bolesni_um

“Zar nema apsolutno ničega na ovom katu?”upitao je Batman nakon što smo oko jedan sat hodali.
“Naprotiv.”odgovorio je Dante. “Vidjet ćeš pravi prizor iza ovog ugla.”
Kada smo okrenuli taj ugao, uistinu smo vidjeli pravi prizor.
“Rijeka Styx.”rekao je Dante.
Par stotina metara ispred nas nalazila se ogromna rijeka sačinjena od čiste vatre.
“Ova rijeka gori.”rekao je Zagor.
“Ne morate se brinuti,”dodao je Dante. “Ta vatra peče samo mrtve, nama neće naškoditi.”
Parkiran na obali rijeke nalazio se jedrenjak sa pet jedara?jedri? i bio je čitav crn.
“To nam je prijevoz preko.”
Ispred broda stajali su ljudi u redu, ispred jednog starog čovjeka.
“To je kapetan, Charon mu je ime. Njemu se moramo obratiti.”
U redu se nalazilo mnogo mrtvaca te neki naši junaci. Jedan od njih nas je opazio te krenuo prema nama.
“Prijatelji!”rekao je.

“Hercules!”uzvratismo.
“Kako ste?”upitao nas je. “Jeste li imali problema dolazeći ovdje?”
“Ma kakvi. Čuj, jesi li vidio možda Supermana?”pitao sam.
“Zadnje što sam čuo da još uvijek trči izbezumljeno po Čistilištu.”
“A valjda će se pojaviti kad-tad.”
“Hajdete sa mnom, pregurat ćemo se preko reda.”rekao je.
Nabrzaka smo se pregurali do početka reda. Svi koji su se pomislili žaliti, odustali su od toga kada im je Hercules pokazao stisnutu šaku.
Stali smo ispred Charona.
“Dobar dan, mi bismo trebali prijevoz.”rekao je Dante.
“U redu…”odgovorio je starac. “Pedeset maraka.”
“Pedeset maraka?”upitao je Batman. “Ali marke više ne postoje.”
“Odkad to?”začuđeno je pitao starac.
“Već nekoliko godina.”
“Zašto ja onda puštam ljude sve ovo vrijeme?! Gadovi jedni prevarantski…Dobro, što je sada aktualno?”
“Euri.”
“Neću nikad to zapamtiti…vraćamo se na staru valutu. Čisto zlato!”
“Čisto zlato?!”prosvjedovao sam. “Gdje ćemo to naći?”
“Ne zanima me. Bez zlata nema ulaza.”
Svi pogledi su pali na Batmana.
“Što je?”pitao je.
“Plati čovjeku,”rekli smo.
“Zašto ja?”
“Zato što ti jedini imaš doma bilijune i jedini možeš priuštiti platiti.”
“Ali nisam ponio ništa zlata!”
“Pa to je tvoj problem. Odi brzo nabavi!”
Batman je otrčao negdje. Nakon nekog vremena vratio se malo čudno hodajući. Stavio je nekoliko zlatnih novčića Charonu u ruku.
“Nemojte me pitati kako sam nabavio novac.”
“U redu, možete proći,”rekao je starac.
Kročili smo na drvenu dasku koja je vodila do broda. Na samom ulazu dočekao nas je visok, atletski građen muškarac u crvenim kupaćim gaćama.

