Vladimir Arsenijevic-O MESECU UMIRANJA
A sve to vreme,mesec Novembar prozdirao je sopstveno srce.Dubrovnik,
aktuelan i bombardovan u oktobru,zamenile su samarajuce vukovarske vinjete.Uplakana Andjela oslanjala se bradom na naslon sofe,posmatrajuci krhotine razorene naseobine na Dunavu i Vuki,negde iza saharinskih izliva ratnog TV-reportera rusticnih crta.Krivudavim dijagonalama,po nasem ekranu,bludele su kolone otupelih lica,izmilelih iz podruma nakon stotinak dana,stidljivo su nam se smejuljila,pokazujuci krnje zubice,sedokosa deca,
telo muskarca glavom se oslanjalo na zid necega sto je mozda nekad bio njegov dom,na glavi mu se talozila nedostojanstvena hrpa suta,neki vojnik spaljen je do kostiju,crna masa se,jos uvek vrela,gadno pusila,videli smo i mladu zenu bez pola glave,izbeglice koje se smrzavaju po sportskim halama,leseve ljudi i leseve zivotinja rasute po ulicama jednog utucenog grada kojim su se,nakon obavljenog posla,vozikali neki ljudi u dzipovima,a strepeli smo da,u tom ludilu,ne ugledamo Lazara,razularenog,pijanog,i neobrijanog,poput mnostva oslobodilaca.
(Vladimir Arsenijevic-"U POTPALUBLJU")
|
