SLOBODNA DALMACIJA
SLOBODNA DALMACIJA je najveci od tri regionalna dnevnika u Hrvatskoj,sa vlastitom stamparijom i distributivnom mrezom.Dok su nacionalni dnevnici gubili citaoce,SLOBODNA DALMACIJA ih je sticala,dostigavsi 1990-1992.tiraz od 100000 primeraka.Ona nije bila bliska nijednoj opozicionoj partiji i,kao i nedeljnik DANAS,od pocetka je bila meta HDZ.Bila je jedini list kojem predsednik Tudjman nije blagoizvoleo dati intervju.List iste kuce NEDJELJNA DALMACIJA,imao je vise nacionalisticku uredjivacku koncepciju,osim u odvaznom kulturnom dodatku zvanom PROFIL.
Izvestavanje SLOBODNE DALMACIJE o pogorsavanju hrvatsko-srpskih odnosa bilo je oprezno i prilicno zbrkano,kao i ono nacionalnih listova.Njen dopisnik iz Knina bio je Srbin koji je slao solidne,informativne izvestaje.Kada se u Borovu Selu desio masakr,list je,ipak,izgubio nepristrasan ton.Medju naslovima 5.maja 1991.su i:"Zvijeri u ljudskom oblicju","Bradati dvonosci"i"Krvopije".Dva dana kasnije,objavljene su fotografije zrtava i citaoci su saznali da su"Agenti SEKURITATEA pobili mupovce"(implicirajuci umesanost rumunskih ubica,sto ne izgleda verovatno).
Za vreme rata u Hrvatskoj,SLOBODNA DALMACIJA podrzavala je ratnu strategiju vlade,ali uz skepticne nedoumice o nacionalnim ciljevima i sredstvima.Rat u Bosni uvecao je uredjivacke razlike u odnosu na druge medije.Premda zasigurno nije bio uvek kritican prema hrvatskoj politici u Bosni,list nije bio automatski nekritican kao ostali hrvatski mediji,a obicno nije ponavljao ni sumnje u bosansku vladu i grdjenje njene vojske.
SLOBODNA DALMACIJA se transformisala 1990.po saveznom zakonu iz 1989.godine u deonicarsku kompaniju,pod kontrolom zaposlenih koji poseduju 60 odsto deonica.Oktobra 1992.ARD pokrece postupak protiv lista,tvrdeci da je prvobitna transformacija predstavljala nezakonito prisvajanje javne imovine.Imenovan je upravni odbor da zastiti javne fondove i svojinu i omoguci promenu vlasnistva.Na prvom sastanku,2.oktobra,odbor obecava da nece menjati uredjivacki odbor,osoblje,
kao ni uredjivacku politiku.Ipak,na istom sastanku,direktor lista biva otpusten.Odbor je poucio njegovog zamenika da upotpuni sadrzinu lista("Osigurajte da slijedeci broj sadrzi cestite i postene izvjestaje.Iskrivljenoj istini nekih pojedinaca ne moze biti mjesta u nasem listu.")Odbor je, takodje,zahtevao da se promeni boja zaglavlja lista:umesto(komunisticke)crvene u plavu.Zaposleni
su se usprotivili tim promenama,a usledio je i medjunarodni pritisak na predsednika Tudjmana;
nastalo je zlovoljno zatisje.
ARD je promenio pristup.Deonice kompanije revalorizovane su i udeo osoblja smanjen na 24 odsto.U krajnje neregularnom postupku,finansijske obaveze lista prema Splitskoj banci pretvorene su u 42 odsto deonica.Preostali kapital prebacen je je na Fond za privatizaciju.Kod drzavnih banaka
obezbedjeni su zajmovi podobnom osoblju i drugima za kupovinu dodatnih deonica.
