali u osnovi stanje je jako realno. Tek kada vidite necije obaveze i prihode mozete da kazete da li je neko nesto zaradio ili ne. Svaki knjigovodja ili bankar ce se slatko nasmejati kada mu budete rekli 10% je zarada hladnjaca a o 25% necu ni da govorim. Ovo vise zalazi u domen knjigovodstva a tu nisam neki veliki strucnjak da bih bas detaljno mogao da objasnim. Zarada se gleda na osnovu necijeg prometa a to sta je kome i koliko ostalo cisto i slicne price, nisu relevantne kod ozbiljnih ljudi, kod recimo nekog knjigovodje, bankara ili menadzera.... Ja nemam proverene informacije, ali vidim da pare koje imaju hladnjacari svejedno veliki ili mali nisu normalne... A proizvodjaci, pokrpili osnovne troskove, pa nemaju para ni za djubrivo. Na osnovu cega zakljucujete da neko ima novac, jer samo na osnovu auta koji vozi? Jako je to plitkoumno razmisljanje sa vase strane, jer danas je zaista lako uzeti dobar auto, mogucnosti ima na pretek ali, uvek ima ono ali... Da li znate kakvi su zavrsni racuni tim hladnjacama, koliko duguju bankama, koliko dobavljacima za sirovinu a koliko ostalim dobavljacima kutije, kese, viljuskari i slicne stvari koje su neophodne za proizvodnju. Retke su hladnjace koji finansijski dobro stoje, jer uglavnom se preinvestiraju, zaborave da procene svoje realne mogucnosti, nekad pogrese na trzistu i tu izgube novac itd... Razlog sto se sire je rizik koji prihvataju novim investicijama i novim zaduzenjima kod banaka. E sad pravo pitanje za vas je da li smatrate da je zaduzenje dobro i da li bi ste se vi zaduzili kao oni i preuzeli rizik na sebe? Na zapadu svi voze dobra kola a opet nisu svi uspesni. Ali nasa percepcija uspeha usled sveopste degradacije kompletnog drustva i siromasenja istog dovela je vecinu na rub egzistencije a sam tim promenila i neke normalne sisteme vrednosti pa sada vise nego ikada ranije gledamo preko plota a sta komsija radi i kako on ima a ja nemam a nikad da se zapitamo sta mi mozemo da uradimo za nas, kako mi mozemo da se udruzimo komsijom i prijateljem pa da i mi postanemo uspesni. Ne udruzuje se uvek kapital, nekad moze da se udruzi i znanje, razne ideje, potrebna je samo malo veca preduzimljivost kod nasih ljudi da se pokrenemo i krenemo da radimo a malo manje da gledamo i budemo zavidni prema onima drugima koji na prvi pogled imaju vise od nas. Marko987, samo me zanima kako si dobio zaradu od 1. Može, ali malo sutra. Ajde skupio si nekako za hladnjaču, šta dalje? I tako svake godine dok ne dođeš do novca kad ćeš moći da pokriješ otkup, e tek onda možeš da zaradiš neke veće pare, kad ne zavisiš ni od koga. Toliko o tome koliko je lako. A vidim prozivaš me gore da nisam proizvođač. Trenutno nisam, ali biću, zato sam i došao ovde na forum da pročitam iskustva drugih ozbiljnih proizvođača, ali nisam ni hladnjačar. Druze sad ti pricam iz najbolje namere,ako imas sredstava pravi hladnjacu i sadi malinu. Pokrij je mrezama napravi na rih tvojih hektar 1. Ovo ato ti pricas se odnosi na ogromne hladnjace a ovo nije forum za hladnjacare. To sto neko uzima 350000 evra kredita znaci da mora da ima makar milionce u imovini da bi kredit dobio tako da ne brinem ja za njega. Ovo sto si mi ti napriocao o hladnjacama je ista prica polovine hladnjacara u Ivanjici. Jos jednom ti kazem sadi malinu pokrivaj mrezom kada predjes prinos od vagon pravi hladnjacu ledi svoje veruj mi zarada je vise nego dobra - - - - - - - - - - Takodje ako ti treba nesto o proizvodnji pitaj neko ce vec pomoci ali nemoj vise o hladnjacama jer stvarno iznos stvari koje nisu tacne - - - - - - - - - - Zaradu sam dobio tako sto oduzmem trenutnu cenu originala od cene koja je nama isplacena. Stim da troskovi hladnjace od 10 tona godisnje ne prelaze 600 evra. Svaka ozbiljna hladnjaca koja izvozi ima firmu preko,licno znam dve. One izvoze svojim firmama po ceni ne znatno uvecanoj od odkupa i skladistenja i tako na kraju prikazu pozitivnu nulu ili onih 2,5 %,i imaju super pricu za proizvodjace i drzavu kako je izvozna cena mala i nemaju nikakvu zaradu,a firma preko pravi zaradu i radi posao. Ovde se vraca deo novca samo koliko je potrebno za troskove odrzavanja firme,da bude likvidna. Ovo sto pisem je prica o onima sto izvoze a ne o posrednicima hladnjacarima koji su isto jebani od ovih izvoznika ali duplo manje od proizvodjaca. Vladan Spas Zvanicna cena izvoza maline kako pisu mediji je 3,3evra sto je 400 din. Ja ne izvozim malinu i zato je nemoj meni nuditi i nemoj menjati teze. Ti sto imas robu koju si platio proizvodjacu 1,45 evra mozes je prodati izvozniku po 2,2 evra,a on izvesti po 3,3. Besmisleno je ovde voditi polemiku jer ne vodi nikuda. Samo znam da ce nam se ovo svima u lancu obiti o glavu,ako ne skoro bar za 10 godina ce i to doci,stariji ljudi kojih je najvise kad pomru njihova deca nece nastavljati ovaj posao jer je veoma tezak,smanjivace se povrasine,a hladnjace nece imati dovoljno robe. Onda ce cena skociti ali dok se posade novi malinjaci,novi ljudi nauce kako da rade i povratimo kolicine koje mozemo prodati,izgubicemo trziste i opet jovo nanovo. Svaka ozbiljna hladnjaca koja izvozi ima firmu preko,licno znam dve. One izvoze svojim firmama po ceni ne znatno uvecanoj od odkupa i skladistenja i tako na kraju prikazu pozitivnu nulu ili onih 2,5 %,i imaju super pricu za proizvodjace i drzavu kako je izvozna cena mala i nemaju nikakvu zaradu,a firma preko pravi zaradu i radi posao. Ovde se vraca deo novca samo koliko je potrebno za troskove odrzavanja firme,da bude likvidna. Ovo sto pisem je prica o onima sto izvoze a ne o posrednicima hladnjacarima koji su isto jebani od ovih izvoznika ali duplo manje od proizvodjaca. Ako je to tako kao sto vi kazete a ja tvrdim da nije, kako onda pojedine velike hladnjace propadnu? Nasi ljudi za svoje frustracije ili svoje neuspehe uvek ce naci krivca a nikad nece pogledati istini u oci i videti kako sebi mogu najbolje da pomognu. Drugo ako je sve tako lako i jednostavno, sta vas sprecava da otvorite hladnjacu, napravite ne jednu nego barem 5 firmi napolju i vi robu prodajete po neverovatno velikih cenama, nemojte mi reci da to ne bi ste voleli... Vas recnik je krajnje neprimeren i vulgaran, ja ne vidim razlog cemu tolike frustracije, sve sam lepo nekoliko puta objasnio kako se stvari rade, sta je potrebno za izvoz, sta je potrebno da bi se udruzili i sami prodavali svoju robu... Potrebno je da budete odvazni i pocnete da radite, znam da je tesko raditi ali i ovi sto izvoze i ovi drugi kako vi volite da kazete posrednici, to su ljudi koji rade i svako u tom lancu zaradjuje. A na kraju zarade i proizvodjaci, jer nemojmo da se zanosimo time da bi ljudi malinu radili ako ne bi imali interesa. Problem je sto nam je sve unisteno a malina ne moze da apsorbuje toliku nezaposlenost i potrebe ogromnog broja ljudi. Ranije malina se koristila u vecini slucajeva kao dodatni prihod a sad je mnogima postala osnovni izvor prihoda. Hladnjace propadnu na nacin koji vi meni savetujete. Sad ja resim da napravim veliku hladnjacu i zgrnem pare. Da je tako lako svi bi to radili. Odem uzmem kredit koji je najskuplji na svetu i krenem. Napravim hladnjacu i mislim moja je,a ona ne da nije moja nego dugujem banci i nju i kamatu. Onda treba pare za otkup pa opet kredit ili prevara proizvodjace odlaganje placanja robe dok se malina ne proda ,pa onda krece bolji zivot jer sam sad gazda trosim vise nego sto imam,a nemam nista jer je sve