CAffeine

četvrtak, 21.12.2006.

SAMO NEK' SE MLADI ZABAVLJAJU

(Igralište. Dvojica zgubidana u tenirkama sjede na stepenicama, promatraju klince kako igraju nogomet)

-I veliš, planuo Fitilj?- reče Zine
-Kažem ti, čovječe, gorio ko suha slama. - Torba
-Taj frajer stvarno nije normalan! Nema ga Amerika država.- reče Zine
-Da, ko ga ne zna skupo bi ga platio.- reče Torba.


(Sjede, puše cigare. Približe se još dvojica mangupa u trenirkama i sjednu pored njih.)

-Di si Torba! Di si Zine! Šta ima!-reče Slina, jedan od pridošlica
-Di ste momci!-

(nabacuju si pet.)

-Šta je to bilo? Ko je planuo?- upita drugi pridošlica, Sajo
-Ti ne znaš to?-
-Nemam blage!-
-Išo ti je s Picinim bendom da im bude kao podrška. I ovaj blesavi Pico ga nagovori, kao fore radi, da ga Gudravi usred koncerta polije benzinom i zapali! Imat će protupožarni aparat pripremljen, pa će ga odma ugasit. Samo nek se mladi zabavljaju!- ispriča Torba i zapali cigaretu. Nakašlje se. –A znaš Fitilja, jedva čeka da napravi neku pizdariju, pa da svi pričaju o tome.-
-I počeo koncert, sve super, ekipa u ekstazi. Fitilj se popne na stage, basista uzme kanister i fljus! benzin po njemu. I onda kao slučajno mu ispadne šibica, i ovaj vum! plane ko tromblon . I gori, gori, vidiš već mu kosu uhvatilo, i Gudravi uzme protupožarni da ga ugasi, kad ono fffff! samo zrak¨! Aparat prazan!- otpuhne dim
-Jebote, koji bed!- izvali Sajo
-Pa kak su ga ugasili?- upita Slina
-Pa ništa, skinuli kožnjake, jakne, sve što su imali, srušili ga na pod, nabacali sve to na njega, kotrljali ga po cijeloj dvorani dok se nije ugasio. Smrdio je ko kuga na spaljotinu poslije toga. I znaš šta je Fitilj reko na to? Kaže pa boli me kurac, častila me čitava dvorana
-Jel se jako opeko?-
-Imo je neke opekline ali ništa strašno. Ugasili su ga na vrijeme.
-Kakav kreten.!-
-I čekaj, nije gotovo. Poslije su pitali Gudravog, pjevača, ono, šta je bilo s aparatom, zašt nije radio? A kaže on, pa nemam pojma kao, mi ga isprobavali prije koncerta, pa barem oko pola sata. Da vidiš, kaže, kak je fino šištao!-
-Isuse, idiota, ispraznio aparat.-
-Ma dobro, ionako mu stari ima benzinsku. Ne može njemu benzin ništa.

( Gromoglasno se smiju i hvataju se za stomak. U taj čas doleti lopta i pogodi Zineta u glavu. Zine popizdi, uzme loptu i krvnički je nabije najbližem malom u facu. Mali počinje drečati...) )

-Koji ti je kurac?- upita Slina Zineta
-Pa mali mi sjebo gušt...---
.
(Klinac i dalje dreči. Dreči tako jako i iritantno da para uši. )

-Pa to je mali od Otrova.- reče Torba iznenađen
-Ma boli me kurac i da je od predsjednika! Jes ti kad jeo te njegove sendviče? To ne bi ni psu dao. Zagrizeš sendvič, a ono onaj neoguljeni parizer...pa fuj! - reče Zine
- Ma to je još i super! Lepinje su mu najjače! Ko džon od cipele! To ne bi ni gladni partizani pojeli...- ubaci se Sajo
-Pa dobro, to svejedno nije razlog da mu malog šutiraš ko džukelu, konju jedan!- izdere se Slina
-E znaš kak me želudac bolio, kad sam pojeo one hrenovke....- Sajo nastavlja.
-Sajo, šuti jebote!...- vikne Slina bijesan pa se okrene Zinetu- Koji si ti pacijent, Zine! Šta stalno teroriziraš tu djecu, koji kurac! Napravi si svoje dijete pa ga teroriziraj!
- Pa ja bi, ali Darija neće djecu.-

-Jebote, koja budala....- reče Slina i pripali

(šute)

(Onda ugledaju čovjeka preko puta igrališta kako nosi loptu i vodi onog malca za ruku)

-U jebemti, eno Otrova. Aj bok dečki - reče Zine i nestane preko zida.

