|
Cijelo jutro razmisljam kako bi opisala intenzitet kojim me boli glava. Jos nisam smislila. Eto, toliko me boli.
A bilo je za ocekivati. Pivo poslije posla nikad nije samo jedno pivo. Iako je pocelo prilicno nevino. Obicno bude tako.
Monotoniju srijede razbio je Juan. Najavio je dolazak svoje malenkosti i frenda. Koji je to sad frend, snebivale smo se Jen i ja. Jer mi poimenice zanmo sve njegove prijatelje. Zakljucismo da je u pitanju neki novi, sto je uvijek popraceno ovacijama!
A onda su dosli. Juan i Chris. Chris je Kanadjanin. Iz Toronta. Ustvari, on je hibrid kineskinje i trinidad-tobazanina(?). Pharrell Williams je goli k.. za njega. Da ih stavimo rame uz rame, Pharrellu bi bilo neugodno. Chris je naime prekrasan. Nesto nezamislivo!
I eto tako se poslijepodne pretvoilo u predvecerje, predvecerje u vecer, vecer u noc. Pio se Long Island Ice Tea. XXL porcije. Trebala sam ga odvesti doma. A nisam. Imam dva dobra razloga. Nazalost.
|