bancino i tako dodje propast koju vi savetujete. Izvinjavam se na recniku ali onaj glagol je najbolje razumljiv termin u srpskom jeziku. Nemam nameru da budem ni vulgaran ni neprimeren,samo sam hteo da stobolje predstavim situaciju oko raspodele dobiti od posla sa malinama. Stalno se potencira prica o kvalitetu. Moj prosek u gajbi je 1,95 kg,imam vodu u malinjaku,tretiranja sva obavljena po preporuci instituta za vocarstvo,a malina mi isplacena po 170 din. Vasi stavovi se ne slazu sa onim sto se desava na terenu. U nekoj kancelariji to mozda tako izgleda. Moje misljenje je da je malinu isplatljivo raditi preko 1,5 eura minimalna zarada bez mogucnosti novih ulaganja ali ako hocemo da unapredimo i obezbedimo konstantan ro i kvalite potrebne su protivgradne mreze,arteriski bunari,sistemi za navodnjavanje i dr. Poznavalac-neprilika; Ono sto nikako ne mogu da razumem to je vasa rec DOGOVOR. Dogovor u vezi cega, kako, ko, sa kime? Da li znate da u vasem kraju ima par stvarno ozbiljnih inostranih firmi a pre par godina ste kukali sa pricom samo da nam stranci dodju i da se oslobodimo ovih nasih hladnjacara koji nam skidaju kozu sa ledja , koje rade za razlicita trzista i svima njima je cilj da uzmu sto vise robe. Drugo, u tom kraju imate i par ozbiljnih domacih firmi koje opet imaju isti cilj a to je uzeti sto vecu kolicinu robe. O kakvom vi onda dogovoru pricate, dogovorna ekonomija ona socijalisticka je davna proslost, trziste je otvoreno i svako moze da kupuje robu ukoliko to zeli. Posebno me iritira kod vas sto stalno potencirate pricu o teorijama zavere kako neko tamo negde kroji cenu maline a svima normalnim je jasno da cenu odredjuje trziste, ponuda i potraznja. Mislim da je zaista besmisleno dalje raspravljati jer se vidi da niste upućeni u stvari a i stvarno nemam vremena da objašnjavam sve od početka. Ti stranci koi kažeš imaju ovde u Arilju hladnjače postavljaju menadžere odavde iz Srbije. Ti menadžeri redovno sede po kafanama i po ručkovima u raznim restoranima. To mi gledamo očima i samo pretpostavljamo o čemu razgovaraju pred početak berbe. Verovatno o siru i kajmaku. Drugo kažeš da imaju svi cilj da otkupe što više robe - netačno. Čak i na 5 din više ja napuštam svog hladnjačara i tako razmišlja i većina. Imam u svojoj blizini 50 hladnjačara tako da bih uvek gledao jaču cenu. Ovde se radi o tome da otkupi onoliko koliko može a da plati što manje. To je drugi vid poslovanja na koi su se oni odlučili. Lobisti rade u svakom obliku trgovine. Naravno i ja bih to isto radio na njihovom mestu. Nekad su velike količine problem. Uglavnom je bolje manje robe , manje rada, manji troškovi , lakše prodati, veća razlika, veća dobit. Verovao ti u ovo ili ne mi ovde to znamo da se radi na takav način. Neki od hladnjačara to čak i javno govore. To je javna tajna. Znamo da je mimo zakona. Još jednu stvar ću ti reći. Još u martu mesecu prošle godine je gazdarica jedne od stranih firmi ustvari menadžer odavde iz Srbije rekla mojoj poznanici da će malina biti 1,35eur. Toliko je približno i bilo. Dakle znala je to u ovo doba godine kad još nije ni bila berba u Poljskoj. Za imena pomenutih ljudi mogu dati informacije u inbox. Karikirate ono sto covek napisa pa onda izvlacite zakljucke koji vama odgovaraju. A sve zato sto smatrate da znate potpunu istinu i ne bi ste da vas neko budi iz slatkog sna. To ne funkcionise kod nas ,ne zato sto je nemoguce ,vec zato sto je veliko pitanje dali mi to uopste hocemo i dali su dosadasnji pokusaji uradjeni na pravi nacin. Poznavalac prilika ovde iznosi sliku stvarnosti koja je drugacija od preovladjujucih stereotipa,i logicno je da mnogima smeta,ali ljudi,ako trenutno stanje nije dobro,onaj ko nas tera na razmisljanje nam samo pomaze. Ne moze se sva odgovornost prebaciti na drzavu i hladnjacare,iako svi znamo kolko je tu rupa. Time sebe ogranicavamo u mogucnostima da uradimo nesto vise,sami sebe kocimo. A skoro se nikad ne zahvali na postove nekadasnjih mudroseraaa kao sto su bili --- Lanjski sneg.... Neznam sta da mislim o postovima... Poguram misa na ikonu -Zahvali se - kad on na pola puta crkneee.... Al ipak se potajno nadam 2,3-2,5 eu makar za miker sto bi to i bila realna..... A skoro se nikad ne zahvali na postove nekadasnjih mudroseraaa kao sto su bili --- Lanjski sneg.... Neznam sta da mislim o postovima... Poguram misa na ikonu -Zahvali se - kad on na pola puta crkneee.... Al ipak se potajno nadam 2,3-2,5 eu makar za miker sto bi to i bila realna..... Sad ja resim da napravim veliku hladnjacu i zgrnem pare. Da je tako lako svi bi to radili. Odem uzmem kredit koji je najskuplji na svetu i krenem. Napravim hladnjacu i mislim moja je,a ona ne da nije moja nego dugujem banci i nju i kamatu. Onda treba pare za otkup pa opet kredit ili prevara proizvodjace odlaganje placanja robe dok se malina ne proda ,pa onda krece bolji zivot jer sam sad gazda trosim vise nego sto imam,a nemam nista jer je sve bancino i tako dodje propast koju vi savetujete. Izvinjavam se na recniku ali onaj glagol je najbolje razumljiv termin u srpskom jeziku. Nemam nameru da budem ni vulgaran ni neprimeren,samo sam hteo da stobolje predstavim situaciju oko raspodele dobiti od posla sa malinama. Stalno se potencira prica o kvalitetu. Moj prosek u gajbi je 1,95 kg,imam vodu u malinjaku,tretiranja sva obavljena po preporuci instituta za vocarstvo,a malina mi isplacena po 170 din. Vasi stavovi se ne slazu sa onim sto se desava na terenu. U nekoj kancelariji to mozda tako izgleda. Moje misljenje je da je malinu isplatljivo raditi preko 1,5 eura minimalna zarada bez mogucnosti novih ulaganja ali ako hocemo da unapredimo i obezbedimo konstantan ro i kvalite potrebne su protivgradne mreze,arteriski bunari,sistemi za navodnjavanje i dr. Ja ne savertujem vama da uzmete veliki kredit i da zgrnete velike pare kako ste sami napisali, bojim se da ste me pogresno razumeli. Ja savetujem sledece, obzirom da ste proizvodjac da nadjete jos takvih proizvodjaca i da zajedno popravite situaciju oko maline na koju trenutno niste zadiovoljni. Logika kaze da vise vas imate vece i daleko bolje sanse na trzistu, pocev od nabavke repro-materijala pa do kasnije prodaje gotove robe. Isto tako situacija u nasoj zemlji je vise nego jasna, drzava nije dovoljno jaka da vas pomogne cinila je to par puta i proizvodjaci to nisu umeli da iskoriste zato se sami morate organizovati ili prestati vise da kukate, defetizam koji sirite nikome nije doneo nista dobro ni pozitivno. Imas dobra razmisljanja oko organizacije , udruzivanja, ali brate ovo sa hladnjacarima ti promasi. Koliko hladnjacara ce ti otkriti stvarne otkupljene kolicine? Nista lakse nego u Srbiji nasteliti zavrsni racun i izvesti bilanse kako ti pase. Ne trebaju nam otkupljene kolicine da bi znali ko je sta uradio, treba nam njegov promet, i na osnovu njega to mozemo lako saznati. Sto se tice srednjih preduzeca oni imaju daleko vece pogodnosti ali i daleko veze obaveze, podlezu reviziji. Ja malo poznajem materiju za razliku od vas koji izgleda najvise volite price rekla-kazala... To moze da prodje kod nekoga neupucenog ali kod mene ne... Mozete mislite sta god zelite ali stanje stvari je takvo.... Je l ima neko podatak koliko su merodavne ove najave cena? Kod mene se pocetna cena sazna u pola branja. Malinu predajem hladnjaci koju drzi Elixir food iz Sapca. I zaista prvih 15-ak dana nikada nemaju cenu. A kada dodje taj kisni dan, bojim