Fuad Kovacevic-DAN KADA JE PAO NEBODER
Tesko je od onih vise od 150 ratnih dana,koliko sam,zajedno sa svojim kolegama iz ekipe,proveo u zgradi
"Oslobodjenja"u Nedzaricima izdvojiti jedan,ali,cini mi se da je 28.avgust prosle godine ipak bio najupecatljiviji,
najuzbudljiviji i-najtuzniji.Naime,tog cetvrtka srusio se prvi nas neboder,ili,bolje receno,"komsije"iz Nedzarica dokrajcili su jednu prelijepu gradjevinu,koja im je ocigledno smetala i suzavala njihove ionako ogranicene vidike.
Sve je pocelo tri dana ranije,kada je specijalna cetnicka ekipa stigla u Nedzarice i zapaljivim mecima zapalila vec dobrano nagorjeli neboder.Pozrtvovnoscu vatrogasaca i svih trenutno zatecenih ljudi u zgradi,pozar se nije prenio na nizi dio kompleksa"Oslobodjenja",ali spasa za nekadasnju plavu ljepoticu nije bilo-od bljestave konstrukcije stakla,betona i zeljeza ostao je samo tuzan i ruzan desetospratni kostur.
No,to"komsijama"nije bilo dovoljno.Tri dana kasnije,dakle 28.avgusta,u zoru je cetnicki tenk ispucao nekoliko granata u konstrukciju nebodera.To je bila tacka na"i"jednog suludog nauma.Izgorjeli kostur izdrzao je jos nekoliko sati,a onda se jednostavno-srusio.Bilo je tacno 11 sati i 55 minuta.
U to vrijeme mi iz dezurne ekipe nalazili smo se na prvom spratu niske zgrade.Gledali smo televiziju,prepricavali sinocnje dramaticne dogadjaje,jos jedan pozar u nizu...A onda je zatutnjalo,zagrmjelo,zatrestalo...Rijecima je tesko opisati tih desetak sekundi.U prvi momenat pomislili smo na zemljotres,neko je u strahu pomenuo avionsko bombardovanje,cak i bojne otrove.Ubrzo nakon stravicnog zvucnog efekta,pojavio se ogroman oblak prasine i dima.Nije nam mnogo trebalo da strcimo do sklonista.Prvi sok i strah zamijenili su radoznalost i briga da se nekome nesto nije desilo.Ponovo smo se popeli na sprat,pa na terasu i imali sta vidjeti:ogromna betonska razvalina jos je bila u oblaku prasine,a gomila gradjevinskih ostataka nalazila se na mjestu gdje je nekada bila prelijepa zgrada.Jedan od dva nebodera bio je sada samo ogromna hrpa betona,maltera,savijenog zeljeza,
polomljenog stakla...Iza tog krsa jos je prkosno stajao,iako dopola izgorio,njegov blizanac.No,najbitnije je da su zrtve ovog dogadjaja bili samo automobili parkirani ispod nebodera,a da niko od velikog broja ljudi koji se tog momenta zatekao u zgradi nije ni ozlijedjen.
Nepune tri sedmice nakon toga,po istom scenariju(paljenje,granatiranje)"komsije"su poravnale i drugi neboder,ali za nas je to vec bilo dozivljeno iskustvo.
("Oslobodjenje",30.VIII 1993.)
|