(Otrov se približi)

-Ko je od vas bitangi tuko mog malog?-
-Ma niko čika Ljubo. Samo smo....-
-Sram vas bilo, imate preko dvajstpet kuka u guzici, a još se niste makli s igrališta! I još tučete malu djecu! Jadne vaše majke!-
-Niko ga nije tuko, malo je pao...-
-A na šta je to pao? Na nečiju šaku? – pokazuje oteklo i zatvoreno oko od svog sina – Da čujem ko je taj fajter, ili idem sad na murju pa će vam svoj trojici Capan naravnati bubrege -
-Ma nismo mi, čika Ljubo, Fitilj je....- bubne Sajo
-Koji sad mrtvi Fitilj?-
-Ribić, čika Ljubo, stari mu ima benzinsku tu iza ćoška. Otišo kuć prije dvije minute ...- nastavi se Sajo ukopavati u svoju laž
-Ošo kuć' veliš, a?. Dobro..- Kimne glavom
-Čika Ljubo, slučajno je bilo
Otrov odnosno Ljubo se okrene prema Saji, sagne se i pogleda ga u oči
-Ispruži ruku- reče
Sajo se trzne od njegovog pogleda.
-Ispruži ruku, neću ti ništa- ponovi Otrov blago.
Sajo je ispruži. Tajac. Otrov polako izvadi slatkiš i stavi mu na ruku.
-Hvala. – reče mu Otrov i tapne ga dvaput po obrazu- Ajmo, sine. – reče malom i polako se udalje

(Trojka odahne, briše znoj s čela.)

-Još jedan klinički slučaj.- izjavi Torba
-Ma ko, Otrov! Ma jebivjetar!- reče Sajo.
-Da, jebivjetar! Super!- reče Slina ironično- Jebivjetar koji je čovjeka bacio u bunar zato što mu je parkirao kamion na ruže? To je tebi jebivjetar?-
-Ma to su glupe priče!-
-Pa jebote, Sajo, čovjeka zovu Otrov. –
-Ma to je zbog tih njegovih sendviča...-
-Ne znam ja baš da je to zbog sendviča. JA sam isto čuo svašta o njemu....- reče Torba
-Ma, to su sve priče. Frajera zovu Otrov zato što ima loše sendviče, loš burek, pa čak mu je i Cockta zakurac. Neko je provalio Otrov i osto je Otrov do dana današnjeg. A sad zbog tog glupog nadimka, pričaju pizdarije o njemu ko da je neki serijski ubojica. Ajde, jel znate nekog kog je Otrov izlupao, ubo, pregazio šta već? Slina jel znaš ti?....-
-Suzuki je nešto pričao na nogometu...-
-Suzuki je stari sagorjeli pijanac koji ne zna ni cipelu svezat bez ženine pomoći...I ti njemu vjeruješ?- reče Sajo
-Pa baš i ne.-
-Eto! Zna li još neko?-

(Šute)

-Eto! Neznate nikog, pa nemojte paranoizirat. Oće neko bombon? – pokaže Slatku Tajnu što mu je Otrov dao.


(Zine se vrati.)

-O, evo ga hrabri izrabljivač djece - izvali Slina – Di si zlostavljaču
-Šta?- Zine se pravi zbunjen
-Zine, ti si rođen da bi bio pizda!
-Ma šta je?-
-Usro si se ko grlica! I to od koga? Otrova se ni moja baba ne boji..-
-De, dobro je kreteni. jel mogu dobit cigaru.....
-Dat ćemo ti ako nas lijepo zamoliš! – reče mu Torba.... -
-A de, aj ne serite, šta sad, pa ne bi ja....-
- Zine, kad Darija sazna za ovo.- Sajo će
-Joj, de nemojte joj reći, popit će mi krv na slamku.-
-Da sam ti ja žena, pio bi ti je na hektolitre – reče Slina – Nabiješ klinca loptom i još pobjegneš. To da grad sazna, ne bi više smio ni provirit nosom iz kuće.-
-Ma nek grad zna, samo da Darija ne sazna!- Ubit će me njena stara.
-Jel ti da jedeš masno? -
-A jel ti da da pušiš?- smiju mu se.
-Jel ti da da gledaš porniće? – pita ga Torba i pruža mu cigaretu. Zine je uzme.
-Jel ti da auto da ga voziš? -
-Kaže mi baba da te vidjela sa ženom u autu i da te ona vozi.-
-Ta tvoja baba je ćorava ko kokoš.- frkne Zine
-Jebote, eno i moja stara te isto vidjela kako sjediš na suvozačevom mjestu dok ti se žena vrati s pijace. –
- Ma nije, ja vozim....Samo tada nisam. Izvrnuo sam zglob na nogometu
-Joj de Zine, ti i nogomet....-
(Zine ga mrgodno pogleda. Zapali cigaretu što mu je Torba dao. Začuje se jaka eksplozija od koje svi popadaju na tlo rukama preko glave.)