“Molim vas, držite se podalje ruba broda, hvala.”rekao je.
“Tko ste vi?”pitao sam ga.
“Ja sam Mitch Buchanan, spasilac na ovom brodu ovdje.”
“Ima li posla?”
“I previše. Ljudi stalno skaču preko ruba, pokušavaju prevariti smrt i pobjeći iz Pakla. Ali kada padnu u vodu, moj posao je da ih vratim nazad. A samo jedan može biti najbrži u vodi…a to sam ja.”
“Osjećamo se sigurno znajući da nas vi čuvate.”rekao je Zagor.
“Pustit ćemo vas da se vratite na posao.”rekao sam.
Prošetali smo se po luksuznom jedrenjaku sa jednom zvjezdicom i jednim poljskim wc-om te odlučili provesti putovanje u blagovaoni.
“Što je za ručak?”upitao je Batman tetu kuharicu.
“Riblje iznutrice sa kiselim krastavcima.”odgovorila je bezvoljno. “Kao i svaki dan”
“Sad sam se sjetio…”rekao sam suzdržavajući želudac da ne prospe malo sadržaja napolje, “moram nešto obaviti vani.”
“Mmmm…riblje iznutrice…”izgovorio je Batman.
Netom što sam izašao iz smrdljive blagovaone, čuo sam nekog kako me potiho doziva.
“psst…SaX! Ovamo!”
“Tko je to?”rekao sam.
Zvuk je dolazio iz sjene.
“Ja sam, Jack!”
Približio sam se izvoru zvuka te vidio starog prijatelja.

“Jack Vrabac! Što ti radiš ovdje?”
“Zlato!”rekao je osvrtajući se da provjeri da li ga je itko drugi čuo.
“Zlato?”
“Zlato!”
“U redu. Što mi želiš reći?”
“Ovaj brod vozi svaki dan, cijeli dan. Svatko tko ide u dublje krugove Pakla mora se prevesti te mora platiti upad sa zlatom. A jako puno ljudi ide u Pakao…”
“Ne možemo sada ići u lov na blago, Jack! Usred smo rata!”rekao sam.
“To je savršeno vrijeme! Nitko neće obraćati previše pozornosti na nas, možemo slobodno…”
“Gusari!!”viknuo je netko od osoblja.
“Nisam! Klevete i laži!”branio se Jack.
“Ne, nije mislio na tebe,”rekao sam. “Pogledaj!”
Iza nas se brzo približavalo tri manja broda. Gusari su već bili pripremljeni da se prebace na naš brod.
“Jesu ovi tvoji?”pitao sam ga.
“Ne, prvi put ih vidim.”odgovorio je. “Odoh ja.”
Drugog trena je nestao a taman su se tada pojavili ostali dečki.
“Što se zbiva ovdje, zašto sam morao prekinuti onaj prekrasni ručak?”pitao je Batman.
“Napadaju nas gusari,”rekao sam te izvadio Excalibur.
Brodovi su se približili na par metara udaljenosti te su se gusari, uzvikujući argh i čvrsto držeći boce ruma i mačeve, počeli prebacivati s užetima na naš brod.
Krenuli smo trčati prema njima, spremni za okršaj, kad nam se brod iznenada snažno zatresao. Izgubili smo ravnotežu te se raspali po palubi.
“Što je to bilo?”rekao je Zagor.
Pogledali smo iza sebe te ugledali prizor koji nas je zaprepastio i zabezeknuo.

