Borisav Jovic,Slobina"sobarica"-KAKO JE JNA ODUSTALA OD PUCA-1
Povodom intervjua Veljka Kadijevica(Gazde su trazile krvavi razlaz,NIN,br.2963)koji je izazvao veliku paznju javnosti.
Kadijevic govori o predlozima koje je davala JNA za resavanje jugoslovenske krize,pored ostaloga kako je predlagala miran razlaz na osnovu referenduma naroda,ali da to,navodno,nisu prihvatale neke republike,jer im to gazde sa Zapada nisu dozvoljavale."Imajte na umu da se ne radi o gresci Zapada u dobroj nameri,vec o namerno izabranom putu da se Jugoslavija razbije na sto je moguce krvaviji nacin,kao bi to posluzilo i njima da lakse vladaju ovim prostorom i tim divljacima koji se medjusobno kolju",kaze Kadijevic u svom intervjuu.
Postojali su predlozi da se jugoslevenska kriza resi na osnovu volje naroda izrazene na referendumu.Oni su bili i zvanicno i javno uobliceni i raspravljani,i na sednicama Predsednistva SFRJ i na sednicama Savezne skupstine,ali su se takvom politickom prilazu resenja suprotstavljale upravo republike koje su tezile otcepljenju,Slovenija i Hrvatska.Inicijator takvih predloga bila je Srbija,jer je to bilo u najboljem interesu srpskog naroda,kome je pretilo rasparcavanje nacionalnog bica u vise delova,sa svim lako sagledivim negativnim posledicama.Koliko ja znam,JNA
i njeni rukovodioci nikada nisu bili inicijatori nijedne takve odluke,mada nisu ni bili protiv nje.Kod njih je u dugom periodu bila dominantna misao da Jugoslaviju treba sacuvati,a svaki predlog o nekom,makar i mirnom razlazu,u prvo vreme im je bio odbojan,pa i ovaj,mada su se vremenom mirili sa cinjenicom da je Jugoslaviju nemoguce sacuvati.
Ne znam zasto sada Kadijevic inzistira na autorstvu takvih predloga.Vojska ih jeste podrzavala kad nije bio drugog izlaza,ali oni nisu dolazili do njih.To se lako moze proveriti iz moje knjige"Poslednji dani SFRJ"u kojoj je belezeno sve sto se desavalo i sta je ko predlagao.
Moram da napomenem da je Kadijevic voleo da daje predloge politicke prirode i da na njima inzistira kao spasonosnim,ali je bezao"kao djavo od krsta"da objasni vojne propuste,njih je bilo bezbroj i da za njih preuzima odgovornost.Nije zato cudo sto u ovom slucaju zeli sebi da pripise ideju o politickom resenju krize izjasnjavanjem naroda.
Osvrnucu se na drugi deo Kadijeviceve tvrdnje da je Zapadu krvavi raspad Jugoslavije bio potreban da bi lakse vladao ovim prostorom.To bi moglo biti relativno tacno,ako se razume kao najsigurniji metod da ostvare svoje interese na ovim prostorima.Ne treba gubiti iz vida cinjenicu da je Zapad inzistirao na potpunom rasturanju Jugoslavije,priznavanjem republickih granica i ne priznajuci pravo naroda na samoopredeljenje.To su i sproveli u delo,a znali su da to vodi u krvave sukobe.
Sukobi u Hrvatskoj bili su jedini nacin da se ostvari otcepljenje Hrvatske u celini,uz anuliranje prava srpskog naroda na samoopredeljenje.Uz pomoc rata oni su svoj cilj ostvarili.Bez rata,to ne bi bilo moguce.Srbi iz Hrvatske se sa tim ne bi slozili.
Sukobi u Bosni i Hercegovini su im bili potrebni da bi nasli opravdanje za zaposedanje tog prostora vojnim snagama NATO-a.Kad su priznali unitarnu BiH i referendum muslimanske vecine o otcepljenju,rat je buknuo.Nijedan predlog mirovnog sporazuma,pod uticajem velikih sila,nisu hteli da prihvate,sve do Dejtonskog,zato sto NATO jos nije bio spreman da dodje u Bosnu.Ocigledno da je primarni cilj bio razmestanje NATO snaga na ovim prostorima a sporazum o miru samo sredstvo da se to ostvari bez rata,sve bi to bilo nemoguce.
U vezi s tim,u sedistu NATO-a 20.oktobra 1991.godine je zakljuceno(vidite"Poslednje dane SFRJ",str.398)sledece:
"U dogledno vreme,za tri do cetiri godine,NATO snage ce biti koriscene za lokalne sukobe,kakvom tretiraju sadasnju jugoslovensku krizu.Takve snage su vec sada spremne i vojnicki bi ih bilo moguce veoma brzo angazovati.
Medjutim,zbog slozenog i komplikovanog procesa politickog usaglasavanja,nova uloga atlantske alijanse ce potrajati vise godina.Zbog takvog procesa se i sprecava odlucnije angazovanje NATO-a."
Kad je taj proces zavrsen,SAD su istupile sa Dejtonskim sporazumom koji su morali svi da prihvate,a u cijoj je osnovi da NATO garantuje njegovo sprovodjenje uz zaposedanje teritorije.
Poznato je da je sporazum u Rambujeu o Kosovu i Metohiji kasnije propao zbog vojnog aneksa,koji je predvidjao slicne odredbe i da je epilog bombardovanja Srbije vojno zaposedanje teritorije,sto se predvidja i tzv.Ahtisarijevim
planom kao trajno resenje.
Nije,dakle,Kadijevic daleko od istine.Mogla je Evropa da nametne postupak za miran razlaz,da joj je interes bio samo razlaz.Nametnut je krvavi razlaz,zato sto joj je to bio interes,odnosno zato sto je na taj nacin mogla da nametne ishod koji joj odgovara...
("NIN")
|
