Svetlana Slapsak-SRPSKE ALTERNATIVE:IMA LI IH?-6
ODGOVORNOST ANTINACIONALISTICKIH INTELEKTUALACA
Kada sam 1988.bila isterivana sa posla i u sudskom procesu,obratila sam se najuticajnijem piscu u politici,Dobrici Cosicu.ON MI JE ZAMERIO STO SAM SE ZALOZILA ZA ISPUSTANJE IZ ZATVORA ADEMA DEMACIJA,POLITICKOG ZATVORENIKA KOJI JE U ZATVORU PROVEO VISE VREMENA NEGO MANDELA.To nas dovodi do prvog pitanja odgovornosti srpskih,ali i jugoslovenskih disidenata.Sredinom osamdesetih,postojala je komplikovana mreza
disidentskih institucija-odbora,koji su se,bez diskriminacije,bavili slucajevima ugrozavanja slobode govora i misljenja,uz znacajnu podrsku sa Zapada.Kao predsednica takvog odbora u Udruzenju knjizevnika Srbije,pisala sam peticije i apele u korist vecine glavnih aktera rata i krize:Tudjmana,danasnjeg slovenackog vojnog ministra Janse,hrvatskog ministra pravde Seksa,koji danas progoni novinare,srpskog ekstremiste Seselja,hrvatskog ekstremiste Parage,bosanskog predsednika Alije Izetbegovica,Albanca Adema Demacija.Jedino ovaj poslednji nije do danas propovedao nasilje kao resenje.U ovoj stvari,cini mi se da savest disidenata ostaje cista,ne samo zbog nemogucnosti predvidjanja;jedan engleski prijatelj mi je,ne bez trunke cinizma,rekao da se trebalo zalagati da dobiju bolje uslove u zatvoru.Ako u drugim slucajevima zaista nije moglo nista da se predvidi,u slucaju Seselja bilo je samo pitanje kada ce poceti da se sveti sto ga,posle izlaska iz zatvora,beogradska intelektualna elita nije snabdela sinekurom u nekoj prestiznoj instituciji.Ozbiljniji je problem onih disidenata koji formirajuu parlamentarne opozicione partije u Srbiji.TAKMICECI SE SA MILOSEVICEM U NACIONALIZMU,OVI LJUDI NIKADA NISU REKLI NISTA PROTIV RATA.MICUNOVIC,VODJA DEMOKRATSKE STRANKE,U JEDNOM JE TRENUTKU CAK IZJAVIO DA RAT TREBA"OSMISLITI".
Zbog takvog politickog stava,morala se formirati vanparlamentarna opozicija,sto je sa jedne strane bio nuzan moralni cin,zasnovan na pacifizmu,a sa druge strane je ozbiljno ugrozio svaki projekat skidanja Milosevica.Primer Vuka Draskovica,koji je iz krajnjeg nacionalizma presao u pacifizam i time izgubio,po nekim procenama,polovinu clanstva svoje partije,pokazuje da su promene mogucne.Takodje pokazuje svu neadekvatnost reakcije opozicije sada,
ogranicene na nezadovoljstvo rezultatima rata,a ne ratom samim.
Disidenti se u trenutku preloma javnog diskursa prema nacionalizmu nisu dovoljno dobro snasli:izgubljeno je mnogo vremena i ljudi u oklevanju da se usprotive kosovskoj fikcionalizaciji.Strah od autoriteta,posebno intelektualnih,tako karakteristican za centralnu i juznu Evropu,paralizovao je ljude,nespremne i nesposobne da optiraju za alternativni model zivota.Disidentstvo je sredinom osamdesetih godina postalo sa jedne strane masovno,a sa druge
strane amorfno,bez jasnih programa,bez inicijative-samo se odgovaralo na napade vlasti,i konacno,bez stvarnog rizika.Takve je odlike imalo i u ostalim zemljama istocne Evrope,sto pokazuje docnije slicno rasipanje i spremnost da se upadne u najprovidnije zamke krajnje desnice.Biti disident je moglo znaciti,u slucaju da vas rezim izabere kao zrtvu,pa vam uradi nesto uzasno kao sto je izbacivanje iz komunisticke partije,cak i brzu promociju
(zaposljavanje na fakultetu ili Akademiji,objavljivanje knjiga,podrska kritike).Disidenti nisu uspeli da usvoje drugaciji oblik zivota,drugacije kvalitete,
alternativnost koja bi ih u potpunosti oslobodila od zavisnosti od prestiznih institucija i vodjenja politike ljudi koji se nikad nisu odrekli komunisticke vlasti.
