Silvana Mendusic-hrvatska Milijana Baletic
NOVINARI I RAT
Novinari u Hrvatskoj uzivali su u medjuvlascu liberalizacije izmedju kraja jakog komunizma i trijumfa jakog nacionalizma.Posle izbora 1990.,suocili su se s dilemom.Danko Plevnik,ugledna licnost hrvatskog novinarstva,predlaze osnovnu klasifikaciju:"Novinari su se podijelili na novinare-disidente kojima je demokracija bila vaznija od hrvatske drzave,i novinare-konvertite kojima je drzava,ovoga puta hrvatska,bila konacno jos jednom vaznija od demokracije."
Izbor nije bio samo privatna stvar ili pitanje ubedjenja.Imajuci u vidu vlasnicku strukturu medija,to je postalo neodlozna stvar karijere,cak i opstanka:kako biti"novinar-disident"kome je profesionalizam na prvom mestu,ako poslodavci traze"novinare-konvertite"?Najvatreniji
"preobracenici"u hrvatski nacionalizam bili su neki od nekadasnjih najdogmatskijih pristalica jugoslovenskog komunizma,koji je bio antinacionalisticki.Istaknuti primeri su Milan Puljiz sa Hrvatskog radija(HR)i Josip Jovic,iz SLOBODNE DALMACIJE,koji jarosno brani HDZ od kriticara.
Tokom 1990.i 1991.godine novinari su bili izlozeni snaznom pritisku da ne kritikuju,pa cak i ne dovode u pitanje vlast.Taj pritisak je dolazio od vladajuce partije,otvoreno i iza scenne,ali i od drugih novinara.Otrovni napadi na "dezorijentisane","nepatriotske","jugonostalgicne"novinare postali su standard u medijima pod kontrolom vlasti.
Rat je intenzivirao rizike karijere i nagrade novinara,najakutnije na televiziji kao najuticajnijem mediju.I ovde su,kao u Srbiji,mladi izvestaci brzo napredovali;do kraja 1991.nekoliko njih postali su za vecinu stanovnistva opstepoznati,ekskluzivni"zivi"arbitri sukoba.Jedan izvor iz informativnog programa HTV kaze da je vecina novinara iz redakcije zelela da radi na frontu,ali mnogima nije bilo dozvoljeno da idu"jer mi koristimo glave;umesto toga,slani su ljudi sa godinu-dvije,ili bez ikakvog iskustva na TV".Drugi novinar,i sam nekad u istoj redakciji,potvrdjuje:"Novi mladi dodjosi bili su telefonski spoljni saradnici prije rata.Njihov prvi pravi TV posao je dvogodisnje prenabijeno,ekstremno iskustvo."
Ovi izvestaci ne nastoje da provere tvrdnje,niti da izveste o stavu druge strane.Njihovi prilozi upucuju na to da oni nisu u stanju da razlikuju vest od glasina,uzbudjeno izgovaranih preko niza gotovo slucajnih prizora artiljerijske vatre,tinjajucih rusevina,placa izbeglica i vojnika koji nisane kroz smrskan prozorski okvir ili jurisaju kroz grmlje.Njihova dezinformacija je tim delotvornija jer je ocito neuka i prostodusna.Rat u Bosni doneo je jos toga na ekrane i radio talase,narocito posle pocetka borbi izmedju HVO i ARBiH 1993.godine.Zbog nedostupnosti drugih televizijskih prikaza rata,HTV je svoju obavezu javne sluzbe da obezbedi tacnu i nepristrasnu informaciju utoliko ozbiljnije prekrsila.
Zvezda ratnog novinarstva HTV je Silvana Mendusic.Mendusiceva je postala punoletna u postkomunistickoj krizi i iskoristila je mogucnost za karijeru.Ona govori da se bori za Hrvatsku s mikrofonom u ruci.Viktor Ivancic,glavni i odgovorni urednik nezavisnog nedeljnika FERAL TRIBUNE,opisuje izvestaj Mendusiceve iz zadarskog zaledja januara 1993.,s mrtvim srpskim vojnikom iza nje u lokvi krvi.O lesu nije rekla nista:to je bio dekor;ili"poruka",kako komentarise Ivancic,koja oznacava ratni trofej.Ivancic pominje i Dunju Ujevic,novinarku VECERNJEG LISTA,tvrdu nacionalistkinju,koja je u svojoj kolumni izjavila da bi lagala za dobro domovine.To je njen licni izbor,dodaje Ivancic;problem u Hrvatskoj je sada u tome sto je"svatko onaj tko ne zeli lagati za domovinu izdajnik i neprijatelj!"
(Mark Thompson-"PROIZVODNJA RATA")
|
