General Veljko Kadijevic,RATNI ZLOCINAC-PROTIVUDAR
...U vreme konacnog raspada Jugoslavije,unutrasnje i medjunarodne okolnosti svaku vrstu klasicnog"vojnog puca" su potpuno iskljucivale.Ono sto se u tadasnjim jugoslovenskim prilikama moglo uciniti jeste da se umesto zauzetog kursa,odmah krene u napad na Hrvatsku i Sloveniju.
U takvoj opciji na unutrasnjem planu,JNA i Srbija bi bile agresori sa ogromnim posledicama,neuporedivo vecim od onih koje su imale kao branioci.Postignuta bi bila jos veca homogenizacija hrvatskog i slovenackog naroda,bilo bi jos uspesnije raspirivanje mrznje i u drugim jugoslovenskim narodima prema srpskom narodu kao agresorskom,
koji silom oruzja namece svoju volju,bili bi jos veci problemi motivacije za borbu u srpskom narodu iz Srbije,da se tuce van Srbije,pruzena bi jos veca sansa snagama u Srbiji koje su u borbi za vlast upotrebljavale sva sredstva,
organizovalo dezerterstvo vojske,sirila panika,itd.
Na medjunarodnom planu upravo bi uleteli u klopku tako da bi odmah,ili vrlo brzo,bili izlozeni ne samo svim vrstama sankcija vec i zestokoj vojnoj intervenciji sa udarima svih vrsta,pre svega po vitalnim objektima u Srbiji i najvaznijoj infrastrukturi JNA.Kako bi na to reagovao srpski narod koji bi,uglavnom,sam ispastao zato sto JNA hoce silom da zadrzi druge narode u Jugoslaviji koji ne zele da ostanu u toj drzavi?Nije,valjda,nikome tesko predvideti sta bi se u takvoj situaciji dogodilo,utoliko pre sto je u smanjenom obimu-narocito po cilju- slicna situacija prakticno odigrana kada je trebalo spasavati srpski narod u Hrvatskoj od ustaskog noza kao i blokirane garnizone JNA u kojima su bili pretezno srpska vojska i njihove porodice.
To sto se zbilo ratom u Hrvatskoj i Sloveniji nije teorija i pretpostavka,vec surova i gruba realnost koja recitije od svake teorije govori kako bi izgledala tek pocetna faza"vojnog puca",a da ne govorimo o masovnom partizanskom ratu sa kojim bi JNA bila suocena,ako bi istrajala u ostvarenju konacnog cilja puca.Raspad Jugoslavije bi se jos brze odigrao i sa jos pogubnijim posledicama,u prvom redu po JNA i srpski narod.Takvim avanturistickim potezom rukovodstvo JNA jos bi olaksalo neprijatelju da maskira svoju pravu ulogu u razbijanju Jugoslavije,da svu istorijsku odgovornost za raspad Jugoslavije prebaci na ledja JNA i narocito njenog avanturistickog rukovodstva.
Iz ovakve procene o izgledima"vojnog puca"na konacni uspeh,koju je Stab Vrhovne komande imao i pre zasedanja vrhovne komande 12.marta 1991.godine,vidi se koliko je za konacnu odluku bio bitan moj put u Moskvu koji je imao samo jedan cilj-da jasno dobije odgovor na pitanje:da li nam SSSR moze garantovati da nas NATO vojnicki nece napasti dok mi resavamo probleme u nasoj zemlji.Kao sto sam ranije rekao,odgovor Gorbacova bio je ne samo negativan,vec se moze,bez ikakve ograde,okarakterisati kao neprijateljski.
Dakle,da zakljucim,Stab Vrhovne komande je neprekidno i studiozno pratio i procenjivao situaciju u zemlji i svetu sa tezistem na onim dogadjajima u svetu koji su,pre svega,imali uticaja na stanje u Jugoslaviji i na osnovu tih procena predlagao Predsednistvu SFRJ,ili donosio odluke iz svoje nadleznosti o upotrebi oruzanih snaga,posebno JNA.Takodje je stalno procenjivao mogucnosti i rezultat radikalne vojne intervencije-preuzimanje vlasti,ali uvek samo kao privremene mere,i uvek ne ogranicavajuci se samo na prvi korak-preuzimanja vlasti-vec celu operaciju do ostvarenja konacnog cilja.
Nijedna od realno mogucih varijanti preuzimanja vlasti u datim unutrasnjim okolnostima nije obezbedjivala uspeh.
Naprotiv,svaka varijanta je vodila u neminovan poraz.Zato je Stab Vrhovne komande nikada nije ni prihvatio.Pored toga,niko od ozbiljnih politicara nije predlagao"vojni puc",osim Slobodan Milosevica,ali je posle osam dana i on odustao od svoga predloga.
Stab Vrhovne komande je pravovremeno predlagao mere,ukljucujuci i meru uvodjenja vanrednog stanja u zemlji,
koje bi,da su prihvavene i realizovane,sprecile raspad Jugoslavije,ili,kao minimum,raspad putem krvavog gradjanskog rata kakav se odigrao u Jugoslaviji po scenariju koga su uradile i rezirale strane sile,ali koji,na njihovu zalost,jos nije zavrsen.
Kada ce poceti protivudar,koji ce neminovno doci,ostaje da se vidi,ali,u svakom slucaju,znatno ranije nego sto ocekuju spoljni kreatori i unutrasnji realizatori razbijanja Jugoslavije,jer prakticno o pocetku borbe za oslobodjenje zemlje od okupatora,nece odlucivati oni.
|