“Čovječe, to je stvarno velika riba.”rekao je Batman.
“To je Kraken, mitološko biće koje se voli ovako…igrati s brodićima,”objasnio je Dante.
“Kako ćemo ga uništiti?”pitao je Hercules.
“Čudno da baš ti pitaš,”rekoh, “budući da si ti stručnjak za mitološka bića.
“Nisam.”
“Jesi.”
“Nisam.”
“Jesi.
“U redu, priznajem. Borit ću se s tom ribom sve dok je ne porazim ili izgubim život, koje god dođe prvo.”
“Tako treba,”rekoh. “Mi ćemo srediti ove gusare.”
S oružjem čvrsto u rukama krenuli smo u bitku nasmješenih lica, spremni da rezuckamo gusarsko meso.
U to vrijeme Hercules je stajao na rubu palube, gledajući Krakena kako je ispunio skoro čitav prostor oko broda sa svojim ogromnim krakovima. Hercules je duboko uzdahnuo te napravio savršeni skok u vodu na glavu. Nakon što se malo bolje smjestio u vodi, uzeo je jedan krak i počeo ga nabijati šakama. No dva budna oka su ga opazila s broda. Bila su to dva oka kojima ništa ne promiče.
“Čovjek u vodi!”viknuo je Mitch Buchanan. “Ne brinite! Dolazim odmah!” Skinuo je narančastu plutaču za zida te u slow-motion-u dotrčao do ruba broda te se hrabro odrazio od drvenih dasaka. Sletivši u vodu, brzo je doplivao do Herculesa i stavio mu ruku oko vrata.
“Ne brinite, gospodine, u sigurnim ste rukama.”rekao je Mitch te počeo vući Herculesa prema brodu.
“Ali što radite?!”zabezeknuo se Hercules.
“Spašavam vas iz vode! Sve će biti u redu!”odgovorio je spasioc te nastavio vući Herculesa.
“Ali moram se boriti sa čudovištem!”protestirao je Hercules te se počeo opirati.
“Svi mi imamo svoja čudovišta,”filozofirao je Mitch. “Morat ćete riješiti svoja na suhom.”
Nastavili su se tako natezati u vodi, sve dok Krakenu nije dosadila čitava predstava pa ih je obuhvatio krakom te bacio daleko preko broda.
Baš sam jednom gusaru odrubio glavu kad sam vidio Herculesa i Mitch kako su mi proletjeli iznad glave. U tom trenutku se pojavio Jack Vrabac.
“Hej, SaX, našao sam nešto zlata u potpalublju…”rekao je te opazio Krakena. “…vau…opaka neka lignja.”
“Počinje nam jesti brod.”rekao sam.
“Ako tako nastavi, pojesti će moje zlato!”zaključio je Jack. “Ne mogu to dopustiti. Morat ćemo je ubiti.”
“Slažem se.”rekoh. “Standardni postupak kod ogromnih čudovišta. Ubijamo iznutra.”
“Onda će nam trebati ovo…”rekao je Jack i podignuo sa poda par užeta i štapić dinamita koji se prikladno dokoturao do nas. Zavezali smo užad oko jednog jarbola te druge krajeve oko strukova. Popeli smo se na vrh jarbola te bacili pogled dolje. Kraken se nalazio točno ispred i ispod nas.
“Jesi spreman?”upitao sam Jacka.
“Samo malo…”pokupio je bocu ruma koja se također prikladno nalazila tamo te otpio dobar gutljaj. “…sada može.”
Uzeo sam jednu dasku sa poda te je bacio Krakenu u glavu. Nakon što smo dobili njegovu pozornost, skočili smo.
Padali smo točno prema Krakenu a kada smo se dovoljno približili, velika hobotnica je otvorila svoja usta. Užad se zategnula te smo ostali visjeti u usnoj šupljini velike zvjeri. Kraken je zatvorio svoja usta te nastavio sa daljnim uništenjem svoje okoline, ostavljajući nama mrkli mrak.
“Ovdje je kmica, upalit ću žigicu,”rekao je Vrabac. Slaba svjetlost koju nam je podarila šibica bila nam je dovoljno da saznamo da visimo na početku jednjaka. Uhvatili smo uže te se popeli malo više prema ustima.
“Okej, kada upalim fitilj, imamo otprilike dvadesetak sekundi da šmugnemo iz ovog muzgavca prije nego što sve ode kvragu…”objasnio je Jack. “…što nam je sasvim dovoljno vremena da izađemo, osim ako nešto krene po zlu.”
“A zašto bi nešto krenulo po zlo?”rekao sam.
“I ja kažem!”potvrdio je. Upalio je novu šibicu nakon što je stara istekla te s njome pripalio fitilj. Zatim je dinamit poslao niz jednjak.
“Vrijeme je da idemo.”rekao je.
Krenuli smo se penjati prema izlazu kada smo, usprkos silnim zvucima, začuli sitan, ali nimalo ohrabrujuć zvuk.
“Jel ti čuješ ovo?”upitao sam ga.
“Aha. Uže mi puca.”rekao je.
Tik što je to rekao, uže mu je puklo te je počeo padati prema probavnom sustavu. Srećom, sa svojom slobodnom rukom primio sam ostatke njegovog nekoć dugačkog užeta, dok sam se drugom rukom držao za svoje.
“Ovo nije bilo u proračunu!!”viknuo je Jack iz jednjaka.
“Držim te, popni se brzo!”
Jack se nevjerojatno brzo izbavio iz jednjaka, dok se svaki moj mišić naprezao držeći ga za uže. A tada sam sam čuo isti onaj zvuk.
“Sada meni uže puca.”rekao sam.
Jack se već popeo skroz do mjesta gdje sam držao njegovo uže.
“Ako tvoje uže pukne, gotovi smo!”rekao je.
“Brzo, zanjiši se!”
Jack Vrabac se brzo počeo njihati s jedne strane na drugu, i kada je dobio dovoljan zalet, iskoristio sam sve molekule ATP-a u svojoj ruci te bacio Jacka prema ustima. Doletio je do samih ustiju, te brzo pronašao neki oslonac. Primio je moje uže, stotinjku prije nego li je puklo.
Tada se čula eksplozija i sve se počelo tresti. Popeo sam se najbrže što sam mogao dok je Kraken sve više gubio kontrolu. Otvorio je usta u agoniji te nam ponudio izlaz koji smo drage volje iskoristili. Jedva smo iskočili iz velike zvjeri, te uronili u vodu. Kad smo izronili, nismo primjetili veliki krak kako beživotno pada prema nama.
Tada je uslijedio mrak.

