** Budan.blog.hr ** Alternativa, zen filozofija, duhovne teme, haiku, poezija, umjetnost, vizije, mudrosti, razmišljanja, priče

PJESME RASPJEVANIH MUZA
-----------------------


Ljepi pozdrav dragi Boro!

To je pjesma koja je nastala na putu iz Kranjske Gore prema Gozd Martulku po biciklisticki stazi. Bila je jaka kisa. Role mi se nisu vise koturale nego su klizile. Da me nije bilo strah morala sam pocet da pjevam. Boro ti si mi obecao da cemo se na tom putu srest jer si krenuo pjesice prije mene iz KG. Tebe nije bilo. Naravno, ti si se snasao drugdije. Ali bila je pjesma. Moram ti rec jos to...vrlo je vazno...to je pjesma iz prve verzije...druge jos ni nema... popravit cu redoslijed, refren, pravilni oblik za pjesme.

Pjesma:

NAS BORO!

SVAKO JUTRO NAS BORO
RANO USTAJE, RANO USTAJE
AL NE BEZ VEZE.

ON CEPA DRVA, KOKETIRA
AL NE MASIRA, AL NE MASIRA
(Jer to vec radi Ivan s Portoroza, jel?!)

EVO NAS I EVO NASE VATRE TU,
EVO NASE VATRE TU,
BORO ZA NAS PRIPREMIO JE NJU.

SVAKO VEĆE NAS BORO
RANO LEGNE ČA, RANO LEGNE ČA,
ON PRAVI PUNO ZADAČA
(Rano ujutro, naravno!)

SVAKOG DANA OBAVEZNO
IDE NAS BORO, IDE NAS BORO
DIREKTNO U KRANJSKO GORO,
UUU KRANJSKO GORO.

TAMO PRVO STO POTRAŽI
TO JE INTERNET, TO JE INTERNET
BOLJ OD NJEGA KOT OD ZAJBLA
ON NAM JE ZADET,
OOON NAM JE ZADET.
(Ne tega zdaj narobe razumet!)

P.s. Inace sam puna martuljske energije, zaljubljena u zivot. Stvarno sam sretna zbog sebe, da sam isla po putu koji me dopeljao do, polag drugih meni interesantnih krajeva, jos i u Gozd Martuljek . Juhuuuuuhu:))))

P.s.s. Jos jednom ti hvala Boro za tvoju skriptu koju si mi poklonio. Svidja mi se.

Tebi Boro saljem dio te energije.
Pusa i zagrljaj do sljedeceg maila!
Sonja

***

Pesem, ki sem jo priredila za Borivoja Bukvo, nasega, vsem vidnega škrateka iz jase (Pesem se poje na melodijo pesmi Povabi me, ki jo izvaja Irena Vrčkovnik na albumu Takšna sem.):


DRAGI NAŠ BORO, SLUŠAJ PAŽLJIVO:
»POVABIM TE NA SPREHOD,
PA NAJ BO DEŽ ALI SONCE POVSOD,
IN BODI TAKŠEN KOT SI,
MARTULJKU PREDAJ SE,
ŽIVET SE MUDI.

NA MORJE PELJEM TE KDAJ,
PA NAJ BO MAREC, AVGUST ALI MAJ,
NAJ VETER BO V LASEH
IN NAJ ZAŽARIJO TI ISKRE V OČEH.

Prvi refren:
SAJ ŽIVLJENJE JE PREKRATKO,
VZAMEM ČAS SI KDAJ ZA TE,
MOGOČE JUTRI BO PREPOZNO ŽE!

A SADA SI NA VRTI TI, BORO -
POVABI ME V GORE,
POKAŽI MI VSE SKRITE STEZE,
POLJUB NA ČELO MI DAJ,
VDIHNI GLOBOKO IN GREVA NAZAJ.

IN NIČ NAROBE NE BO,
ČE ME NA VODO POVABIŠ SAMO,
POŠLJI POZDRAV MI NOCOJ,
DA ZOPET ZAČUTIM, DA RAD SI Z MENOJ.

Drugi refren:
OJ TI NAŠ PATULJAK BORO,
PRAV VSE NAS RAD IMAŠ,
PO CELI JASI TI SVOJ DOM IMAŠ!

Tretji refren:
OJ TI NAŠ PATULJAK BORO,
MIRNO STOPAŠ SEM IN TJA,
RAD OPAZUJEŠ, S HAIKUJI NAM MODRUJEŠ!

Janja Pokleka



--- Janja Pokleka, Slovenija........... wrote:

Hajlihajlohajluuuuu,

Pozdrav po zraku je tuuuuuu!

Upam, da si se ľe aklimatiziral na mestne frekvence
in da poln svetlobe ľarčią povsod naokoli.
Jaz sem si letos nabrala energije do naslednjega
kampa in ąe čez!

Poąiljam ti obljubljeno besedilo pesmi,
ki sem jo priredila zate, zraven pa sem pripela ąe dva utrinka ujeta v fotografski objektiv.

Verjetno so odveč besede o tem, katera mi je
boľanska, hahaha.

Vsekakor te prosim, da jo pokaľeą tudi Predragu.

Naj ga objema val vseobsegajoče ljubezni naąih
sorodnih duą za vedno.

Objem Predragu, tebi pa en hudomuąni nasmeh:-), z
iskrami v očeh!

Svetel pozdrav,

Janja





Korito rijeke Save Dolinke.
U romantičnom raspoloženju:
Janja, Predrag i Morya.
Foto: Janja Pokleka




Jedna od ekipa koja radi na
postavljanju šatora: Ivica,
Predrag, Željko i Boro. Šatori
se postavljaju iskljucivo uz
pomoć "Intuicije". Za objasnjenje
pitaj: Ivicu, Predraga ili Željka.
Foto: Janja Pokleka


Napomena: U noći 05.08.2006. uz logorsku vatru na Rajskoj livadi, prvo je Sonja Kopinc, zatim Janja Pokleka, interpretirale su pjesme posvećene meni i mojem prisustvu na kampu. Bilo je to iznenađenje za sve prisutne, posebno ugodno za mene jer tako što nisam očekivao kao i naćin na koji su to one izvele, plešući i pjevajući. Očaran pjesmom mojih muza koje su ostavile na mene snažan utisak, dajući snagu i volju za daljnje stvaralastvo ja im se najtoplije i neizmjerno zahvaljujem. Do godine opet na kampu, uz koju novu dosjetku s nestrpljenjem ja očekujem ponovni susret, a ove pjesme bude mi nadu u bolje i vedrije sutra. Plamen logorske vatre i dalje tinja u duši svakog od nas, dok maleni plamičak nosimo u srcu i čuvamo za novu vatru... Veliko hvala dragoj Sonji i Janji, od vaseg Bore.

U razgovoru jednom prigodom Janji sam kazao da je ona Šumska vila, odgovorila mi je da nije, već je Vodena vila. Otud i ja sam dobio svoje mjesto koje po njenom sudu meni pripada, ja sam - patuljak. Draga Janja nije prva koja je to kazala, naš Neno iz Rijeke u jednoj
prigodi kazao je da sam ja - Kralj patuljaka. Još samo trebam ispuniti Nenotu zelju, ilustrirati stripom ispisan tekst "Moj susret sa patuljkom".



U Rijeci, 10.08.2006. Borivoj Bukva