Mirjana Milkovic-LUKA
Pluta drvo.
Na dnu otkucaji srca,
jecaj i vlaznost dlana.
Svaki dan neko se utapa.
Pustim kucama putuju ladje.
Bez brodara.
Bez mornara.
Tuzna zeljo,usidrena,
uktovljena,zabrodjena
u nistilo.
Iskopnjele skele,grede.
Kao duse.
Ostavljene.
("KROZ BEHAR I VRIJEME")
|