Četvrti krug Pakla bio je znatno mračniji od prethodnih. I bio je prilično tih, za razliku od ostalih u kojima su vriskovi bili prilično normalna pojava. No kako smo hodali, polako smo čuli neke glasove ispred nas. Oprezno smo se približili te ugledali tri mladića, dvije djevojke i psa.

“Prepoznajem ovog psa…”rekao sam. “Scooby-doo!”
“SaX!”veselo je uzviknuo Scooby. Dotrčao je do mene mašući repom. “Scooby-dooby-do!”
“Pa di si prijatelju!”rekoh. “Izgovor ti se stvarno poboljšao od kad sam te zadnji put vidio.”
“Scooby je išao tečajeve.”odgovorio je Scooby.
“Pas koji govori!”zaprepastio se Zagor. “Sigurno je demon iz pakla! Sad ću ga ja…”primio je sjekiru u ruku i nasrnuo prema psu.
“Ne, čekajte!”uzviknula je Daphne kretajući se prema Zagoru. “On je naš prijatelj.” Primila ga je nježno za ruku te je spustila dolje. “Opa, dobri mišići…”rekla je i nasmješila se.
“Vježbam.”odgovorio je Zagor.
“Ahem…”pročistio je glas Fred. Izgledao je pomalo ljut. “Nismo se propisno upoznali.”
“Ah, da.”rekao sam. “Ja sam SaX, ovo su Zagor, Batman i Dante.”
“Ovo su moji prijatelji Shagy, Fred, Velma i Daphne.”rekao je Scooby-doo.
“Pozdrav.”rekli su svi istovremeno.
“Tko vam je ovaj šesti?”pitao je Batman.

