Jovica Acin-IMENA
Neizbrojna,tesko izgovorljiva imena logora,DJAVOLOV RECNIK,kako je uzgred zapisao Jozef Skvorecki.To su imena koja ne biramo.Dolaze nam sama.
Trebalo bi ih navesti.Ali,ona se ponavljaju;nizanju nema kraja.Nauciti ih kao dijabolicnu molitvu.Ona su nas hleb od pepela,pepela ohladjenog i pepela toplog.Simboli?Osnovni pozar sa svojim plamenim ograncima.Osnovna zima sa svojim ograncima tokom svih godisnjih doba.Sunce,kamen i so.Ta imena,
veliko svespaljivanje u kome cemo se naci sa svim nasim imenima,obicnim stvarima,malim predmetima,
fotografijama,sa svim sto pamtimo.S decom.Holokaust dece.Deca rodjena pre i za vreme sveistrebljenja.Logorska obdanista,vrtici u jamama.
HOLOS,sve,KAUSTOS,spaljeno.Hegel govori,po Zaku Deridi:GIBT SICH DEM FURSICHSEIN ZUM OPFER."Dati se kao zrtva bivstvovanju-za-sebe."Porucuje li nam to nesto dimom?
Imena logora,dijabolicna molitva pred kojom i sam Bog ima jedino izbor izmedju Kolime i Vorkute,
Ausvica i Birkenaua,Jasenovca i Golog otoka...U jerusalimskoj sinagogi danonocno se s trake cuje cisto nizanje imena.Pomen imenima.Cuju se samo imena.Odjekuju imena.Imena su jos samo odjek.Za njih je Bog birao jedino izmedju dve krematorijumske peci.
Ispitivanje jezika mi se cini mogucim sada jedino kao ucenje o imenima.Ostalo je lingvistika praha,
necega sto je bilo i sto se vraca kao isceznuce tako da ne mozemo znati da li ce se ikada vratiti.O tome nista ne umemo zakljuciti na osnovu fotografija.One su s pocetka iscezavanja.Dok ih gledamo,
zamisljamo kakav je zaborav prerusen u kosmar.
Za izvesne se imena nikada nece znati.I za njih je odlucivano da li da postoje.Postojali su,vise o tome traga nema.Postojali su,ali samo kao jek nepostojanja.
Slike smeca,gomile ljudskih telesa.Slike izmozdene dece u jasenovackim grobnim kontejnerima.Gomila
ljudskih ociju u kotarici na stolujucem stolu.Cije su to raznobojne oci?Sluze kao meso ostriga.Poklon s ruzmarinom.
Oci?To niko izmislio nije.Ne,izmislio ih je onaj koji ih je vadio.Ono sto su one videle poslednji put-nije izmisljeno.I imena su poput tih ociju.Imena su progledala.Jezik bez imena je da ne bi gledao.Moje ucenje o jeziku jeste da bismo se gledali,da bismo znali da svako ime ima svoje oko medju ljudskim ocima u kotarici na stolu,medju ocima spaljenim,medju ocima isplaknutim suncem i ledom...Imena koja nikada necemo znati,slepe su oci secanja.
Fridrih Nice nije znao za imena logora:celi nas svet pepeo je neizbrojivih ljudskih bica;I KOLIKO GOD JE MALI UDEO ZIVOG U ODNOSU NA SVEUKUPNOST,OSTAJE DA JE,JEDNOM VEC,SVE BILO PREOBRACENO U ZIVOT I NASTAVICE DA TAKO BUDE.
I nastavice da tako bude?
Posle svespaljivanja,sve jednom preobraceno u zivot nastavice da tako bude u pepelu?
(Jovica Acin-"GATANJA PO PEPELU(O izgnanstvima i logorima)"
|
