Sasa Dimitrijevic-PUKOVNIKOV SPOMENAR(Prijatelj sa"istorijskog sudjenja"u Norveskoj)
Prijatelj iskrsne kada mu se ne nadate ako je ljudina poput Mirsada,takodje i tamo gdje ga najmanje ocekujete,u sudnici na najvisem spratu tribunala u prestonom gradu Norveske.Vraticemo se istorijskom procesu da ne ostane zagonetka ko,sta,gde,kada,zasto,iako je slucaj dobro poznat,novine pisu,radio javlja,televizija slika.Najpre ono sto se nije citalo,slusalo,gledalo,vinjeta koja nije poznata.
Nislijke su mi onomad sluzile na cast u elitnom svetu,u hotelu"Bristol",u koji sam svratio.Okruzeni smo knjigama na policama koje gostima zavaljenim u foteljama serviraju visi nivo ukoliko ga vec nemaju.Prijatelja koji ce maltene otici pre nego je dosao pozurujem da suvenirski ispije norvesku"krompirusu".Neka mu okvasi stranicu spomenara sa koje ce se secati da smo nazdravili vodom zivota...
Kupujem celom istinom pukovnika koji se ne prodaje za casicu.
-Hocu kafu,kaze tako da tako bude i nece pa nece alkohol.
-Probaj picence koje dosad nisi skrknuo,nasrcem na gosta koji priziva u pomoc Allaha.
-Hocu i ja,ali ne pijem dok je ramazan,stavlja tacku svetom reci posle koje se izvinjavam.
Mirsad je i tom smislu ljudina,Mirsad Mahmutcehajic,Hercegovac iz varosi Stolac.
Otvara mi potom pozutele kalendarske stranice 1964.,1965.,1966.,kada je sluzio vojsku kao desantni padobranac u Nisu.Desilo mu se da se privodi umesto da se prizemi.Trebalo je da sleti na gradsko brdo Bubanj,
a pljusnuo je usred ledene reke Nisave,posto je iskocio iz aviona pre nego je trebalo.Pravdao se na raportu da ga je vetar odvukao.
Nislijkama je sletao bez omaske.Preslisava me gde su"Ozren"i"Union",da proveri od kojih sam Nislija.Tamo su bile,kazem setno,tamo ih nema.Otisle su s vojacima iz kasnije klase.
Zivnuse niske kafane olajisanih podova isaranih stolnjaka usred Osla,u tepisima zastrtom elitnom"Bristolu",uz svetski animir pijaniste s kojim se postujem i cije ime je posebna vinjeta.Klaviristu,koga zovu Frenk,prema imenu Frantisek,zovem pozorisno Predsednik.Preziva se isto kao Francuz broj jedan Sarkozi.Frank kaze da su rodjaci.
Hotel se,inace,nalazi nadomak Suda u kojem smo bili na sudjenju.Svako na svom mestu u sudnici u 828.Pratio sam iz klupe za novinare svedocenje pukovnika na istorijskom sudjenju Mirsadu Repku,optuzenom za ratne zlocine u logoru Dretelj.Optuzeni je u to vreme bio hosovac,pripadnik hrvatske paravojske HOS,1993.vec je dosao u Norvesku.
Mirsad od malih nogu zna Mirsada.Optuzeni je iz iste ulice u Stocu iz koje je i svedok optuznice.Ovim recima je polozio zakletvu da ce kao svedok govoriti istinu:"Zaklinjem se cascu,savescu i Allahom",rekao je danas penzionisani pukovnik vojske BiH.Pukovnik je dominirao sudnicom.Ovako je provozao ne samo odbranu optuzenog:
-Izjavili ste na prethodnom saslusanju,pozvala se advokat na policijski zapisnik.
-Policija mene nije saslusala.
-Kako nije kad jeste?
-Policija mene nije saslusala.
-Kako nije kad jeste?-pitao se i ovaj novinar,pitali su se svi u sudnici.
-Policija mene nije saslusala,saslusava se optuzeni,a ja nisam optuzeni vec svjedok,policija je sa mnom razgovarala.
Pitam na rastanku uz svetski animir Sarkozija u"Bristolu",hotelu bratstva i jedinstva koliko ga je ostalo u
secanjima:Mirsade,da pozdravim tvoje Nislijke?
-Pozdravi ih.Molim te da napises i da sam ljut na one Srbe koji nece da svjedoce o ratnim zlocinima.Cega se boje!?
Pukovnik je izgubio sina u ratu,rekao mi je tonom vojnicine.Ubili ga Srbi.
|