-Jebote, koji je to kurac?-

( Pepeo leluja po zraku i u dugim krivudavim linijama pada po njima. U daljini se nazire vatrena gljiva.)

-Planuo Otrov.- netko će

utorak, 12.12.2006.

RADOST PRVOG ŽITA-Prvi koncert Čerkeza UTD., 10.11.2006

Već par ljudi mi je reklo da napišem nešto o Čerkezima UTD., bendu koji svira već dvije godine a tek je nedavno imao taj sudbonosni prvi koncert . No, jedna je stvar nasrati par pasusa o bendu koji sam vidio jedanput i vjerojatno više nikad i neću, a druga stvar je pisati o onom u kojem ti sviraju prijatelji. I to ne oni s kojima se vidiš jednom u dva tjedna, nego ljudi s kojima sam doslovce svaki dan. Tako da sam prije početka pisanja o Čerkezima zapao u neku vrst kreativne opstipacije. Jer, s obzirom da ove govnasto sive stranice čita još nekoliko ljudi osim mene i prijatelja, valja na pristupačan način predstaviti bend koji dvije godine svira i koji u životu nitko nikad nije vidio...

Smiješno?! E nije! Ukoliko bi me netko pitao : "Gdje najčešće sviraju?- Odgovor bi glasio: "U mojoj kuhinji! " Istina. Pošto se velika većina naših,a vjerujem i vaših druženja, održava u kuhinji (kako je to Soćo lijepo spartanski rekao: „Kuhinja - klasika!“), tako je i ovaj bend nastao u kuhinji, ne jedne ljetne večeri niti jedne zimske, nego bogami za vrijeme puno, puno dugih večeri, poslije obilnih suhih obroka, hladnog piva i kubnih metara dima. I uspio, napokon, nakon hrpe "kuhinjskih" proba 10.11. 2006. u Spunku izaći na svjetlo dana.

Ime Čerkezi UTD. im baš pristaje. Pleme iz Rusije,Čerkezi, hrabri narod, ozloglašeni junaci bapskih ratnih priča, narod bez države kao i Kurdi te pola Kavkaskih plemena na prvi pogled baš i nema veze sa Čerkezima UTD. No, nije baš tako. Čerkezi UTD doista liče na njih. Prvo, dugo vremena nisu imali prostoriju za vježbanje, pa su kao pravi disidenti našli azil u mojoj kuhinji . Zatim, pravi Čerkezi ljudi su koji su na dobru glasu po činjenici da vole uživati u obilnoj i zdravoj hrani, poznati su sladokusci i gurmani te uživaju u pripremanju dobrih jela. A Čerkezi UTD. u tome uopće ne zaostaju. Vrlo često znaju pripremati zasitna i zdrava jela s puno začina (nekad i previše), koja produžuju život, pomlađuju duh i vraćaju dobru volju te trbuh ...Treća stvar u kojoj možemo naći reference s original Čerkezima je to što ponekad vole i zapjevati. Iz čista mira, pod tušem ili kad se malo popije. I to čak puno artikuliranije nego što 99% hrvatske rock-estrade umije....

E sad. Dok su prave narodne pjesme Čerkeza uglavnom pjesme o borbi protiv klana sa susjednog brda , o naklonosti komšijine kobile ili o ganjanju ovaca po visoravnima; Čerkezi UTD. ipak vole zapjevati pjesme koje govore o stvarima nama bliskima. Prastare anegdote o vječitom neprijateljstvu lisice i vrane zbog komada sira („Varona“), o šarenom veselom otoku imena Čunga Čanga („Čunga Čanga“) ili o skakavcu-buntovniku koji se ipak radije družio s muhama nego sa sebi sličnima(„Kuznječik“)...To su teme naših Čerkeza UTD. I upravo se taj nesretni petak u Spunku oslobodio sav pakao moje kuhinje. Konačno su mogli upaliti distorziju bez bojazni da će nadrkana komšinica zvati murju.

Koncert je počeo s „Maloljetnom“ Generala Vasilija Mitua, sive eminencije hrvatske estrade. Jebiga, piletu sise ne stoje, kako je ustvrdio neki grafiti mudrac prije sto godina. Isto tako Čerkezima ne stoji Vuco. Ali, prvi im je koncert pa neću cmizdriti nad tim. Vrlo brzo sam i zaboravio da su je svirali. Druga pjesma je imala zarazni refren : „Mirjana, jes to ti?!“, još jedna u moru singlova opskurnih autora kakve izdaje Zdenko Franjić, inače super pjesma posvećena Baretovoj pokojnoj ženi koju pjeva Frenki Bonano, taksista s govornom manom. Već dugo je sastavni dio naše plejliste, i drago mi je da su je Čerkezi UTD. prepoznali, no bez obzira na to, ne ide u paket s Čunga Ćangom, ama baš nikako...