se da tada nikome u lancu nece biti lako.... A sa cime je to lako na selu? Da li postoji kultura sa kojom je prihod zagarantovan? Lako je teoretisati,ali u praksi je sve drugacije... Siguran sam da se proizvodjac nista ne pita i ne odlucuje. Malina nekada ima dobru cenu a nekada ne,kao i svaki drugi proizvod i ne treba praviti od toga preteranu nauku. Treba se truditi da se uradi sve kako treba i da se ispostuje sve u procesu proizvodnje ali cenu,kao i sve drugo,u ovoj zemlji diktira neko drugi. Poznavalac-neprilika; Mislim da je zaista besmisleno dalje raspravljati jer se vidi da niste upućeni u stvari a i stvarno nemam vremena da objašnjavam sve od početka. Ti stranci koi kažeš imaju ovde u Arilju hladnjače postavljaju menadžere odavde iz Srbije. Ti menadžeri redovno sede po kafanama i po ručkovima u raznim restoranima. To mi gledamo očima i samo pretpostavljamo o čemu razgovaraju pred početak berbe. Verovatno o siru i kajmaku. Drugo kažeš da imaju svi cilj da otkupe što više robe - netačno. Čak i na 5 din više ja napuštam svog hladnjačara i tako razmišlja i većina. Imam u svojoj blizini 50 hladnjačara tako da bih uvek gledao jaču cenu. Ovde se radi o tome da otkupi onoliko koliko može a da plati što manje. To je drugi vid poslovanja na koi su se oni odlučili. Lobisti rade u svakom obliku trgovine. Naravno i ja bih to isto radio na njihovom mestu. Nekad su velike količine problem. Uglavnom je bolje manje robe , manje rada, manji troškovi , lakše prodati, veća razlika, veća dobit. Verovao ti u ovo ili ne mi ovde to znamo da se radi na takav način. Neki od hladnjačara to čak i javno govore. To je javna tajna. Znamo da je mimo zakona. Još jednu stvar ću ti reći. Još u martu mesecu prošle godine je gazdarica jedne od stranih firmi ustvari menadžer odavde iz Srbije rekla mojoj poznanici da će malina biti 1,35eur. Toliko je približno i bilo. Dakle znala je to u ovo doba godine kad još nije ni bila berba u Poljskoj. Za imena pomenutih ljudi mogu dati informacije u inbox. Odmah imate jednu veliku gresku... Kako mislite da imate partnerski odnos sa nekim i kako ocekujete da vas taj neko postuje i uvazava kao proizvodjaca ako bi ste ga ostavili za 5 dinara i presli kod drugoga? Da li je takav odnos normalan, prijateljski, partnerski, nazovimo ga kako god hocemo.... Takav odnos steti i proizvodjacima i hladnjacarima i nazalost zbog takvog odnosa se nalazimo tu gde se nalazimo, na slepom koloseku. To sto se oni sastaju i pricaju, pa i vi se sastajete i pricate sa vasim kolegama, nije to nista cudno. Sto se tice cena, cenu uvek odredi trziste i to pre svega zapadna evropa koja tu istu nasu malinu i kupuje. Kupuju i drugi ali u znacajno manjim kolicinama. Opet vam kazem, ako niste zadovoljni onim sto vam hladnjace nude na tom terenu pokrenite se i organizujte se pa vi pocnite da se bavite poslom kojim se bave oni, pisao sam kako mozete samostalno da radite a pisao sam i kako mozete da se udruzite, treceg resenja nema. Ali mora da se radi, bojim se da ovde svi ocekujete nesto da padne sa neba, ocekujete da neko drugi resi vase probleme, da se zainteresuje za vas, ali to se nece dogoditi jer drzava nema snage da vam pomogne kada vam je pomagala to niste znali da iskoristite a koliko vidim i vi sami medju sobom tesko da mozete da se dogovorite. Da li postoji kultura sa kojom je prihod zagarantovan? Lako je teoretisati,ali u praksi je sve drugacije... Siguran sam da se proizvodjac nista ne pita i ne odlucuje. Malina nekada ima dobru cenu a nekada ne,kao i svaki drugi proizvod i ne treba praviti od toga preteranu nauku. Treba se truditi da se uradi sve kako treba i da se ispostuje sve u procesu proizvodnje ali cenu,kao i sve drugo,u ovoj zemlji diktira neko drugi. Kultura sa kojom je prihod zagarantovan je malina jer da je drugacije ljudi bi sadili musmule ili bi sadili dunje ili neku sasvim trecu kulturu. U smislu cenim svacije misljenje. Na ovaj forum sam dosao jer zelim da saznam vise od onoga sto znam,i ne smetaju mi ljudi koji se bezrazlozno prave pametni,preskocim post i to je to. Ti znas da li drzava ima snage i sta treba da uradi. Sto je mnogo mnogo je. Inace,neces verovati ali ima ljudi koji sade i dunje i musmule i neke trece kulture i siguran sam da se ne bi slozili da im je to neisplativo,kao sto ti mislis. Svako radi ono sta smatra da treba i trudi se i bori da to bude sto isplatljivije. Kao sto rekoh lako je teoretisati treba u njivi dokazati to o cemu se pametuje. U smislu cenim svacije misljenje. Na ovaj forum sam dosao jer zelim da saznam vise od onoga sto znam,i ne smetaju mi ljudi koji se bezrazlozno prave pametni,preskocim post i to je to. Inace,neces verovati ali ima ljudi koji sade i dunje i musmule i neke trece kulture i siguran sam da se ne bi slozili da im je to neisplativo. Kao sto rekoh lako je teoretisati treba u njivi dokazati to o cemu se pametuje. >HB>20Z5 A28<0,?@0B8< 20HC 48A:CA8XC 8 C >2><5 1>;4>20=>< X5 0H ?@>1;5<. >7=020;0F ?@8;8:0 7=0 :0:> 40 ?@>40 8 87@5:;0<8@0 @>1C @048 HB> 1>Y5 F5=5,B8?8G0= 70:>= B@68HB0 C 40=0HZ5< :0?8B0;8740 0 28 7=0B5 40 ?@>872545B5,X54=>AB02=> X5,B@510 >= 20<0 =5 =53> HB> 28 B@510B5 Z5 ?>A;>402F8... 0<5B=8 [5 B> AE20B8B8 8 =0?@028B8 4>10@ ?>A0>,=5 <>@0 >4<0E <8;8>=A:8 =53> <0;> ?> <0;>,E;04Z0G0 =5 <>@0 18B8 >3@><=0.. 8A0< C ?>A;C A0 <0;8=0<0 0; A0< 8AB> B0:> 7028A0= >4 B@68HB0 ?0 A5 ?><0;> @07C<5<. !25 =0X1>Y5 C ?@>872>4=>X 3>48=8. U smislu cenim svacije misljenje. Na ovaj forum sam dosao jer zelim da saznam vise od onoga sto znam,i ne smetaju mi ljudi koji se bezrazlozno prave pametni,preskocim post i to je to. Ti znas da li drzava ima snage i sta treba da uradi. Sto je mnogo mnogo je. Inace,neces verovati ali ima ljudi koji sade i dunje i musmule i neke trece kulture i siguran sam da se ne bi slozili da im je to neisplativo,kao sto ti mislis. Svako radi ono sta smatra da treba i trudi se i bori da to bude sto isplatljivije. Kao sto rekoh lako je teoretisati treba u njivi dokazati to o cemu se pametuje. Ja nisam imao nameru da vas uvredim, niti da podcenim proizvodjace musmula i dunja od dunje se pravi dobra rakija. Pokusacu sebe da preformulisem kako bi ste me bolje razumeli, za brdsko planinski deo Srbije koji karakterisu mali i usitnjeni posedi sigurno je najisplativija kultura za gajenje malina. Sto se tice drzave, drzava je vise puta pokusavala proizvodjace da pomogne, ali proizvodjaci nisu znali to da iskoriste, nazalost nasa dobro poznata srpska nesloga uzrok je mnogim problemima. Tvrdim kada bi proizvodjaci bili malo slozniji i kada bi angazovali prave ljude uz jasna pravila igre uspeh na duge staze ne bi izostao. Nazalost to se nece desiti tako brzo... Englezi kazu, No hard feelings ili bez uvrede u vezi prethodnog posta. >7=020;0F ?@8;8:0 7=0 :0:> 40 ?@>40 8 87@5:;0<8@0 @>1C @048 HB> 1>Y5 F5=5,B8?8G0= 70:>= B@68HB0 C 40=0HZ5< :0?8B0;8740 0 28 7=0B5 40 ?@>872545B5,X54=>AB02=> X5,B@510 >= 20<0 =5 =53> HB> 28 B@510B5 Z5 ?>A;>402F8... 0<5B=8 [5 B> AE20B8B8 8 =0?@028B8 4>10@ ?>A0>,=5 <>@0 >4<0E <8;8>=A:8 =53> <0;> ?> <0;>,E;04Z0G0 =5 <>@0 18B8 >3@><=0.. 8A0< C ?>A;C A0 <0;8=0<0 0; A0< 8AB> B0:> 7028A0= >4 B@68HB0 ?0 A5 ?><0;> @07C<5<. !25 =0X1>Y5 C ?