evo baš danas domaća debela kuvarica pripremila uznojenim, prljavim radnicima s polja (pšenice) među kojima sam bio i ja, "pravi domaći grah".... barem sam tako mislio...
sjednemo svi za stol... i čekamo graha...
dolazi debela rumena domaćica sa pregačom boje cikle... ajvara... svega pomalo... i donese lončinu graha... kobasice plutaju unutra... raznorazne kosti... slanine... mrkve... miris znoja i graha se proširio kolibom...
zagrabi ona kutlačom graha i ubaci u moj tanjur... već mi se na prvi pogled grah učinio sumljiv... ali nisam ništa komentirao...
sklizne kobasica iz kutlače nazad u lonac te m je ubaci uz pomoć svojih masnih debelih prstića pod čijim je noktima bilo više zemlje nego što smo mi danas preorali...

probam ja grah... FENOMENALAN!!!!

uzmem ga u žlicu... okrenem na suprotnu stranu žlicu... kad već nakon 30-tak sekundi... gusti (ali očito ne dovoljno gusti) grah sklizne niz žlicu i ničicom padne nazad u tanjur....

ustanem se sa stola....
pljunem u tanjur...
pljunem domaćici u facu...
pljunem u lonac...

izađem sav gladan i nadrkan.... i mislim se u sebi...
kakav je to jebeni grah koji ti curi sa žlice....