Do marta 1993.,60-70 odsto deonica drzale su institucije pod drzavnom kontrolom.Pozivu na strajk odazvalo se 80 odsto zaposlenih.Novi stroj deonicara podrzao je upravni odbor koji je smenio glavnog i odgovornog urednika;list je bio preuzet.Novi vlasnik je Miroslav Kutle,preduzetnik iz Hercegovine i clan HDZ,koji je,u transakciji izvan berze,tvrdi GLOBUS,iskoristio vanredne bankarske zajmove u visini od 3,7 miliona nemackih maraka za kupovinu 42 odsto deonica Splitske banke.Sa dodatnih 9 odsto kupljenih na berzi,Kutle poseduje kontrolni paket.Kutlin brat je istaknuti zastupnik HDZ u Saboru.Dva clana upravnog odbora istovremeno su u Kutlinom odboru direktora.
Za trajanja ove borbe,zvanicnici HDZ i drzavni mediji napadali su i podrivali SLOBODNU DALMACIJU,u cemu je prednjacila HTV,nastojeci da diskredituju list o navodnim skandalima.
Jedan od motiva za kupovinu SLOBODNE DALMACIJE bio je ekonomski:zbog unosne prodaje u inostranstvu,list je bio izazovna meta.Drugi motiv bio je unekoliko odstupajuci pogled lista na rat,o cemu su ovde vec dati primeri.Najkriticniji autori prema ulozi Hrvatske u ratu u Bosni,kao Jelena Lovric i Ivan Zvonimir Cicak(i sami izbegli iz preuzetog nedeljnika DANAS),ne pisu za SLOBODNU DALMACIJU otkad je preuzeta.
Razlike izmedju vidjenja rata SLOBODNE DALMACIJE i konsenzusa koji su uoblicile HRT,Hina i dva nacionalna dnevnika mogu izgledati neznatne i marginalne u okviru ukupne hrvatske informativne produkcije.Medjutim,vlast se na nju ustremila zbog njenog izvestavanja.Dokaz veze izmedju pristupa lista i njegove sudbine u rukama vlasti predstavlja nekoliko incidenata koje je zabelezio Helsinki Voc,a koji ukazuju na to da su hrvatske snage u Bosni odabrale SLOBODNU DALMACIJU za metu svojih napada mesecima pre prvog pokusaja HDZ da preotme kontrolu nad listom.
"Zeljka Magajnica,izvestaca...SLOBODNE DALMACIJE su 28.aprila 1992.prebila trojica ljudi u uniformama,verovatno pripadnika HVO,u Livnu,u zapadnoj Hercegovini(tj.u`Herceg-Bosni`)...Od 22.do 28.aprila vojne vlasti u Livnu i pojedini vojnici HVO verbalno zastrasuju,ne daju putne dozvole i ogranicavaju kretanje Magajnica i Borisa Dezulovica(obojica izvestaci SLOBODNE DALMACIJE).Izvestaci hrvatske drzavne televizijske stanice nisu bili suoceni s takvim preprekama i zastrasivanjima i imali su lak pristup prvim linijama."
Razlog dat za ovakvo ponasanje bio je da je SLOBODNA DALMACIJA objavila fotografije koje otkrivaju vojne polozaje HVO.Fotografije nisu sadrzale nijednu takvu informaciju.
Od reprivatizacije lista u martu 1993.,u izvestajima iz Bosne ima i povremene kritike.Ipak je za njegovo izvestavanje i komentare tipican naslov od 5.avgusta 1993.:"Uz uzvike`Allahu ekber`i
`dzihad`muslimanska vojska nastavlja napadati stoljetne hrvatske prostore u BiH."Jedan od novih redovnih saradnika iz Bosne je Veso Vegar,portparol HVO i autor njegovih zvanicnih saopstenja.Cak
i po standardima drzavnih medija,izvestavanje lista izuzetno je zlonamerno u odnosu na bosanske Muslimane.Do prekida vatre u martu 1994.,i oni i Armija BiH bili su EN MASSE identifikovani kao"muslimanski agresori,zlocinci,horde,ekstremisti,mudzahedini,islamski fundamentalisti,
otomanci..."
(Mark Thompson-"PROIZVODNJA RATA")
|
