Danilo Kis-SERENADA ZA ANU
Cuo sam neki zagor pod prozorom i pomislih da su dosli da ubiju mog oca.
A onda je violina dovela sve to u sumnju i oslobodila me straha.Taj koji je svirao pod nasim prozorom nije bio virtouz,ali je,ocigledno,bio zaljubljen u moju sestru Anu.Violina je imala glas skoro ljudski.Neko je,do usiju zaljubljen u zvezde,u moju sestru Anu,pevao stidljivo,trudeci se da da svom glasu sto vecu muskost i dubinu.Ipak je to pevanje licilo na saputanje:
ZASTO JE GOSPOD STVORIO LJUBAV...
ZASTO SU NOCI...
Onda Ana najzad pronadje sibice i ja je videh pri toj svetlosti,kao u magnovenju,kako stoji iza zavese,u belom.A kada se vratila i ponovo legla,zacuh kako moja majka,dirnuta,skoro poslovicno rece:
"Ana,zapamti to jednom zauvek.Kada se nekom drzi podoknica,onda treba zapaliti sibicu.To je znak otmene paznje."
Smiren majcinim glasom,ja sam ponovo tonuo u san kao u sumu mirisa,kao u zelenu livadu.
Ujutro smo nasli u prozoru grancicu jabukovog cveta,slicnu srebrnoj kruni,i dve-tri razbuktale crvene ruze.I jos pre nego sto nas je(sutradan u skoli)pitala uciteljica:"Koji je to magarac gazio nocas po basti",ja sam jos ujutro,tako reci po mirisu,prepoznao cvece iz baste gospodje Rigo,jer ja sam vezivao ruze,podsecao jorgovan.
Nisam hteo da kazem da je-sudeci po glasu-taj magarac sto brsti ruze bio gospodin Fuks mladji,
obucar,zaljubljen kradom u moju sestru Anu.
Ana,reci,da li sam sve to izmislio?
(Cvece i mirise.)
(Danilo Kis-"RANI JADI")
|