“Specijalni agent Fox Mulder,”rekao je pokazavši značku FBI-ja. “Jeste li vidjeli moju sestru?”
“Ovaj…ne.”rekao sam.
“Zar nije s vama još neki mali psić?”pitao je Batman.
“Nikad ne pričamo o njemu. NIKAD.”mrko je rekao Fred.
Nastalo je pola minuta zbunjenosti i šutnje.
“Da, kako ste prošli kroz ona velika vrata?”rekao sam prekidajući muk.
“Išli smo sporednim vratima.”rekao je Shagy.
“Sporedna vrata? Dante, sporedna vrata?!”
“Sad kad ste spomenuli…”prisjećao se Dante. “Bila su neka sporedna vrata…”
“Uf.”rekao sam. “Ne znam kako uopće možemo izgubiti sa ovako odličnim vodičem.”
“Hej, onak, pošto svi idemo u istom smjeru, mogli bismo ići zajedno!”sjetio se Shagy.
“Ne sviđa mi se baš ta ideja…”rekao je Fred.
“Ja mislim da je to sjajna ideja!”rekla je Daphne. Primila je Zagora ispod ruke te su zajedno krenuli.
“Dobit ćeš zbog ovoga…”rekao je potiho Fred Shagy-u.
“Zoinks.”

Kretali smo se kroz četvrti krug Pakla, koji je postajao sve mračniji i strašniji.
“Onak, spooky,”rekao je Shagy.
“Spooky,”potvrdio je Scooby.
“Hej, škvadro, pogledajte onamo!”viknula je Velma.
“Što je, Velma?”
“Trag!”
Velma se nalazila pokraj ogromnog jaja prekrivenog sluzi.
“Onak, to je fakat veliko jaje,”rekao je Shagy. “Scooby, je’l ti misliš što i ja?”
“Scooby-dooby-do!”odgovorio je Scooby te izvadio tavu iz džepa kojeg nije imao.
“Scooby, Shagy, smirite se!”opomenula ih je Daphne. “Ne možete pojesti naš trag.”
“Može li Scooby dobiti Scooby snack?”pitao je Scooby.
“Dobro znaš da si na odvikavanju!”odrješito je odgovorio Fred. “Velma, što ti misliš o ovom tragu?”
“Nisam sigurna. Gledajte! Tragovi sluzi na podu!”
“Vode u dva smjera.”rekao je Freda. “U redu, znate što treba činiti. Razdvojimo se! Nas pet idemo lijevo, a vas pet desno!”
Hodali smo punih petnaest sekundi kada smo ponovo sreli Scooby-a i škvadru.
“Što je bilo?”
“Izgleda da je naš trag samo zaobišao onu stijenu i ponovo se spojio sa vašim.”objasnila je Velma.
“Onda se više za sada nećemo razdvajati.”rekao je Fred. “Nastavit ćemo zajedno.”
“Mi nećemo imati veliku ulogu u ovoj epizodi, jelda?”upitao me Batman.
“Ne baš.”odgovorio sam.
“Pogledajte!”ponovo je uzviknula Velma. “Još jaja!”
“Možemo li sada pojesti jedno?”pitao je Shagy.
“Ne, Shagy! Niste oprali ruke!”rekla je Daphne.
“Baš me zanima čija su to jaja…”razmišljala je Velma naglas.
“Onak, evo ti odgovora…zoinks!”
Ispred nas se pojavilo stvorenje veliko barem deset metara, ako ne i više.