@>872>4=>X 3>48=8. Svako treba da radi svoj posao i u svom poslu da bude najbolji. Problem kod nasih ljudi je u tome sto bi svi sve da rade a to nazalost nije dobro jer onda nista ne radimo kako treba. Vise puta razni podsticaji od drzave jedne godine drzava je nudila uslugu lagerovanja uz podsticaje i besplatna hladnjaca koju su dobili proizvodjaci da je taj projekat uspeo to bi bio pelcer i za druge gradove i mesta su sanse koje nisu iskoristene jer proizvodjaci nisu angazovali strucne ljude. Sa pogresnim ljudima svaki posao ce propasti. Svojim pisanjem zelim ljudima da razbijem stereotipe i predrasude kojima su izlozeni. A u vezi trzista, ja bih voleo da imamo pet puta veci devizni priliv od malina i da jos vise ljudi tu bude ukljuceno, jer bi tako svima nama bilo bolje. Pokusacu da nabrojim neke delatnosti i ljude koji imaju direktno ili indirektno koristi od proizvodnje maline: proizvodjaci kutija i kesa,proizvodjaci i distributeri razne opreme, elektroprivreda Srbije, ugostitelji, trgovine, transportna preduzeca, izvozna preduzeca, radnici raznih starosnih dobi koji usluzno beru maline i tako ostvaruju prihod, drzava, proizvodjaci hemije i vestackih djubriva, itd itd Efekat koji ovakva proizvodnja ostvaruje je zaista fantastican jer drzava ima cist devizni priliv koji je itekako vazan u situaciji kada imamo veliki problem sa deviznim deficitom. Bravo, konacno lepo razmisljanje, svima je jasno da ce cena ove godine biti visoka jer postoji potraznja, tu ne treba biti poseban strucnjak, ali sta ce biti kada je bude bilo u izobilju? A kada dodje taj kisni dan, bojim se da tada nikome u lancu nece biti lako.... Cekaj malo brate mili... Nemoj odmah da pricas o kisi a sunce jos nije ni stiglo. Ima ovde pametnih glava, smislicemo sta cemo. Ja imam neki slican petogodisnji plan kao marko987, ako ove godine bude ovako kao sto kazete, to moze samo da ubrza moje planove. Cekaj malo brate mili... Nemoj odmah da pricas o kisi a sunce jos nije ni stiglo. Ima ovde pametnih glava, smislicemo sta cemo. Ja imam neki slican petogodisnji plan kao marko987, ako ove godine bude ovako kao sto kazete, to moze samo da ubrza moje planove. Bravo, to je prava stvar, energicno odlucno i uvek napred, ko krene na svoj put sigurno ce stici a ko ne krene nece nikad. Sa takvim pristupom mozete uspeti. Sto se tice sunca, zaista je prosla a i po svemu sudeci ova godina bice godine sa velikom otkupnom cenom, a sigurno takva otkupna cena nece biti vecito, docice i tezak period a za takav period se pripremite sada kada je dobra cena, ili akumulacijom sredstava, ili udruzivanjem ili nekom inovacijom, prosirenjem proizvodnje, osavremenjivanjem proizvodnje i slicno. Najbolji opis stvari i kretanja na trzistu sam dao kroz jednu indijansku poslovicu, mozete da je nadjete na forumu, jako je poucna... Ja uvek volim pozitivne!! Naravno sto vise to bolje,oni pravi ce uvek i uloziti u sopstveni razvoj i napredak. Poznavalac Slozio bih se sa vama u ovom delu sto pricate o potrebi postizanja vece zarade na malini koja bi inertno povukla citavu lepezu ostalih cinilaca privrednog zivota od koga bi mnogi imali koristi, pocev od kafane,proizvodjaca gradjevinskog materijala,prodavaca masina,alata,opreme... Moja vizija napretka sveukupne ekonomije,kao laika bila bi sto veca zarade VECINE a ne sacice prebogatih i sto veca potrosnja a ne mrcvarenje,stednja od cga da se stedi ako se nema ,koja bi zavrtela ceo lanac i krug privrede, Malina bi upravo bila ako ne glavni onda jedan od vecih turbo motora razvoja. Ja uvek volim pozitivne!! Sa takvim pristupom mozete uspeti. Sto se tice sunca, zaista je prosla a i po svemu sudeci ova godina bice godine sa velikom otkupnom cenom, a sigurno takva otkupna cena nece biti vecito, docice i tezak period a za takav period se pripremite sada kada je dobra cena, ili akumulacijom sredstava, ili udruzivanjem ili nekom inovacijom, prosirenjem proizvodnje, osavremenjivanjem proizvodnje i slicno. Najbolji opis stvari i kretanja na trzistu sam dao kroz jednu indijansku poslovicu, mozete da je nadjete na forumu, jako je poucna... Prosle godine nije bila dobra cena odnosno bila je u macvanskom okrugu,u zlatiborskom i moravickom 170 din,sto je minimalna prihvatljiva cena. U tome je problem,problem o kojem se ne razgovara. Kada sam poceo berbu hladnjacar mi je rekao da ce cena kod nas krenuti sa 200 din,prvih sedam dana cene nije ni bilo istaknute,da bi onda okacili 150 din,a u isto to vreme u Sapcu se privodi berba po ceni od 230 din. Kasnije je uz pritisak Vlade dodato 20 din i malina nam isplacena po 170. O kretanju cene na trzistu od 100 km bih imao razumevanja da su osilacije 10%,sve preko toga je neka ne casna radnja. Da je ova malina namenjena za domace prilike u svezem stanju mozda bih i razumeo ovoliku razliku Sabac blizi Beogradu,manje maline nego u Arilju i Ivanjici ali za inostrano trziste opravdanja nema. Ovde je jasno da su nam hladnjacari oteli 60 din. Sta li je u pitanju? Pa sa obzirom na sve ovo i ovogodisnju potraznju za malinama ako se udostoje da nam udele 1,8 e bice to to. Sve preko toga gledace da uzmu za sebe. O raspodeli dobiti nema nista. Daj boze da gresim ali... Dogovor je dogovor Prosle godine nije bila dobra cena odnosno bila je u macvanskom okrugu,u zlatiborskom i moravickom 170 din,sto je minimalna prihvatljiva cena. U tome je problem,problem o kojem se ne razgovara. Kada sam poceo berbu hladnjacar mi je rekao da ce cena kod nas krenuti sa 200 din,prvih sedam dana cene nije ni bilo istaknute,da bi onda okacili 150 din,a u isto to vreme u Sapcu se privodi berba po ceni od 230 din. Kasnije je uz pritisak Vlade dodato 20 din i malina nam isplacena po 170. O kretanju cene na trzistu od 100 km bih imao razumevanja da su osilacije 10%,sve preko toga je neka ne casna radnja. Da je ova malina namenjena za domace prilike u svezem stanju mozda bih i razumeo ovoliku razliku Sabac blizi Beogradu,manje maline nego u Arilju i Ivanjici ali za inostrano trziste opravdanja nema. Ovde je jasno da su nam hladnjacari oteli 60 din. Sta li je u pitanju? Pa sa obzirom na sve ovo i ovogodisnju potraznju za malinama ako se udostoje da nam udele 1,8 e bice to to. Sve preko toga gledace da uzmu za sebe. O raspodeli dobiti nema nista. Daj boze da gresim ali... Dogovor je dogovor Cena svake robe se bazira na osnovu vise raznih cinilaca, to sto je kod vas bila manja cena a negde drugde veca cena znaci da su razliciti akteri na trzistu procenili da im treba roba i da mogu da plate vise odnosno manje kada je to moguce. U kapitalizmu nema puno ljubavi, svi rade za profit, ja razumem da je to surovo ali i zivot je surov pa ga opet zivimo. Nema tu necasnih radnji kako vi napisaste, trziste reaguje onako kako reaguje, ni drugi poljoprivredni proizvodi nemaju svuda istu cenu, da li svi poljoprivrednici treba da izadju i strajkuju zato sto su cene na trzistu razlicite, ili bi mozda trebalo ponovo da uvedemo komunizam, koje je po vama pravo resenje? Po meni je mnogo bolje da se pokrenete i radite umesto sto sirite defetizam kako vas je neko pokrao kako se hladnjace obogatise i slicne gluposti, jer samo radom i ozbiljnim pristupom poslu mogu se napraviti rezultati. Ako niste zadovoljni onim sto vam hladnjace na vassem terenu nude, pokrenite se i umesto sto kukate preuzmite stvari u svoje ruke. Organizujte sa prijateljima svoju hladnjacu ili samostalno. Nemojte mi reci da nemate novca i da vas 10, 20 ne moze da skupi pocetni kapital dovoljan za pocetak rada, to su samo price onih ljudi koji su navikli da kukaju i uvek da im neko drugi bude kriv za njihove neuspehe ili da im drzava obezbedi sve kao u vreme komunizma ali toga vise nema