I onda je krenulo to što sam čekao: furiozno-prljavo-brza „Kuznječik“ odsvirana samo s jednom gitarom i bubnjem . Podsjetila me na to šta bi bilo kad bi Bantam Rooster uzeli koju lajnu previše. Rajko skače kao ping-pong loptica, padne, diže se, pa opet skače, mi skačemo. Prirodno lud i zdrav momak, idealan za frontmana. Ili Pruginim riječima: “Kakav materijal!“ „Čunga Čanga“, dječja pjesma koju i dan danas cijela Rusija pjevuši, u obradi Čerkeza UTD. zvuči tako moćno i opičeno da se jednostavno morate prepustiti blentavom skakanju koje izaziva.

I onda opet zaokret sa „Spokojnajom noći“, koja je malo umirila nabrijanu atmosferu. Spora stvar koju valja temeljito pripremiti da bi zvučala onako kako treba zvučati, moćno i silovito. I uspjeli su. Jedina mana s tom stvari, kao i s većinom stvari koje tjeraju na razmišljanje, je to što treba znati tekst. Ja nažalost nemam pojma o tom tekstu tako da mi doživljaj nije bio potpun. Ali da valja, valja.
Tu je, kao, koncert trebao završiti, ali smo mi vjerna publika malo vikali da oćemo još pa su nas odlučili nagraditi s još jednom psinom. A psina se zove „Varona“ i najbolji je ska-punk-štaveć (jebemliti žanrove!) koji su ove uši čule u zadnjih nekoliko godina u Hrvatskoj. Masa podivlja, otpočne krtiona, dok je lisica vranu nagovarala da zapjeva. Vrana zapjevala, a ja padoh na slomljeno staklo, i niti jednog ožiljka! „Varonu“ ima da mi sviraju u svatovima umjesto onog glupog valcera. Jebemliti žanrove.

Iskreno,nikad nisam mislio da ću prijatelje morati trpati u te usrane žanrove, koje mrzim iz dna duše, ali – ovaj put sam ih prisiljen koristiti da bih širem pučanstvu objasnio o čemu je riječ sa Čerkezima UTD. SKA! Kad se kaže ska-punk, obično se misli na male bendove iz garaže koje sluša hrpa prijatelja i koje će uvijek slušati hrpa prijatelja obučena u maskirne podrapane hlače, starke bez pertli i sa pirsingom u uhu, ustima, nosu, i guzici. No, bez obzira što nitko od nas ne nosi pirsinge u dupetu, ja bih iskreno volio da se Čerkezima ne desi ono što se desi većini dobrih bendova u Hrvatskoj, a to je da ostanu bend za deset bandita koji idu na svaki njihov koncert. Čerkezi UTD. imaju jedinstven talent kakav ima malo bendova u nas a to je talent da - uvesele. Onaj tko ostane ravnodušan na otkačeni šarm „Čunge Čange“, „Varone“ „Kuznječika“ i ostalih blesavoća, taj je stvarno puno izgubio. Ko ne vjeruje, može doći u Garešnicu u siječnju na drugi koncert, pa nek sam vidi.

Za kraj, da nam rastanak bude lakši, ostavili su divlju „Que Paso“ od Manu Chaoa i njegovog Radio Bemba Soundsystema. Onu s onog nevjerojatnog koncerta u Parizu, iz onog dijela, kad više ne znaš šta bi sa sobom. Tu sam već počeo pit sve. Kad su Čerkezi UTD. završili ni oni nisu znali šta bi sa sobom, pa smo tako ujedinjeni (UTD.) svi radosno cugali do pet ujutro, urlali „donćju vont sambadi tu lov“, divljali po stageu, jer Spunk je te vesele večeri opet bio naša birtija (po treći put tog mjeseca)

Tako vam je to bilo. OK, prijatelji su mi, imali su svoj prvi koncert i naravno da smo se svi zapili ko guzice i da sam presubjektivan i sve, ali... Ovo stvarno valja, da jebe rak raka, štono se veli podno Kavkaza.

Nemojte ih samo propustiti kad naletite na njih u nekakvoj sumljivoj zadimljenoj birtiji kako piče svoj ruski pank. Eto. A ja sad odo jest, jerbo mislim da su Čerkezi opet nešto skuvali.