Neven ;(
Svako malo običavam otvorit ovaj nevjerojatan progam pod nazivom MSWord i istipkat dvije-tri-četri-pet nekoherentnih riječi i onda to objavit svijetu. Svijet to obično prihvati sa velikim veseljem iz nepoznatih razloga, ali znanstvenici tvrde da je to zato kaj je moj blog nešto kao, recimo, stand up komedija...samo bez žive i prave publike, pozornice, spot lighta, grickalica, slave i ugleda.
I tak ovaj put nije bila nikakva iznimka, onak, pomaknem miš na Microsoft Word thingee i kliknem i otvori se, i onda kliknem na dokument u kojem su pohranjeni svi moji prijašnji, a i budući tekstovi isto kao i sadašnji. I da skratim, uvijek me dočeka ono „predmet:“ kad bi trebala počet tipkat i napisat nešto totalno glupo i zabavno. I moram reć da to nije lagan posao, a budući da vama stvarno nedostaje bilo kakav smisao za humor uopće, napisat ću vam tekst o kreiranju mojih posteva, ali ne sad. Neda mi se. Nije to jednostavna tema. Uglavnom, kaj sam s tim htjela reć...da, otvorim Word i vidim „predmet:“, ali ne samo to, nego i naslov „Dan Brown je nula za mene, Nevena Ciganovića“. Kako je Neven došao u moju sobu, ne znam, pretpostavljam da je ušao kroz vrata, ali stvarno mi nije jasno kak je uspio probiti moju lozinku na ulazu u moj profil i pri otvaranju ovog dokumenta. Kako god, uspio je, i izjasnio se vrlo crno na bijelo (note: novi izraz).
Ak niste čitali DaVincijev Kod i Anđele i Demone, nemojte čitat daljnji tekst, jer će vam se svi snovi srušit, dobit ćete otkaz i preselit se u Paromlinsku ulicu. A sve zbog Nevena Ciganovića...//
Prije jedno dva tjedna, ja, Neven Ciganović, sam završila čitanje DaVincijevog Koda. Tu knjigu su mi nabijali na nos i usnice svi moji prijatelji tak dugo dok nisam eventualno pukla i otišla kupiti tu knjižurinu, kojoj su korice, btw, katastrofa dizajnirane.
Svaki božji put kad bi mi recimo došli neki moji prijatelji kao što su Severina, Ivica Đuzel ili Paola Poljak (ne, čekaj, ona ne zna čitat), počela bi rasprava o činjenicama iz te glupe knjige.
“Nevene, honey, znaš li da se u crtićima koriste subliminarnim porukama, a pogotovo u Diznijevim?“ pitali bi oni.
“Nevene, darling, znaš li da je zapravo Luvr putokaz do Svetog Grala?“ opet bi dosađivali.
“Nevene, girlie, pa jel si ti znao da je genij Leonardo bio zapravo gay?“ sa uzbuđenjem bi oni govorili.
E pa meni je dosta toga bilo više! Dosta mi je slušanja o toj glupoj knjizi, i dosta mi je slušanja o tom glupom Leonardu, stavlja me u drugi plan! Nitko ne može biti više gay od mene! Nitko! I zato sam otišla i kupila je tu prek puta u knjižari. Knjiga je skroz lagana, pročitala sam ju u jedno 4 dana.
Prvo kaj ću vam reć je da je većina onoga kaj je Leo napisao totalna kakica. A svi pričaju kao kak je knjiga super i postaneš ovisan i sve i sve i sve, kužiš, pa Dan piše tak da mu svako poglavlje traje od najmanje stranicu do dvije stranice i onda onak dramatično završi.
Pa recimo, pogledajmo primjer poglavlja 4556:
Robert Langdon je žurio hodnicima, ne vjerujući u ono što je upravo ugledao. Preostalo je još samo 2 sata do potpune katastrofe, kad ga je odjednom stislo. Otišao je u javni WC i dok mu se tijelo olakšavalo, mozgom su mu strujala mišljenja o značenjima tih simbola i kako je uopće DaVinci uspio isprogramirat svoju Sony liniju da ga probudi ujutro u 8h kad je evidentno da Sony tada nije postojao kao i bilo kakav drugi oblik tehnologije.
Posegnuo je za papirom, ali..
“Ne!“ Robert uzvikne, „Nema papira!“
Kraj poglavlja.
Sada, da vam kažem, meni je to prilično naporan stil pisanja, ali, znaš, ipak sam pročitala knjigu, obilježila ju sa „meh“ i nastavila svoj uobičajen život kao Neven Ciganović (dakle, posjetila sam svog starog prijatelja, Glumičića, tako dobar dečko – ak me kužite).
Osim toga, sve kao jako teške zagonetke su totalno lagane. Jedna strana je napisana natraške, to sam skužila onak u 0.0000000000001 sekundi, ali u knjizi su im potrebni sati i sati.
I sad kad sve znam, mogu svim svojim neukim prijateljima nabit tu knjigu. Ali njima i to nije dosta, sad kažu da trebam pročitat Anđele i Demone, da je to prava stvar, da je to grand, da je to hip, i sve i sve i sve.
Pa pošto sam Neven Ciganović, i nemam nikaj pametnog za radit prek dana, a opet imam love, otišla sam si kupit tu knjigu. I kaj da vam velim, oni koji su pročitali DVK su glupi ako nisu shvatili da se radi o potpuno i apsolutno istoj knjizi sa drugim imenima glavnih likova. Knjiga je totalno straight.
A zagonetke...lagane ko moji silikonski obrazi. I ak usporediš to sve s Kodom, već znaš tko je negativac.
Što na Zemlji? Tko se usudio ovo objavit? Kaj, prodalo ti se dobro prvi put, pa ajmo samo promijenit imena i mjesto događanja i ponovo lansirati knjigu? To bi stvarno trebalo biti ilegalno. Sutra si obučem svoje roze cipele, stavim peseka u torbicu, torbicu na rame i krećem odmah natrag u knjižaru i vraćam tu knjigu, i naravno tražim natrag svoj novac. A možda ću i tužit za duševnu bol, nisam još sigurna.
|
