Eto dogodilo se i meni da me iscipelare huligani u Zelengajskoj šumi. Malo bubreg, jedan zub, i tako, samo jer sam im rekao nešto u stilu sukoba generacija! No dobro, tu sam , nemam baš mnogo volje za pisanje, slušam Dvoržaka i Bramsa (volim mađarske i slavenske plesove), i nadam se da ću za dan, dva imati snage nastaviti sa mojim zoološkim vrtom i ostalim neobičnim životinjama koje sam (mislim prave životinje), recimo lav i ja oći u oči na slobodi, a on nije bio ni dresiran! Kad je vidio moj pogled pobjegao je podvita repa. Eto počinjem pisati, a onda ću potrošiti temu, bila bi šteta! Moj rukoljub damama, tako me roditelji ućili tamo prije onog Drugog svetskog rata. Baš kao u filmu Kreše Golika. Ostalim srdačan pozdrav sa željom da se još puno načitate mojih blogova.
|