“Pustit ćemo vama da riješite ovo.”rekao sam vadeći karte iz džepa. “Hoćemo jednu? Batman i ja protiv Zagora i Dantea.”
Sjeli smo iza jednog većeg kamena i počeli igrati belu. Dotle su Scooby i škvadra počeli bježati na sve strane. A Fox Mulder je bio zadivljen.
“Vanzemaljac! Znao sam da postoje! Možda zna gdje mi je sestra…”
Fox Mulder je stao ispred kraljice aliena.
“Gdje mi je sestra? Znam da ste je uzeli, dobro se sjećam tog dana.”
Kraljica je zamahnula oštrim repom i prepolovila Muldera na pola.
“To je sve urota protiv mene, znam ja…”bile su mu zadnje riječi.
U to vrijeme škvadra je trčala glavom bez obzira dok se Velma nije dosjetila.
“Stanite malo! Uvijek bježimo od čudovišta a na kraju ispadne da su to samo ljudi s maskama.”
“Velma je u pravu.”potvrdio je Fred. “Samo moramo otići tamo i skinuti masku!”
“Ali tko će biti dovoljno hrabar da to učini?”pitala je Daphne.
“Ja ću to učiniti!”rekao je hrabro Fred.
“Oh, Fred, tako si hrabar!”
“Znam. Idem sad.”
Fred je hrabro stao ispred velikog stvorenja. Kraljica je spustila glavu da ga bolje pogleda.
“Još malo bliže…tako!”Fred je primio kraljicu za glavu i stao vući. No nikako mu nije išlo.
“Ne mogu skinuti masku! Zaglavila se…”rekao je Fred te vukao još jače. Naposlijetku je kraljici to dosadilo pa ga je progutala.
“Fred!”uzviknula je Daphne.
“Izgleda da ovaj put stvarno JE čudovište.”rekao je Shagy. Scooby se nasmijao ironiji.
“Što ćemo sada?!?”uplašeno je rekla Daphne.
“Jednostavno. Moramo ga namamiti u zamku.”objasnila je Velma. “Dajte mi par minuta.”
Nakon par minuta zamka je bila spremna.
“Evo. Kada čudovište prođe ovuda, stati će na ovu koturaljku koja će ga dovesti do ovih rudarskih kola, te će se čudovište onda voziti u kolima sve do ovog zida, gdje ćemo mu baciti mrežu na glavu i time ga uhvatiti. Ali netko mora namamiti čudovište…”
Svi pogledi su pali na Scooby-a.
“A-a. Nema šanse.”rekao je. “Ni za što.”
“A za Scooby snack?”ponudila je Velma.
Shagy je odvukao Velmu na stranu.
“Onak, što radiš? Opet će postati ovisan.”
“Hoćeš ti namamiti čudovište?”
Shagy je razmisio o tome.
“Scooby, onak, dobit ćeš dva Scooby snacka!”rekao je tada.
“Vrijedi!”
Ubacili su mu dva Scooby snacka u usta te se znatno ohrabrio. Prišao je čudovištu.
“Juhu! Ovdje!”
Kraljica je opazila Scooby-a i krenula za njim. Scooby je trčao koliko su ga noge nosile te je opazio koturaljku malo ispred. Jedva se uspio izmaknuti u stranu, i prije nego li se kraljica snašla, jurila je na koturaljci. Zatim je uletila u rudarska kola koja su se snažno zabila u zid. Velika mreža pala je preko nje.
“Hura!”vikala je škvadra. “Uspjeli smo!”
No kraljica je zatim kandžama potrgala mrežu i oslobodila se od nje.
“Onak, zoinks!”viknuo je Shagy.
Uslijedila je scena jurnjave kada svi prolaze kroz jedna vrata i izlaze kroz druga i sve se pomiješa i nitko više ne zna tko koga lovi. A onda je Scooby pronašao zanimljivo uže koje je visilo negdje sa strane.
“Hm…zanima me čemu služi?”upitao se te povukao uže. I tada je ogromni luster pao preko kraljice i totalno je onesposobio.
“Hura! Uspjeli smo ovaj put za pravo!”vikala je škvadra.
“Ali što ćemo sa svim ovim jajima?”upitala je Daphne.
Scooby i Shagy su već u rukama (i šapama) imali pripremljene vilice i noževe.
“Ajde u redu…”rekla je Velma. “Navalite.”

“I to je naša pobjeda.”rekao sam skupljajući karte.
“Ova igra me zbunjuje.”rekao je Dante.
“Bez brige, naučit ćeš kad-tad.”
“Hej, izgleda da su savladali čudovište!”rekao je Zagor. “Ali što sada rade?”
“Oh, moj bože…”rekao je Dante prekrivajući usta.
“Kako mogu jesti to?”pitao sam.
“Možemo li sada ići?”upitao je Batman. “Ovi ljudi me plaše”