CAffeine

srijeda, 28.02.2007.

4. BAZEN

Mekana i brižno održavana trava oko bazena nagrđena je mnogobrojnim tjelesima zaspalih pankera. Pravo minsko polje kričavih irokeza, raspadnutih starki, i poderanih ranaca. Iz nekih ranaca poput rasporene utrobe vire plastične boce s tekućinama čudnih boja. Većina pankerčadi leži na goloj travi, sjede u krugovima, leže ispruženih nogu oslonjeni na laktove, pričaju u glas, puše jointe skrivajući ih u šaci od čuvareva pogleda. Ako se dobro pogleda uokolo, našlo bi se i pokoje izgubljeno čeljade s genijalnim izumom zvanim ručnik, ili nedajbože, kremom za sunčanje.


Ležim na ručniku, još mokar od kupanja, dok mi cura koju sam upoznao maloprije priča jakim požeškim naglaskom o svojim najomiljenijim bendovima koji su svi uzeli svoja imena iz medicinske enciklopedije. Tu i tamo spomene svog bivšeg dečka i pritom nervozno pogledava na gomilu debelih, preplanulih lokalaca s druge strane bazena. Kaže mi da se zove Maja i da zna frenda od frendovog frenda. Trudim se da je slušam, ali nikako ne uspijevam, pa kroz njene plastične sunčane naočale potajice blejim u pozamašne joj obline. Pružih joj onu bocu rakije od maloprije, koju sam strpao u ranac kad sam odlazio iz kampa. Zlu ne trebalo.
-Šta ti je? – prekinem je taman kad je opet počela govoriti o bivšem i zijati preko bazena.
-Šta šta mi je? – nervozno odgovara
-Nervozna si. –
Otpije gutljaj, napravi grimasu gađenja i pruži mi bocu.
-Nisam. –
- Jesi. Stalno gledaš preko puta.-
-Ne gledam. Ovaj....Gledam di ima neki hlad-
-Jel on preko puta? –
-Tko?.-
Otpijem gutljaj. Odvratno.
-Pa taj tvoj o kom pričaš.-
-On?- pravi se iznenađena mojim pitanjem –Bože, šta ti pada napamet! Samo tražim hlad.-
-Ajmo onda, u taj hlad.-
-A ne znam...- nasmije se, pa zabaci glavu i počne se češati po zatiljku ispod dreadova skupljenih u rep. Bogme izgleda jebežljivo dok to radi. Sve dok opet ne pogleda preko.
-Evo, opet to radiš- rekoh.
-Ma nije....-
Povuče mini-gutljajčić ali se svejedno sva nakostriješi.
-Ajmo u hlad onda.-
-Pa ne znam, ne bih baš sad.-
-Ajmo u hlad. Umrijet ću na ovom suncu.-
-De, čekaj malo.-
-Ajde, šta se bojiš, odemo u šumu preko puta, legnemo tamo, daleko od svih i nitko nas ne dira.-
-Pa ne znam....- ušuti načas da razmisli pa opet malo otpije.
Otpijem i ja.
– Ma, ajmo.- reče

Pokupimo stvari, pa s noge na nogu krenemo na drugu stranu. Nespretno stajem na neku polumetarsku irokezu čiji vlasnik me ne registrira, jer bučno hrče dok grli plastičnu bocu s bezbojnom tekućinom. Nekih dvoje ispirsanih 15-godišnjaka naguravaju se na rubu bazena- u zadnji čas skoknem u stranu da izbjegnem pljusak vode, i zakačim Maju laktom po lijevoj sisi, na što se ona nasmije poput šiparice. Ne nosi grudnjak.

Prelazimo na drugu stranu gdje su oni lokalci. Primjetim da me neki punašni frajer, sitnih svinjskih očica, s nulericom i dugim šiškama na čelu netremice promatra. Ostali samo sjede okolo, i smiju se grohotom nekoj pričici koju je maločas netko ispričao. Dok tako sjede upotravi, izgledaju poput čopora gorila maglana iz BBC-jevih dokumentaraca.

Maja se odjednom priljubljuje uz mene i ubrza korak. To čini tako iznenadno da se zateturam i zamalo padnem. Tako pritješnjeni jedno uz drugo popnemo se uz brijeg i uđemo u šumarak. Tamo prostremo ručnike i legnemo.