nazalost. Sto se tice raspodele dobiti, zasto bi neko sa vama delio dobit? Koji razlog ima za to? Vi gledate samo dobit a ne gledate rizike koje preuzima jedna i druga strana, smatram da hladnjace preuzimaju puno veci rizik od proizvodjaca. Krucijalan problem ovde je sto proizvodjaci nece partnerski odnos sa hladnjacarima, ako bi se napravio partnerski odnos onda bi mogla i raspodela dobiti u nekom procentu, ali kakav partnerski odnos kad vi ni sami medju sobom jedni drugima ne verujete... U srzi svih problema izmedju hladnjacara i proizvodjaca je nesloga, zavist, nerazumevanje i slicne druge negativne osobine koje unistavaju i jednu i drugu stranu. Ako bi se obe strane dogovorile odnos bi mogao da bude sledeci, vi dajete robu hladnjaci x, ona vam isplati deo novca a deo novca kada proda svu malinu po unapred definisanoj raspodeli dobiti. U slucaju da se dobit ne ostvari onda se nista i ne isplacuje i ovo bi bila korektna prica jer bi onda i proizvodjac prihvatio da preuzme deo rizika na sebe. Ovo je ostvarivo samo trebaju pametni ljudi da sednu i da se dogovore. Vise vas koji se odluce na ovakvu pricu, zajedno udruzeni, nadjite obrazovanog coveka iz struke koji ce hladnjacara da kontrolise i svi srecni i zadovoljni. Ovo bi bilo korisno i za hladnjace jer onda ne bi morali da uzimaju skupe kredite deo kamate bi otisao proizvodjacu a deo bi ostao hladnjaci a robu bi prodavala hlanjaca kada proceni da je najbolji trenutak za to. Ovo je win win situacija gde i jedna i druga strana dobija. Ali ovde se opet vracamo na pocetak price, ljudi moraju da se udruze, moraju da promene nacin razmisljanja, pogleda na svet, da se oslobode predrasuda, da se moralno i duhovno uzdignu, moraju da angazuju strucne ljude sa iskustvom i znanjem a strucni ljudi nece da rade za dzabe, pravi strucnjaci rade na procenat zele da budu dobro placeni jer znaju koliko vrede. A to je sta znaci dogovor izmedju hladnjaca, sto su ljudi pre mene pokusali da ti docaraju, ali nisi bas dobro razumeo sta su hteli da kazu. Ja cu da ti objasnim na konkretnom primeru visnje, jer to radim, a ne malinu, ali sustina je ista. Samo molim te nemoj u odgovoru da mi pises sta raspravljas u ovoj temi a nemas malinu, jer i jedno i drugo moraju da se predaju hladnjaci cim se oberu, tako da je vrlo slicno. Dakle, kod mene imaju dva glavna otkupljivaca. Jedan se seti podigne na 105din. Vidi drugi sutra niko kod njega nije dosao, a ocekivao je bar 100tona taj dan. Sedne u auto, provoza sr, vidi o cemu se radi. Sutra podugne na 110din. Sada kod njega krcato, a ovaj prvi se cese i razmislja sta je sad? Nisam valjda juce sa onom navalom otkupio sve sto postoji? Sedne u kola i provoza se. Vidi o cemu se radi, podigne i tako dalje. Kucam na telefonu pa mozda ima malo gresaka. Sve u svemu zavrsi se berba sa cenom od 120din. Prvih par dana svi kod onog na 50. Vidi dobro mu ide pa krene da trazi dlaku u jajetu. I pocne svima da prica druga klasa. Naravno svi nagrnu kod onog od 45 i na kraju on vise otkupi. I na kraju vide da ne valja da se takmice, pa sednu i dogovore se. Daj da damo istu nisku cenu, pa ko kod koga hoce neka preda, ali cene ne dizemo. Ako neko bas bude u manjku robe, i dalje ne dizemo cene, nego mu ovaj koji je otkupio vise salje deo robe. Mislim da je bilo vrlo jednostavno objasnjenje? A to je sta znaci dogovor izmedju hladnjaca, sto su ljudi pre mene pokusali da ti docaraju, ali nisi bas dobro razumeo sta su hteli da kazu. Ja cu da ti objasnim na konkretnom primeru visnje, jer to radim, a ne malinu, ali sustina je ista. Samo molim te nemoj u odgovoru da mi pises sta raspravljas u ovoj temi a nemas malinu, jer i jedno i drugo moraju da se predaju hladnjaci cim se oberu, tako da je vrlo slicno. Dakle, kod mene imaju dva glavna otkupljivaca. Jedan se seti podigne na 105din. Vidi drugi sutra niko kod njega nije dosao, a ocekivao je bar 100tona taj dan. Sedne u auto, provoza sr, vidi o cemu se radi. Sutra podugne na 110din. Sada kod njega krcato, a ovaj prvi se cese i razmislja sta je sad? Nisam valjda juce sa onom navalom otkupio sve sto postoji? Sedne u kola i provoza se. Vidi o cemu se radi, podigne i tako dalje. Kucam na telefonu pa mozda ima malo gresaka. Sve u svemu zavrsi se berba sa cenom od 120din. Prvih par dana svi kod onog na 50. Vidi dobro mu ide pa krene da trazi dlaku u jajetu. I pocne svima da prica druga klasa. Naravno svi nagrnu kod onog od 45 i na kraju on vise otkupi. I na kraju vide da ne valja da se takmice, pa sednu i dogovore se. Daj da damo istu nisku cenu, pa ko kod koga hoce neka preda, ali cene ne dizemo. Ako neko bas bude u manjku robe, i dalje ne dizemo cene, nego mu ovaj koji je otkupio vise salje deo robe. Mislim da je bilo vrlo jednostavno objasnjenje? Tu ima vise faktora, jedan od tih faktora je sledeci, i jedan i drugi rade za neke hladnjacu, pretpostavimo da rade za dve iz razlicith mesta hladnjace. Te dve razlicite hladnjace tu robu moraju da izvezu ili rade za nekoga na domacem trzistu koji ce je dalje sam izvesti. I u jednom i u drugom slucaju imaju neki limiti, zna se gornja cena makar u jednom trenutku i neko ma koliko hteo nesto skuplje da plati ne moze jer je dostigao cenovni limit ekonomski on nema vise racunicu da podize cenu jer nema zarade vise ili racuna da je nece biti ili mozda ne zeli da ulazi u preveliki rizik, mozda je deo robe ugovorio a drugi nije i onda ne zeli da rizikuje puno jer kad prodje seozna i jedan i drugi imaju istu robu koja mora da ispunjava odredjene kriterijume a i jedan i drugi imaju razlicite otkupne cene. Koji tu jos faktori igraju, neko moze bolje da proda robu, neko ima velike obaveze pa je zadovoljan i da radi za manju dobit, neko se trudi samo da uposli radnike itd itd. Svako ima neku ideju kada nastupa na trzistu, puno je promenljivih da bi smo znali i prodrli u srz svakog od ucesnika na trzistu. Na kraju krajeva, nase voce zavrsi najcesce u zapadnoj evropi i mnogi zele sto bolju cenu pa ko se tu kako snadje. Nadam se da sam uspeo makar malo da vam docaram situaciju jako svestan da voce ne trpi dugo stajanje jer se time ostecuje i gubi na kvalitetu. Moj je savet uvek isti, ako niste zadovoljni pokrenite nesto sami ili zajedno sa jos nekim. Najgore je kukati jer time ne resavate svoj problem a cinite da se samo lose osecate. Visnja je bila losa prosle godine sto ne znaci da ce biti i ove, kako god, POSLE KISE DOCICE I SUNCE samo treba to izdrzati kada je visnja u pitanju i obratno kada su u pitanju neke druge kulture. Otkup voca je kao pijaca a na pijaci ste bili i znate kako stvari funkcionisu... Resenje kako to moze da se predupredi sam vec napisao, na vama je da radite kao do sada, jednom u 5 godina da budete zadovoljni sa cenom ili da sami pokusate pa kako se snadjete. Poznavac-neprilika E ovo bi bilo slobodno trziste o kome vi govorite,gde se takmice da odkupe sto vise,sto boljeg kvaliteta i to da plate sto vise cenovni limit ,koliko kome robe treba. A ovde je prica da se dogovore da plate minimalno. Cim na jednom istom mestu nema pomeranja cene to je dogovor,a u suprotnom je trzisna utakmica. Znam,znam udruziti se i pobediti,druge nema,ali nadam se da ste shvatili da je ovde ipak dogovor u pitanju. A ovde je prica da se dogovore da plate minimalno. Cim na jednom istom mestu nema pomeranja cene to je dogovor,a u suprotnom je trzisna utakmica. Znam,znam udruziti se i pobediti,druge nema,ali nadam se da ste shvatili da je ovde