Branko Milanovic-PROTIV NACIZMA
...Posmatrajmo odnos INTELIGENCIJE prema Milosevicu.Da bi ovaj odnos shvatili,moramo se podsetiti odnosa srbijanske inteligencije prema Titovom rezimu.On je uglavnom bio negativan zbog toga sto je srpska inteligencija smatrala da je Titov rezim doveo Srbiju do gubitka teritorija koje su joj ranije pripadale(na primer,sadasnje Makedonije),da je preterano inzistirao na hegemoniji Srbiji u periodu izmedju dva svetska rata,i netacno izjednacio cetnike sa ustasama.Smatralo se,takodje,da je rezim,kada su mu Srbi bili potrebni znao da ih iskoristi(Sremski front),a da i zauzvrat malo da.Odnos
prema zastiti srpskih manjina u Rumuniji i Bugarskoj bio je,smatralo se,potpuno neprimeran,pogotovo kada bi se uporedio sa odnosom u pogledu zastite prava slovenacke manjine u Austriji.Cilj nam nije da razmatramo koliko su sve ove primedbe tacne ili ne.Cinjenica je da je veliki deo intelegencije u ovo verovao.
Dominacija nacionalnog pitanja medju inteligencijom ucinila je da je demokratsko pitanje ostavljeno potpuno po strani.U skoro svim delovima bivse Jugoslavije(a u Srbiji i Hrvatskoj posebno),opozicija
komunizmu nije se manifestovala kao zalaganje za demokratiju,nego za nacionalizam.Ovo je bila znacajna razlika u odnosu na Poljsku,Cehoslovacku,Madjarsku ili Sovjetski Savez(Rusiju).U svim ovim zemljama,borba za nacionalno bice bila je i borba za demokratiju.Dovoljno je samo navesti imena vodecih disidenata kao sto su Saharov,Havel ili Mihnjik.U Srbiji i Hrvatskoj,glavni disidenti bili su Cosic i Tudjman,kod kojih se demokratija pojavljivala tek uzgred i pre kao zacin,da bi ona glavna stvar(nacionalizam)lepse izgledala.Stavise,nerazvijenost razmisljanja o demokratiji prouzrokovala je potpuno odsustvo razmisljanja i o tome sta bi uvodjenje demokratije u Srbiji zaista znacilo.Tako srpska inteligencija nikada nije premisljala da demokratija za Srbe znaci i demokratiju za Albance ili Madjare.Ako Srbi imaju svoje poslanike,skole i televizijske studije,imace ih i ovi drugi.
Preokupiranost nacionalnim aspektom ucinila je srpsku inteligenciju potpuno nepripremljenom da se Milosevicevom nasilnickom maniru bar intelektualno odupre.Ne videci nasilje kome on tezi,ona je bila opijena njegovim licemernim inkantacijama Srbiji.Cinjenica jeste da je 1987.-88.godine Milosevic za sobom imao najveci deo inteligencije,gde svrstavam ne samo one koji su se prodavali da bi mu sluzili,vec i one koji su ga podrzavali iz ubedjenja.Tesko je dokazati,na primer,da je Cosic bilo sta dobio od Milosevica.Pa ipak,on ga je podrzavao i 28.marta 1989.kada je novi Ustav donesen uz tenkove i ubijanja na Kosovu,i leta 1990.kada je podrzao Milosevicev referendum ciji je cilj bio odgadjanje izbora,i 9.marta 1991.kada Cosic nije bio"dovoljno obavesten"o situaciji u Beogradu,pa cak i maja 1992.,kada je stranim novinarima izjavio DA JE MILOSEVIC NAJBOLJI SRPSKI POLITICAR.Ono za sta su Cosic i srpska inteligencija odgovorni jeste da,usled svoje zaslepljenosti nacijom,nisu videli jednostavnu pravilnost da ukoliko tenkovi treba da resavaju problem Kosova onda ce tenkovi resavati i demonstracije u Beogradu;da ukoliko se potpiruje rat u Hrvatskoj i Bosni onda ce se,ako treba,potpirivati i rat izmedju Srba;da ukoliko se ne brane ljudska prava Albanaca,onda se nece moci zahtevati ni ljudska prava za Srbe.Drugim recima,da je vazan METOD,a ne UVERENJE:da ljudi mogu ziveti zajedno i ako se ne slazu,dokle god prihvataju odredjeni metod resavanja problema(recimo,glasanje),ali ne i kada im se metodi razlikuju.Ja radije mogu biti prijatelj sa nekim sa kim se ne slazem o vecini pitanja ukoliko sam siguran da on na mene nece pucati,nego sa nekim sa kim se o svemu slazem,ako znam da on i najmanji nesporazum resava revolverom...
|