Tacinije receno,samo je mali broj,i to na celom jugoslovenskom podrucju,bio u stanju da zivi po drugacijim pravilima.Stoga je karakteristicno da danasnju pacifisticku opoziciju brojcano i snagom akcije cine pre svega srednjoskolci,pozorisni i medijski alternativci,i populacija rok-muzicara,ljudi koji su po definiciji ili svesnom opredeljenju izvan prestiznih socijalnih struktura.VECINA AKADEMSKE I KNJIZEVNE POPULACIJE JE GLASNO ILI TIHO PODRZAVALA REZIM MILOSEVICA.Poseban problem u kostituisanju koliko-toliko tolerantnog fronta za spasavanje Srbije cini apsolutna inkompatibilnost alternativaca
i intelektualaca koji se odricu Milosevica tek kada je jasno da propada,i koji su spremni da budu optirani od nove vlasti.Podela izmedju razocaranih nacionalista i doslednih pacifista je tolika da su predvidjanja o oblicima gradjanskog rata plauzibilna.NESPOSOBNOST DISIDENTSKE POPULACIJE DA SE NOSI SA KONKRETNIM POLITICKIM ZADACIMA POSTAJE JASNA KADA SE ZNA DA U BEOGRADU NEMA NIJEDNE ZNACAJNE KULTURNE INSTITUCIJE,OD KOJIH SU MNOGE PRE MILOSEVICA BILE CAK IZRAZITO DISIDENTSKE,KOJA BI DANAS BILA NJIHOVA:SVE SU ZAUZELI NACIONALNI INTELEKTUALCI.Lukava politika rezima,koja je dozvolila jedan ili dva ventila u medijima,strogo ih ogranicivsi na Beograd,i drzeci ih u stalnoj nesigurnosti,dovela je do situacije u kojoj vanparlamentarna opozicija i njeni lideri mogu reci sta god hoce.Usled potpune zagusenosti i nemogucnosti stvarnog uticaja,njihov diskurs postaje sve autisticniji,opterecen licnim polozajem i polozajem medija u kojima se javljaju.Svake nedelje,pacifisti mogu na ulice izvesti 100 000 ljudi,sto je impresivan broj kada se zna da je iz Srbije pobeglo oko 300 000,uglavnom mladjih i visoko obrazovanih ljudi,i kada se uzme u obzir beznadezna socijalna situacija Beograda-nezaposlenost,zatvorenost i beda.Vanparlamentarna opozicija,bez nekadasnje jugoslovenske podrske i komuniciranja,ne moze mnogo.Upravo su u Bosni i Hercegovini bila glavna uporista ove opozicije.U izvesnom smislu,sa smrcu Sarajeva,Beograd vise ne postoji.
Najzad,direktno su disidenti odgovorni sto nisu ustanovili precizan i ostar jezik javne kritike,koji ne bi propustao nijednu mogucnost napadanja i ridikulizovanja nacionalistickog diskursa.Potpuno pogresan aristokratski prezir i nemesanje sa prljavstinama javnog diskursa vladajuce struje dovelo je do sasvim realnih posledica:nacionalisticki intelektualci jos uvek predstavljaju prestiznu grupaciju,mogu sebi dozvoliti ucesce u svim pregovorima o promenama,mogu svoj autoritet uloziti u bilo sta,mogu izvesti bilo koju akrobaciju.DEPOS,nova umereno desna inicijativa za rusenje rezima,
upotrebljava inace POTPUNO DISKVALIFIKOVANOG MATIJU BECKOVICA DA POZOVE MILOSEVICA NA ODSTUPANJE.PESNIK JE ISTOVREMENO NAJMLADJI AKADEMIK,PREDSEDNIK UDRUZENJA PISACA,PREDSEDNIK NEKOLIKO VANSTRANACKIH UKRASNIH TELA,CLAN KRUNSKOG SAVETA I STRASNI HARANGISTA ZA GLASANJE NA REFERENDUMU KOJI JE MILOSEVICU 1990.DONEO PRAVU APSOLUTNU VLAST.PREDRAG
PALAVESTRA JE ISTOVREMENO AKADEMIK,PREDSEDNIK LEPOG BROJA INSTITUCIJA,PREDSEDNIK SRPSKOG PEN-A,CLAN NEKOLIKO VANSTRANACKIH ODBORA,CLAN NEKOLIKO STRANACKIH ODBORA,CLAN KRUNSKOG SAVETA,SIMPATIZER SRPSKE DEMOKRATSKE STRANKE RADOVANA KARADZICA I VEROVATNO JOS NEKIH.KOJA GOD STRANA DA POBEDI,OVAKVI LJUDI,KOJE JE KRITIKA MALO DOTICALA,I TO UGLAVNOM NA STETU SAMIH USAMLJENIH KRITICARA,DOSPECE PONOVO DO VODECIH POLOZAJA,I NIKO NE GARANTUJE DA NECE PODSTICATI JOS KOJI RAT.STOGA JE BEZIZLAZNOST POLOZAJA ANTIRATNOG POKRETA I VANPARLAMENTARNE OPOZICIJE OCITA.NIJE SE DOVOLJNO MASOVNO I DOVOLJNO RADIKALNO ZAVIRILO U KANTU ZA DJUBRE KADA JE POCELA DA SMRDI,NIJE SE,STO IZ GADJENJA STO IZ STRAHA I PLANOVA ZA PROMOCIJE,STALO NA PUT LAZNIM VELICINAMA KOJE SU UNISTILE SRPSKI JAVNI DISKURS,A MOZDA I KNJIZEVNOST,I TA KAZNA,MANJA MEDJU MNOGIM DRUGIMA,OSTAJE DA SE PLATI.
(Svetlana Slapsak-"OGLEDI O BEZBRIZNOSTI")
|