ipak dogovor u pitanju. Mislim da sam pogresno shvacen, cenovni limit znaci da sve preko te cene oni nece da imaju zaradu. A u odredjivanju cene kao na berzi, prodaju se ocekivanja, odnosno koliki ce biti rod a kolika potraznja. Ovi iz Sapca su bolje procenili i bolje platili a ovi iz Arilja nerealno i samim tim vrhunski prosli a sto uopste nece uticati da ove godine bolje plate. A u odredjivanju cene kao na berzi, prodaju se ocekivanja, odnosno koliki ce biti rod a kolika potraznja. Moze biti i cenovni limit do koje cene se moze platiti otkup otkupni limit. Previse je igre reci ja sam shvatio kao sto sam sad napisao opkupni limit. Citirao sam cunamija jer je to objasnjenje mog posta sto se tice npr. Dakle, nisu otkupljivaci nakupci nego 2 hladnjace, jedna kapaciteta 6. Jer, bolje zaraditi i manje, ali opet zaraditi, neko ne zaraditi nista, plus struju placa isto i za pun kapacitet i za pola kapaciteta, jer svejedno mora ceo prostor da hladi, sto znaci da bi bio i u gubitku. I komsija prihvati i stavi cenu 55din, kaze meni dovoljno i 3din, pogotovo sto znam da ce ceo grad kod mene da preda eto taman objasnjenja kako je u sapcu bio 230din, jer ljudi nisu pohlepni, nego idu na manju zaradu po kg a na vece kolicine , kaze bolje da zaradim na 1000 ljudi po 100e, nego na 100 ljudi po 200e :-X i to je poenta cele price. Posle je taj sa kamionom krenuo da kuka na kvalitet, pa je sve propalo, ali poenta je da ako se njemu te godine isplatilo da kupuje na 58din i da vozi 150km, a ovaj nas daje 45din, ko je onda tu lud? I zaboravih da kazem, ne pricam ti ja o losoj ceni visnje, prvo zato sto nisam od onih sto kukaju, a drugo zato sto ovde to nije tema. Po meni ovo je pravi primer trzista i kako trziste reaguje na svaku promenu i neprevidjenu okolnost, jer ljudi iz Sapca su bili prinudjeni da plate vise, robe nije bilo i verovatno su u tom trenutku dostigli svoj cenovni limit, ali sto je najvaznije ispostovali su kupce. Kupaca pravih i kvalitetnih nema puno, zato se svako trudi da ispostuje svoje obaveze i sacuva kupce. Ne ,to je potpuno nerealno. Realno je da se deset proizvodjaca udruzi,angazuje strucnjaka i proda svoju robu po ceni od 350 i vise dinara koliko kazu da je sada. Ovo nije vise socijalisticka nego kapitalisticka drzava. To se mnogima nesvidja,ali je tako. Ako je neki hladnjacar preuzeu robu i platio je ,time je prica zavrsena. Drzava nece ovde praviti zastitnu cenu,drzava treba samo da se skloni u stranu a mi treba da shvatimo da smo vl;asnici robe dok je ne prodamo ,a ne posle toga. Treba da nadjemo nacin da je prodamo sto kasnije,ako zelimo da rizikujemo. Nema garancija nizasta,gde postoje garancije ,ta firma ili taj posao propada. Ja necu ni subvencije ,ni garancije ,ni obecanja. Hocu samo pravu informaciju. A ta tzisna utakmica treba da se obavlja na celoj teritoriji jedne zemlje gde vaze iste zakoni koje treba da sprovede drzava,e onda nema dogovora,monopola i ostalih radnji koje treba da kontrolisu inspekcije a ne da zabranjuju dolazak u Arilje otkupljivaca sa drugih krajeva da im ne bi podizali dogovorenu cenu. Sto je najgore drzava i policija koji treba da sprece takav monopol,oni sprovode zabrane dolazaka slepera za otkup. Poznavalac-prilika; Sto se tice drzave, drzava je vise puta pokusavala proizvodjace da pomogne, ali proizvodjaci nisu znali to da iskoriste Vise puta razni podsticaji od drzave jedne godine drzava je nudila uslugu lagerovanja uz podsticaje i besplatna hladnjaca koju su dobili proizvodjaci da je taj projekat uspeo to bi bio pelcer i za druge gradove i mesta su sanse koje nisu iskoristene jer proizvodjaci nisu angazovali strucne ljude. Sa pogresnim ljudima svaki posao ce propasti. Već je ranije bilo reči o pomoći države malinarstvu. Pričano je o tome da država te svoje pomoći nije ispoštovala kako treba. Jedno su obećali a drugo je bilo na terenu. Jedinu pomoć koju smo uspeli da izdejstvujemo na pregovorima jeste od pre par godina kredit namenjen hladnjačarima sa malom i subvencionisanom kamatom. Tom prilikom smo se nadali da će to imati efekta i na nas proizvodjače. Ispalo je da smo hladnjačarima napravili ustupke. Dakle na cenu odlučuje strano a ne unutrašnje tržište. Sto se tice raspodele dobiti, zasto bi neko sa vama delio dobit? Koji razlog ima za to? Vi gledate samo dobit a ne gledate rizike koje preuzima jedna i druga strana, smatram da hladnjace preuzimaju puno veci rizik od proizvodjaca. Krucijalan problem ovde je sto proizvodjaci nece partnerski odnos sa hladnjacarima, ako bi se napravio partnerski odnos onda bi mogla i raspodela dobiti u nekom procentu, ali kakav partnerski odnos kad vi ni sami medju sobom jedni drugima ne verujete... U srzi svih problema izmedju hladnjacara i proizvodjaca je nesloga, zavist, nerazumevanje i slicne druge negativne osobine koje unistavaju i jednu i drugu stranu. Ako bi se obe strane dogovorile odnos bi mogao da bude sledeci, vi dajete robu hladnjaci x, ona vam isplati deo novca a deo novca kada proda svu malinu po unapred definisanoj raspodeli dobiti. U slucaju da se dobit ne ostvari onda se nista i ne isplacuje i ovo bi bila korektna prica jer bi onda i proizvodjac prihvatio da preuzme deo rizika na sebe. Ovo je ostvarivo samo trebaju pametni ljudi da sednu i da se dogovore. Zbog ovakvih rečenica smatram da je besmisleno dalje komentarisati sa nekim ko se ne bavi malinarstvom. Sve ovo su lepe ideje koje smo mi u Arilju već pokušali ali bez uspeha. Pre par godina na sastanku kojem je prisustvovalo nekoliko najvećih hladnjačara iz našeg kraja, nuđena je upravo ovakva priča. Žalili su se na skupe kredite jer moraju da čekaju cenu na proleće. Protestima mi im izborimo kredite sa 3% kamate. Ponuđeno im je bilo na tim pregovorima da mi proizvodjači prihvatimo deo rizika na sebe. Da naplatimo samo deo maline da poklopimo samo osnovne troškove. Da 60% ne naplaćene maline naplatimo na proleće u martu mesecu. Da se hladnjačari dogovore oko prodajne cene te da pokušaju da utiču na tržište. Tada smo bili drugi po proizvodnji u svetu te smo smatrali da se može uticati na tržište. Ako priča uspi, da se isplati unapred dogovorena cena. Ali ni to nije prihvaćeno. To sve postoi u dokumentima udruženja koi su učestvovali na ranijim pregovorima ali opet država neće da preduzme ništa. O raznim garancijama države i obećanjima mogu pričati do jutra. Bezbroj dobrih ideja je pokušano o koim vi pišete. Ne mislim da ste zlonamerni mada previše branite državu i hladnjačare. Činjenica je da ste neupućeni jer je sve o čemu pišete već pokušano. Ne mislim da se hladnjačari preterano bogate ali nedovoljno utiču na to da svima nama bude bolje. To smo bar mogli postići kad smo bili na vrhu svetske proizvodnje a sad je to puno teže. Ako imaš registrovano otkupno mesto i sve radiš legalno, ni inspekcija ti ništa ne može. Par dana je dolazio otkupljivač iz Šapca i plaćao malinu u selu Mirosaljci kod Arilja 200din. Slali su im inspekciju više puta i tražili dlaku u jajetu. Čak su se i hladnjačari oglašavali saopštenjem da tamo neko otkupljuje za keš , ne poštuje sanitarne uslove , vrši krivično delo itd... Nakon par intervencija inspekcije bili su oterani. Isti ti hladnjačari u Arilju imaju postavljene tezge po tranzitnom putu , otkupljuju za keš ali plaćaju dosta manje. Ni oni ne poštuju zakone niti sanitarne uslove ali njih niko ne dira. Recimo samo da čak i ne traže potvrde o reg. To je naša realnost. Ustvari nije