Jovica Acin-KNJIZEVNA LOGOROLOGIJA,KOPILUSA
Nadnosim se nad objavljenim i neobjavljenim knjigama uspomena preteklih logorasa;iz svojih uvida talozenih niz godina iznosim mogucne poglede na knjizevnu stranu logorskih iskustava,poredeci ono sto mozemo znati o
domacim i stranim slucajevima.LOGOROLOGIJA nije bas naziv koji bi dovoljno odgovarao mojim istrazivanjima.
Progonila me je preciznost.Mislim,s pravom,jer raspon izraza nosio je rizik promasaja,nedopustiv u stvarima koje prominuti znaci ogresenje,nepopravljivo,nemogucno da se okaje.Tacnije je KNJIZEVNA LOGOROLOGIJA.
Dopuna"knjizevna"mnogo mi znaci,i ustrajavam na njoj kao sustinskoj.Jedino kao KNJJIZEVNO,istrazivanje o logorskom svetu prodire,naime,dalje od granica koje uzas i besmisao namecu znanju,LOGOSU,vracajuci mu zatureno znacenje SLOVA i necega sto se otima saznanju s njegovim metafizickim namigivanjem.Ne bilo koje SLOVO o logorima,nego ono koje biva knjizevno dok bi da kaze nekazivo o zivotu...U logoraskim spisima otkrivati proboj granica jezika...
Tako je zapravo nastao ovaj izraz-"knjizevna logorologija"-kome pokusavam da nagovestim bezdanu,neizrecivu sadrzinu.Nastao je iz jednog susreta uz vino,susreta dva narastaja(Borislava Mihajlovica Mihiza i mog) onih koji,uprkos tome sto poticu iz razlicitih"skola",prate umnozavanje znakovlja propasti i razmenjuju retke reci(ili,vecma,tisine izmedju tih reci)o njima bez ikakve nade,o gorcinama vidovnjackih pijanstava,padajuci u grotlo samo naizgled mrtvih vulkana.
U jednom od svojih tekstova,Salamov,autor PRICA S KOLIME,govori otprilike da knjizevno delo nije nikada u potpunosti odredjeno svojim zanrom.Istina dela nije opsta istina niti istina shvacena kao cinjenicka adekvatnost,
nego posebna,istina stvarnosti,istina kao"proza buducnosti".Za Salamova je,ukratko,ta istina autenticno ljudska,
koju neko estetsko delo diversifikuje i,istovremeno,singularizuje.Kako onda pricati?-pitao se logorski pisac.
Mesajuci promisljeno esej i pricu,istoriju i novelu ili romaneskno.Takva raznolikost diskursa,kao i stavljanje naglaska na ovaj ili onaj narativni ili poetski postupak,doprinosi otkrivanju heterogenosti pisanja.Za to pisanje su dogadjaji u svetu koji nas okruzuju pre pogodni uslovi nego njegovi uzroci.
Salamljevo delo prihvata,mozda uprkos svemu,otvoreno svoju heterogenost.Ono je,u isti mah,socioloski ogled jednog mudraca i prica,poezija aktivnog otpora i kriticka filozofija,esej i povest,ili FICTION i FACTION,njegovo pisanje ne dopusta da bude zatoceno ni u jedan od prethodnih,poznatih zanrova.To nije ni"umetnost radi umetnosti"ni"angazovana knjizevnost".Poeticar Cvetan Todorov umeo je to dobro da rezimira:to su dela koja sebe shvataju istovremeno kao knjizevnu konstrukciju i traganje za istinom.
Kao sto se zna,GENOS na grckom,izmedju ostalog,znaci zanr i dete.Genealogija pisanja jednog novog tipa jeste aktualna odsutnost homogenosti koja,u rukama totalitarne moci,sluzi zasnivanju savrseno homogenih sistema zla da bi najpre infantilizovala,potcinila,i zatim potisnula knjizevnost.Na srecu,knjizevnost se nikada ne razvija po nekoj linearnoj shemi,vec je neprestano predana neocekivanim preobrazajima.
Da,detinjstvo knjizevnosti,ali raspusno,nepredvidivo:bez odredjenog Oca,bez jednog porekla,bez Jednog.Za nju mi ne izgleda karakteristican neiscrpni autobiografski zanr pod koji ona klize,nego cinjenica da ona,podjednako u formama i znacenjima,praktikuje izvesnu subverziju Jednog,antigenealogiju.Izmedju stvaralacke igre i istrazivanja istine,ona je kopilusa rodjena,u jeziku,sparivanjem imaginarnosti i stvarnosti.A kao kopilusa,ucinak razlika,uvek nezakonita,stoga je protiv zakona jednog Oca ili jedne Majke.Njeno detinjstvo moze biti jedino slobodno,ili ga nema.Mogli bismo da govorimo zapravo o detinjstvu kopiljeg,nomadskog,nerazvrstivog pisanja,permanentno i produktivno pomerenog.U njemu nista nije dato unapred.Sve tek valja uzeti.
(Jovica Acin-"GATANJA PO PEPELU(O izgnanstvima i logorima)")
|