Ona se ubrzo pridiže i počne nešto petljati oko dreadova. Čini se poprilično nervozna.

-Jel dolje?- pitam je.
-Je.-
-Onaj ćelavi sa šiškama?-
-Aha.-
-A ti majmuni oko njega, to mu je ekipa?-
-Da.-
-Kad ste prekinuli?-
-Pa, uh....prošli tjedan.-

Ovaj odgovor je situaciju učinio ozbiljnom. Da imam imalo pameti, ovaj čas bi pokupio prnje i izgubio se u nepoznatom pravcu. Međutim, iz nekog razloga ja to ne činim, nego i dalje ležim na zemlji kao klada.
-Molim te, nemoj ići. – reče ona i uhvati me za ruku.

Pogled joj je nalik izgubljenom psiću. Iznenada me primi za sisu i da mi dug, mokar poljubac. Priberem se. Skužim da mala zapravo i ne izgleda loše, s obzirom da je konstantno pila dva dana i spavala ukupno možda tri sata. Punašnija je u bokovima, ima mesnate usne i stvarno velike sise, a da stvar bude bolja, još se uvijek nalazi u najboljim godinama kad se toksini teško primaju.

Uzvratim joj poljubac, sišem joj mesnate usne, pritom nam se sudaraju zubi kao srednjoškolcima. U dahu joj se osjeća rakija. U zagrljaju se vrtimo po ručnicima.

Ona plazi po meni, rukom mi trlja sisu, pa preko stomaka spuzne u gaće i mjesi mi jaja i kurac.. Poptuno sam zaboravio na bandu debelih seljaka ispod nas. Cucla mi usta, pa jezik, igra mi se jajima, mjesi ih. A moj kurac ni da bi. Digao se do pola, ali premalo da bi mogao penetrirati. Međutim, Maja ne odustaje, gricka mi sisu, ljubi po stomaku.

Odlučim uzeti stvar u svoje ruke, pa se pridižem i krenem je hvatati za sisu. Dobro je, evo ga, osjetim da nadolazi. Ili mi se samo čini? Drpam je, ljubim je, trudim se, a u gaćama mrtvo tijelo. Ne može to tako, nije to u redu, prije nekoliko mjeseci, kad sam zadnji put ševio, sve je teklo kao podmazano, skočio kano sokol ptica, stajao tvrd sat i pol vremena, a sad uvenuo kao penzioner. Grozota!

U tom naletu strasti, Maja me opruži na ručnik, izvadi kurac iz gaća i krene ga sisati. Dobro mi je, ali ipak neugodno što me vlastiti organ iznevjerio u najkritičnijem trenutku. U dubini duše psujem prokletu rakiju, sebe kad se dam nagovoriti, a izvana se smijem čim skužim da me Maja gleda ispod obrva dok joj dreadovi skaču gore-dolje. Maji je dobro, a ja otvaram oči, zujim pogledom okolo od stabla do stabla. Osjećam se kao kurva koja glumi orgazam.

I onda, pogledam Maji preko ramena i skužim poznato lice. Nulerica i šiške, i te svinjske oči kao pribadače. Popeo se gore i zapišava grab, niti dvadesetak metara od nas. Valjda neće pogledati ovamo. Ajde, digni se pizda ti materina! Valjda neće...Valjda neće. Majini dreadovi i dalje uporno skaču. Evo, Gorila zakopčava šlic. Maja mi liže glavić, pa ga opet stavlja u usta. Gorila će se sad okrenuti i otići dolje među svoje majmune pa će i dalje pričati svoje tupave priče s bauštele. Evo odlazi. Ali, staje, čuje nešto. Što tiše mogu, govorim Maji da tiše, evo ga, tu je. Gorila se okreće i kao da ga je usmjerila neka nevidljiva ruka, pogleda me ravno u oči. Stoji tako i gleda me, nije mu jasno. Nije ni meni. Kreće prema nama, dok mi vidokrug povremeno zaklanjaju Majini dreadovi.

Maja i dalje uporno cucla. Pa liže. Pa cucla. Gorila je sve bliže. A meni nikako da se digne.