ih niko oterao već nisu mogli izdržati pritisak iz dana u dan. A ta tzisna utakmica treba da se obavlja na celoj teritoriji jedne zemlje gde vaze iste zakoni koje treba da sprovede drzava,e onda nema dogovora,monopola i ostalih radnji koje treba da kontrolisu inspekcije a ne da zabranjuju dolazak u Arilje otkupljivaca sa drugih krajeva da im ne bi podizali dogovorenu cenu. Sto je najgore drzava i policija koji treba da sprece takav monopol,oni sprovode zabrane dolazaka slepera za otkup. Ako mislite da nisu probili cenovni limit, opet je trziste odradilo svoje, jer zasto bi neko kupio robu ako nema potraznje za time na trzistu? A drugo, otkuda znate da su dobro prosli, jeste imali uvek u njihove poslovne knjige, kakvo je tu stanje, bojim se da kada gledate nekoga da li je uspesan ili nije jedini kriterijum vam je automobil i velicina hladnjace a to nije bas realna slika. Trziste funkcionise na teritoriji cele Srbije, tu ima dosta stranih i domacih firmi koje se bore da sto bolje prodju, konkurencija je iz godine u godinu sve veca i niko nikome nista ne brani, pre ce biti da se trziste u tom trenutku prelomilo na drugu stranu i da su zbog toga hladnjace odustale od kupovine robe u Arilju, u tom trenutku su verovatno mislili da nece dobro proci. Napominjem, ocekivanja se desavaju tokom sezone, dok traje sezona i po zavrsetku i tu uvek ima odredjenih pomeranja. Trziste za voce je kao berza, trguje se ocekivanjima, tj ocekivanim radom sa jedne strane i ocekivanom potraznjom sa druge na sta utice beskrajno mnogo faktora. Jos jednom vam pisem, oni svi prodaju robu na jedno te isto svetsko trziste koje je mahom u zapadnoj evropi tako da se tu u jednom trenutku kada otkup pocne zna koliko se moze dobiti za neku robu, kasnije se to podize ili spusta u zavisnosti od procene jer i oni na zapadu nasi glavni kupci i oni vrse procene, prave ugovore na samom pocetku sezone, to je rizik na koji pristaje i jedna i druga strana. Ako imaš registrovano otkupno mesto i sve radiš legalno, ni inspekcija ti ništa ne može. Nikad ne može da bude problem plaćanje u kešu, ako onih 8% poreza uplatiš proizvođaču na račun inspekcija ti opet ne može ništa. Realno, tako bi i pridošlica u Arilju i morao da radi, jer ko će njemu da da malinu na odloženo, kad ga niko ne poznaje, bez keša ga ne bi ni pogledali. Jedino mogu da te zezaju za sanitarne uslove ali se i to da srediti ako si ozbiljan otkupljivač, a ne kao oni što dođu sa kombijem, uzmu ti sve kad je špica, a kad bereš po danu 30kg onda nemaju račun da dolaze za tako malo. Evo kod mene svake godine, kad je berba maline, obavezno dođe finansijska, pa zagledanje papira, provera bukvalno svega u vezi otkupa, a ako nisu raspoloženi ulete mi u prodavnicu i kafanu, milina Božija. A ja kad ih pitam šta se dešava sa ovim nakupcima što zalaze po selima i kupuju robu na crno, oni kažu da im ne mogu ništa, ne mogu da dobiju nalog za kontrolu lica koje ne postoji u njihovom registru, ali bitno je da mene jašu svake godine za posao koji se radi legalno i pošteno. Naravoučenije, ako radiš legalno najebao si. Poznavalac-prilika; Već je ranije bilo reči o pomoći države malinarstvu. Pričano je o tome da država te svoje pomoći nije ispoštovala kako treba. Jedno su obećali a drugo je bilo na terenu. Jedinu pomoć koju smo uspeli da izdejstvujemo na pregovorima jeste od pre par godina kredit namenjen hladnjačarima sa malom i subvencionisanom kamatom. Tom prilikom smo se nadali da će to imati efekta i na nas proizvodjače. Ispalo je da smo hladnjačarima napravili ustupke. Da, ni drugi proizvodi nemaju svuda istu cenu ali čovek te pita kakve to ima veze sa malinom koja se ne prodaje ovde u Srbiji. Dakle na cenu odlučuje strano a ne unutrašnje tržište. Zbog ovakvih rečenica smatram da je besmisleno dalje komentarisati sa nekim ko se ne bavi malinarstvom. Sve ovo su lepe ideje koje smo mi u Arilju već pokušali ali bez uspeha. Pre par godina na sastanku kojem je prisustvovalo nekoliko najvećih hladnjačara iz našeg kraja, nuđena je upravo ovakva priča. Žalili su se na skupe kredite jer moraju da čekaju cenu na proleće. Protestima mi im izborimo kredite sa 3% kamate. Ponuđeno im je bilo na tim pregovorima da mi proizvodjači prihvatimo deo rizika na sebe. Da naplatimo samo deo maline da poklopimo samo osnovne troškove. Da 60% ne naplaćene maline naplatimo na proleće u martu mesecu. Da se hladnjačari dogovore oko prodajne cene te da pokušaju da utiču na tržište. Tada smo bili drugi po proizvodnji u svetu te smo smatrali da se može uticati na tržište. Ako priča uspi, da se isplati unapred dogovorena cena. Ali ni to nije prihvaćeno. To sve postoi u dokumentima udruženja koi su učestvovali na ranijim pregovorima ali opet država neće da preduzme ništa. O raznim garancijama države i obećanjima mogu pričati do jutra. Bezbroj dobrih ideja je pokušano o koim vi pišete. Ne mislim da ste zlonamerni mada previše branite državu i hladnjačare. Činjenica je da ste neupućeni jer je sve o čemu pišete već pokušano. Ne mislim da se hladnjačari preterano bogate ali nedovoljno utiču na to da svima nama bude bolje. To smo bar mogli postići kad smo bili na vrhu svetske proizvodnje a sad je to puno teže. Par dana je dolazio otkupljivač iz Šapca i plaćao malinu u selu Mirosaljci kod Arilja 200din. Slali su im inspekciju više puta i tražili dlaku u jajetu. Čak su se i hladnjačari oglašavali saopštenjem da tamo neko otkupljuje za keš , ne poštuje sanitarne uslove , vrši krivično delo itd... Nakon par intervencija inspekcije bili su oterani. Isti ti hladnjačari u Arilju imaju postavljene tezge po tranzitnom putu , otkupljuju za keš ali plaćaju dosta manje. Ni oni ne poštuju zakone niti sanitarne uslove ali njih niko ne dira. Recimo samo da čak i ne traže potvrde o reg. To je naša realnost. Kazete da drzava nije ispostovala ono sto je obecala a opet ocekujete pomoc drzave? Moje misljenje je da vas drzava nije ispostovala zato sto niste bili masovni i zato sto vi sami niste prvi podrzali konkretne korake drzave. Kazete da nije imalo efekta to sto su hladnjace dobile kredite, ja mislim da je imalo jer da nije njih ne bi ste imali kome ni da predate malinu, koliko ja znam kod vas je najveca koncentracija i ujedno i najveca trzisna utakmica. Stvari posmatrate uvek samo sa jedne strane sa one koja vama odgovara. Gomila drugih proizvoda takodje ide u izvoz pa proizvodjaci ne strajkuju stalno kao vi i nisu stalno nezadovoljni. A sto se tice stranog trzista, pa imate strane firme, one najbolje mogu da procene koliko je neko napolju spreman da plati za robu, samo sto vi ne poznajete dobro to trziste i mislite da su oni spremni da plate ko zna koliko sto nije tacno. U zavisnosti od ocekivanja kupaca iz Evrope zavisi i koja ce cena biti u Srbiji, jer tu najcesce zavrsava nasa malina i ostalo voce. Ta prica oko toga sto ste hladnjace pomogli sa povoljnim kreditima, e sad dalje ne znam zasto to nisu prihvatili, prica je realna i legitimna sa poslovnog aspekta, ali samo ako su obe strane iskrene i samo ako obe strane nemaju prevelika ocekivanja, hladnjace da ce drasticno skuplje prodati robu a proizvodjaci da ce drasticno skuplje naplatiti, jer tu kao i u svakom poslu postoji rizik, sta ako ne bude tako, sta se onda desava. Opet se pozivate na drzavu, drzava moze da bude medijator, moze da pokusa da vam pomogne, ali drzava je nemocna da svima pomogne i po zakonima trzista i pravilima evropske unija