četvrtak, 07.07.2011.
Priča o čovjeku III
" Zvao se Nemir.
Ljubila ga je Sumnja, a on je ljubio Nadu. Bio je istovremeno prebujan i pustošan...snažan, vjetrovit...Nije se budio. ali kupao se Znatiželjom. Nije spavao, ali nije uvijek ni bio budan. Lutao je. Zato se o njemu malo zna.
Ljubila ga je Sumnja. On je to znao. Golicao je njeno sebeljublje. Znao je i da ga se boji. Bilo mu je žao. Bila mu je draga. Znao je sve o Sumnji. Ponekad je sretao Očajnu i Tjeskobnu. One su ga poštivale. I on je poštivao njih. Tako drugujući mnogo su pričali. Tjeskobna i Očajna pričale su o Sumnji, a on je pričao samo o Nadi...
Nije bilo noći, a da Nemir nije obišao dolac Sna. Gledao je iz daljine nepomičnu Nadu kako titrajući tjera hladnoću...Uvijek je čučala na istom mjestu. Slutio je da Nada čeka. Zamišljao je da čeka njega. Zamišljao je zajednička lutanja. Draga mu je bila Nada. Jako draga. Mnogo milija od Sumnje. Dapače, toliko ju je volio da je bio spreman čučnuti uz nju i tako ostati dok ne prestane disati.
Jer Nemir nije smio dugo ostati na istom mjestu.
Da, bio je spreman umrijeti...uz Nadu...za Nadu..."
- 12:14 -
