Post o sexu i susjedskim mukama

Umjesto da opisujem kvalitetu vlastitog sexualnog života, današnji post posvećujem susjedima koji žive ispod nas… Zaslužili su to. Prvi dio post nema veze sa sexom, nego sa susjedskim odnosima, pa oni koje zanimaju samo sočni (bolje rečeno smiješni) detalji, neka preskoče ;-)

1. Prošlog ljeta u stan koji se nalazi ispod našega doselio se mladi par. Jako mladi. Ona ima nekih 20 godina, on možda 23. Bilo mi je drago da nismo jedini mladi par u zgradi, ali moj odnos prema susjedima je inače vrlo kurtoazan i samo to. Ne družim se s njima, ne pijemo kave, ne tračam. Imam svoj život, a susjedske odnose držim korektnima. Pa tako i s mladim parom, nazovimo ih Iva i Robi. Od useljenja u naš stan, osim vlastite terase koristim sušionu koja se nalazi na međukatu, i to sama, jer je susjedi s kojima bih je trebala dijeliti ne koriste. I nije prošlo tjedan dana, vidim ja Iva počela sušiti robu u mojoj sušioni. Ok, ne smeta mi, makar nema pravo na to, jer njena sušiona je kat dolje, ali neka. Dok se Iva nije počela širiti na sve štrikove. Upoznamo se mi, sklopimo dogovor, meni ne smeta da koristiš MOJU sušionu, ali prva dva štrika su moja, druga dva tvoja… Tako sam ponosna bila što sam joj velikodušno prepustila dio svog prostora, jer je njena sušiona predaleko, pa da ne hoda s robom, jadnica. Međutim Iva i dalje koristi sva četiri štrika, u međuvremenu su i ovi susjedi koji imaju pravo na sušionu, a ne koriste je, digli frku na Ivu. Nekako smirim situaciju, opomenem Ivu da se drži dogovora, al ništa. Morala sam čekati da se njena roba makne da mogu sušiti svoju. I dođem ja jedno jutro pokupiti svoju robu, a moje robe NEMA!!! Ajme, gdje je roba? Mužićeve košulje vrijedne kao pola moje garderobe? Kad vidim ja, moje košulje, mirisne, čiste i oprane, posložene na malo sušilo, a Ivina roba na sva četiri štrika. Ajme, glupačo naivna dobra, kravetino poštena dobrosusjedska, častim samu sebe. Ali, ja sam sebe častila naglas, Iva me čula, dotrčala do sušione, sve sam joj sasula, da me pravi glupom, nek koristi svoja jebena dva štrika i nikad više ne takne moju robu, da je iskoristila moje povjerenje… Tako me raspizdila, ljudi moji.
I bilo je sve po dogovoru, nekih tjedan dana. Vidim ja, Iva opet koristi moja štrik. Aha, e, pa nećeš. Nazovem ti ja njenog gazdu (jer Iva i Robi su podstanari), sve mu ispričam, i zamolim nek obuzda svoju podstanarku, iliti najmoprimca. I nakon tog razgovora, ima tome dva mjeseca, Iva se drži dogovora, i ja, naravno. Sad me zanima, jesam li zločesta ja ili ona? Šta mislite?

2. Prije dva mjeseca mužić je išao na uobičajeni poslovni put u Zagreb, krenuo je oko šest ujutro. Ja sam se snena vratila u krevet, tonula u san, kad su me prenuli čudni zvukovi. Glasno stenjanje, piskutavi glas koji je nešto brojao. Ajme, susjedu s gornjeg kata je pozlilo, loše mu je. Ali, ne, to je neki mladi glas, to je Robi, zašto je tako piskutav? Odjednom je taj piskutavi glas počeo glasno, visoko i brzo frenetično govoriti: idem, idem, idem, idem, idem, idem, IDEM, AAAAAAAAA! Ajme, pa nije to nikome loše, nego jako dobro, jer bilo je očito gdje Robi ide, to jest gdje je već otišao. Smiješno mi je bilo sve to skupa, ali nasmiješniji je bio njegov piskutavi glasni glas, a od ženske strane ni a. Jer on je bio jako glasan kad sam ga ja u svom stanu čula, a inače ništa ne čujem. I tako ja pričam mužiću, a on mi ne vjeruje. Kad jedne subote, oko 6 i pol ujutro, glasni piskutavi krikovi. Budim ja mužića, kažem, slušaj sad. Slušamo mi, ovakav scenarij: AAA. JOJ JOJ JOJ! HMM, HMM, HMM! JAO, JAO! ŠTA ĆU SAD, ŠTA ĆU SAD! NE MOGU VIŠE! JOJ, JOJ, JOJ, JOOOOOOOOJ! I onda gromoglasno normalnim, ne više piskutavim glasom: NIKAD NIJE BILO BOLJE, NIKAD, NIKAD! Ajme, majko, umirali smo do smijeha, mužić i ja. Stalno to spominjemo, kad je nešto dobro za pojest, nikad nije bilo bolje, kad govorimo o sportu, kad govorimo o standardu… Naša mala interna zločesta šala.

Ono o čemu smo mužić i ja raspravljali je sljedeće: Normalno je da se ljudi čuju, ali zar ovako? Muškić piskuta i govori gluposti kao da se u životu nije seksao (možda ni nije), a od ženskice nemaš za čut ni glasa. Kaže mužić da on to možda drka… Hahaha, još smješnije… Ne kažem ja da od nas (osobito od mene) nećeš čuti baš svašta, ali nekako se kuži da obadvoje uživamo, a ne jedan u deliriju, a drugi mrtav hladan. Malo je zločest ovaj post! Hehe.. Šta vi mislite, imate li vi iskustva sa susjedima? Hehe…