drzava nema toliko prostora koliko vi mislite. Drzava je obezbedila fer i korektnu trzisnu utakmicu, imate strane firme vi ste pre par godina trazili da dodju , na vama proizvodjacima je sve ostalo. Jer sta vas proizvodjace malina odvaja od proizvodjaca sljiva, visanja, jagoda, kupina i ostalog voca koje se izvozi, da li po vasoj logici svi ljudi koji su ukljuceni u posao sa vocem treba da protestuju jer su im izneverena ocekivanja..... To naprosto nema smisla ni logike. Jako dobro sam upucen u stvari koje se desavaju, ako kazete da je dosta toga pokusavano i da nije uspelo, onda trazite druge modele i nacine, samo molim vas nemojte vise da koristite politiku sile i ucene, jer sva vasa propaganda se svodi na to. Vi umesto da imate podrsku od obicnog sveta u vezi vase borbe mnogi vas ne vole, jer blokirate puteve, pravite probleme stalno a bez razloga. Pisao sam kako mozete da resite svoje problem samo je pitanje mozete li sve da ispunite. U vezi otkupljivaca iz Sapca, stvar je verovatno naduvana, covek je malo sebi pravio reklamu zasto da ne, dobro je to. A realna slika je sledeca, trziste se u tom trenutku poremetilo, nije vise postalo jasno koja je dobra cena, ugovori mozda jos nisu bili sklopljeni i hladnjaca iz Sapca nije htela da prihvati poslovni rizik, jer je vec imala dosta robe otkupljene a neprodate. Kupac odlucuje koliko ce nesto da plati a ne prodavac u ovom slucaju proizvodjac ili hladnjaca, nasi se samo upravljaju prema njihovim procenama i ugovorima koje dobiju od njih. Nova trzista za malinu odavno ne postoje, sve sto se i pokusa je malo i nedovoljno da bi smo se odrekli nasih starih kupaca. A inspekcije, one sve kontrolisu koliko ja znam, svako ko ima otvoreno otkupno mesto moze da se ukljuci u trzisnu utakmicu ukoliko proceni da je to ekonomski isplativo za njega. A i vi proizvodjaci busate se u grudi kako ste vi sami posteni, a ne znate da vam radnici rade ne prijavljeno, da li je to protiv zakona takodje? Sta mislite, koliko radnika se sjati u zapadnu Srbiju bez prijave bez placenog poreza drzavi i slicno. Ni u redu krivca uvek traziti na suprotnoj strani, nekad treba da stanete i pogledate istini u oci. Ako gomila stvari nije uspela, to verovatno znaci da stvari nisu postavljene na pravo mesto ili da takvi modeli nisu realni i primenljivi, Pokusajte onda sa drugim modelima, ali angazujte strucne ljude,pr timove koji ce raditi za vas, savetnike, konsultante, odresite malo kesu, ne vi bi ste sve a ne bi ste nista da platite zato i svaku podrsku od drzave niste ni iskoristili, nemate ljudski potencijal za to primer propala hladnjaca u Prilikama. Kolega wilamet 2012 je objasnio o cemu sam pricao,znaci oni koji uticu na cenu oterani su zbog sanitarnih uslova,a ovi lokalni otkupljivaci isto takve uslove ne uslove imaju i njih niko ne dira. Uopste nije bitno da li je spica,koliko se bere,oni su ucesnici trzisne utakmice i direkno svojim prisustvom uticu na cenu,sto je onemoguceno i samim tim to nije trzisno formiranje cene. Kolega wilamet 2012 je objasnio o cemu sam pricao,znaci oni koji uticu na cenu oterani su zbog sanitarnih uslova,a ovi lokalni otkupljivaci isto takve uslove ne uslove imaju i njih niko ne dira. Uopste nije bitno da li je spica,koliko se bere,oni su ucesnici trzisne utakmice i direkno svojim prisustvom uticu na cenu,sto je onemoguceno i samim tim to nije trzisno formiranje cene. Znate, imate problem kao proizvodjaci u vezi jedne stvari, a to je da vase zahteve pogresno determinisete. Vi se niste skupili da realno sagledate vase probleme. Ja sam napisao sta se desilo 90%, stanje na trzistu se prelomilo, hladnjaca nije imala ugovore ili je imala i nije smela da ide dalje imala je prodatu jednu kolicinu robe i u tom trenutku je procenila da ce roba mozda da ide na dole, kao na berzi , nije smela da prihvati poslovni rizik, jer vi kao proizvodjaci ne razumete koliki je rizik i pritisak kada imate odredjenu robu na stanju, platili je a nemate kompletnu kolicinu ugovorenu... Da bi ste ovo razumeli morate imati iskustva u bilo kakvoj proizvodnji koja ima velike oscilacije na ceni. Vi ste trazili i strance pa kada su dosli oni odjednom ne valjaju, jer sada oni nisu trziste do pre par godina su bili, trazili ste razne subvencije i to niste iskoristili, jos jednom vam kazem iz najbolje namere, ne mozete svoje zahteve menjati svake godine, ne mozete jednom reci jedno a posle raditi nesto drugo, to nije legitimno, nemate doslednost u svojoj borbi koja je siguran sam iskrena ali samo sa uporno ponavljanim greskama koje vas nece nigde odvesti. A to da li je spica ili ne, to itekako utice, tada se lome kupci napolju i tada prave procene koliko nesto mogu da plate, naravno to onda utice i na nase hladnjace koje tu traze sebe, jer niko ne zeli da izgubi svako zeli da zaradi, opet svako je u drugacijoj finansijskoj situaciji, ima drugacije kupce , radi mozda za neka druga trzista i to su sve stvari koje uticu na cenu i trziste, a price da je neko oteran i slicno naprosto ne piju vodu, zanimljive su u kafani ali nisu realne u trzisno-poslovnom smislu. Budite uvereni da niko ne bi mogao nekoga da otera ili da natera da napusti otkupno mesto ukoliko taj neko ima poslovni interes da tu nabavi robu, ali ako nema poslovni interes ili ako pogresno proceni, ili mozda ostane i bez sredstava, zar mu je tesko da kaze, evo ovi me oterase...? Stvarnost je nesto drugacija. Malina ima i crno trziste proda se roba koja se ne knjizi. Ne prave se monopoli samo na nivou drzave vec i lokalna, Arilje , Podgorina, Macva itd.. Osamdesetih godina Slovenacka firma dodje u moje selo da kupuje malinu ali je lokalne vlasti proteraju, proizvodjaci se snadju ,malina je tada isla u burad, napune burad pa kamionom izvezu malinu za duple pare od lokalnih platisa. U prolece stize doplata 20 %. To je jedina doplata koje se ja secam. Nisi imao prilike da vidis kada neko probije dogovorenu cenu kakva je to frka i potera. Inspekcije,crni dzipovi , osisanci... Toliko o trzistu, drzavi, nama , njima , vama... Bice svega i ove godine... A otkud vi znate da se trziste tad prelomilo. I zasto nikako ne prokomentarisete da se cena do pola berbe ne zna,a onda kad ste njihovi i predali im pola robe oni vam saopste cenu i kako to ako je trzisna utakmica svi plate isto. Nema ovde trzisne utakmice,ne samo u malinama nego u mnogo cemu u nasoj drzavi. I opet kakva prica stanje na trzistu se prelomilo 90% mislite da ste u pravu ,a oni prodali robu preko 3 evra a platili je 2 evra i to ovi sto su dobro platili u Macvi ,o cemu vi pricate,znate li vi razliku od 1 evro puta kolicina prodate robe. Ovo je prosta matematika i nema potebe nista drugo polemisati.



The Great Gildersleeve: Leroy Smokes a Cigar / Canary Won't Sing / Cousin Octavia Visits
SUMNJA Sumnjati u nekoga - ogovarat će vas. Nažalost originalni link ka vesti više nije aktivan, ali cenim da sigurno u nekom cacheu ili nekom sajtu ima više informacija o ovome. Naime,moje iskustvo sa inspektorima je uzasno,tako da sam opterecena njihovom silnim zahtevima, a ni sami pravilnici nam ne olaksavaju stvar. Takodje ti kao veterinar mozes i ovde odmah da dodjes do posla, tj. Pravljenje eksperimetalnog uredjaja 4.

[Aplikacija za dopisivanje bez interneta|Ponuda posla u inostranstvu 2018|Erotske domace price]






Oznake: Kolumna, LENA, ŠĆURICA], koji, Su, istinski, hubovi, regije

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.