Jovica Acin-GLINA
U zamandaljenoj crkvi u Glini poklano je mnogo ljudi.Danima jos potom krv je curila ispod crkvenih vrata i zalivala crkvenu portu.
Crkvena ladja je krenula.Pramcem od Boga koji je zaseo na oltar naocigled svih kojih nema,i onog jedinog koji ce izbauljati,uskrsnuti,presecenog daha.Nedoklani svedok,svetac pricanja.
Ako su videli boga,jesu li verovali?
Oznojani,sa ocima podlivenim,oni koji su mahnito klali mora da su napojeno bogoradeci,ipak u punoj prisebnosti,podvriskujuci i mumlajuci,naredjivali:gledajte!Dahcuci,brekcuci,zamahujuci,rezuci,umuljani u krv,ne posustajuci,ti oroseni zeteoci su hteli da znaju.To je bila njihova veronauka.Boga vam vaseg zrtvujemo na oltaru.Da mu pustimo krvcu,crevca i grkljane iznesemo na ostricu,istisnemo mozdinu iz kostiju.Zrtvovali su ili prkosili?Gledajte sa ovom hrpom ociju kojima cemo obdariti stolnika,gledajte ono sto mi vidimo,od poslednjih slika,u njima sve staklenijim i varljivijim u mraku.
Bilo je to crno ctenje:u zastancima bi hvatali dah iz grla priklanih.Grohotom su pratili klokot hropca.
Obliznuli bi krv s noza,nastavljajuci da izlistavaju prikljestene taoce,da im rasecaju i cepaju strane.
Gledajte!Da se napijemo vaseg pojanja,bogorade crni cteci,a opelo cemo vam podrignuti i otprdeti posle veprovine,volovine i brljavog pica...
Niti morate nagadjati niti cu ja pogresiti,zrtve uvek pogadjaju koji je i ciji Bog,kakva mu je drzava.
Nema te bozje granice koju nismo kadri prehrvati,pri cemu su zrtve uvek nepripremljene,u stanju neverice pred bolno ociglednim i od njih nezavisnim,a krvnici uvek pripremljeni,od iskoni programirani.
Videli su,ali ko u to da poveruje.Otkinuta srpom od njihovih zila,crkvena ladja se odsukala.Brod poklanih.Kako reci odsukao,klaonicki brod u cijem je koritu rasuti teret neizmerne tezine?Odsukao?Uspravio se od tereta.Uzljuljao se,cuo se i tihi zvon sa zvonika,i sum jeknuca sa oltara.
Samo zrtva moze biti verodostojni svedok.Svedok sam je vec svedocanstvo.I kad svedoka nema da prica,on jeste svedocanstvo po strasnom odsustvu.Nema svedoka osim zrtve.Ni Bog ni krvnici,jedina ona zna.Divim se tom zabranjenom znanju,kao sto bih da se prepricavanjem molim pricanju nek se procuje i nek opoje...
Ljudi su mozda napravljeni od gline.Ali krv je,svakako,od zaklanih.Krv je zalivala portu,a nije bilo te gline koja ce je primiti natrag.U glini je ostalo malo krvi.No,dovoljno da i dalje curi,podlivajuci...pustu zemlju,i imena koja govore,koja znaju bolje od svih,koja zvone a da ih niko od zivih ne poteze,
netaknuta.I nikakvo bozje cudo to ne moze objasniti.
Iz glinske crkve je taj svedok bio po imenu Ljuban Jednak.
(Jovica Acin-"GATANJA PO PEPELU(O izgnanstvima i logorima)"
|
